Београдске општинске новине

189

Ако би било буџетске тешкоће јми немогућности да се одмах избаци сума од 20.000 динара ?а нужна истраживања, сматрамо за дужност да кажемо, како мислимо да се ипак та сума може лако наћи и нодмирити. Познато је, да је 1885. године према решењу одборском ударен прирез од 8% за време од 5 година Ово је учињено у цељи исплате Халачијевих планова и пројеката за водоводе, канализацију и осветлење, који би се имали извршити. Ту је урачуната за ове нројекте сума од 89.000 динара. Према такси, која у Немачкој постој за такве радове, израда и генералног и деталног пројекта не стаје више од 1% од целе суме коштања. Па како сва та три посла неће стати више од 5 или у најгорем случају 6 милијуна динара, то излази да би и нама 60.000 динара било са свим довољно за израду тих пројеката. Тиме би нам дакле остала на расположењу сума од 29.000 динара, до које би могли на исти начан доћи, као и до суме која је у своје време Халачију исплаћена. Имали би дак;1е 9 000 динара више, но што смо им за истраживање воде предвидели. Ово би било веома корисно, јер би се тим новцем могли у исти мах извршити и остали предходни радови, а доглавито нужна сондирања по вароши зарад канализације То би нас довело у веома пријатан положај, да можемо једновремено да приступимо диспозицији односно изради пројекта и за канализацију. С ногледом на тесну везу у коју стоје овакве две грађевине, као што су водоводи и канали, то би било од користи и по једно и по друго. * Пошто смо у нашем излагању довде казали наше мишлење о поднешеном генералном пројекту г. Смрекера за водовод бсоградски; о томе како ваља постуиити при ре шењу питања, која вода да се за Београд унотреби; о предходним радовима, који се јопгге имају извршити; а о начину како да се приступи изради деФинитивног пројекта за водовод; сматрамо да је потребно, да још једном у главним цртама али прецизно обележимо шта треба одбор општински сада одмах да учини. Ово сматрамо тим пре да је нотребно казати, што је одбор општински и до сада од нојединих комиеија имао мање више прецизно изражених предлога и савета, па но њима кије рађено. Ми овим дакле хоћемо са себе да скинемо моралну одговорност, за случај ако се не би извршењу водовода на рацијоналан начин приступило По нашем најбољем схватању држимо дакле, да ће по интересе ошитинске бити најбоље, да одбор општннски донесе оваку одлуку : 1. Да се — на оонову поетојећег извештаја комисије за мреглед и основу у нрошлој години примљених понуда за концесију за водоводе, канале и осветлење — дотичпи пои ј ђачи v пуној форми олбију. 2. Да се у начелу избегава снабдевање вароши водом давањем воиовода у концесију или мономол, као што је то и у самом иочетку било уевојено ; 3. Да се у интерссу снабдевања вароши добрпм и злравом водом неодложно приступи довршењу нужиих <стручних истраживања у околини Београда ;

4. Да се ова истраживања не врше комисијски, већ да се по нарочитом споразуму повере инжењеру г. Оскару Смрекеру а под надзором једног ужег одбора од ваших стручњака и у споразуму са истим ; 5. Да се за те претходне радове одобри нужна сума, из које ће се но предлогу поменутог одбора сви потребна издатци чинити ; 6 На основу постигнутих резултата поменутнм истраживањем, да се одреди тачан програм за израду нројската и тек тада да се овој приступи ; 7. Да се сада већ реши питање, хоће ли и може ли општина сама приступити тражењу зајма за подмирење трошкова око грађења водовода, или ће посредством предузимача до потребне суме доћи. * У нади да ћемо овим нашим мишлељем и предлогом нрипомоћи, да се питање о водоводу београдском повољно реши; част нам је умолити чланове копФеренције — коју је нредседник општине у овако важном питању консултовао —- и представништво општинско, да изволе узети у озбиљну оцену наше назоре. У исти мах изјављујемо нашу готовост, да и другом приликом по могућству послужимо интересима огпптине београдске. 28. Маја 1888. год. у Београду. Чланови комисије: ПроФесор вел. школе Мил. ЈосимовиК, с. р. „ „ „ Н. И. СгаменковиИ, с. р. „ „ Коста Д. ГлавиниК, с. р. Инжењер мин. грађ. Свет. ЗориА, с. р. Ше® општин. лекара Др. Л. Пачу , с. р. Државни хемичар Др. Марко Т. Леко, с. р. Интењер А. АлексиК, с. р. Пошто је извештај ирочитан вичу: Хвала. Живели! Председник. Кад се нико не јавља за реч, да ја кажем још неколико речи. У почетку кад сам чуо само од прилике како ова комисиЈа мисли, мени није право да вам кажем било баш по вољи њено мишлење по коме би се ова ствар још за пеко време одложила, пошто она траје већ 5 — 6 година, па -сам мислио, треба један пут већ да се реши. Али кад сам прочитао овај извештај и кад смо сад сви овде чули, да су г. г. из комисије ове тако лепо и детаљно објаснили све што треба за ову ствар, и ја сам господо потпуио за то, да овај њихов извештај усвојимо потпуно. Јер, кад се чекало годинама, нека се чека још неколико месеци, па да имамо нешто добро. Госиода су казала у извешћу да треба 4000 куб. м. воде за наше грађанство на дан, а ја сам рачунао да треба 2000, дакле половину тога. Према томе готово дупло би нас коштала вода но што сам ја рачунао, кад би усвојили коју од ранијих понуда. Дакле молим вас, има ли још ко да говори о овоме. (Нема. Вичу : примамо једногласној. Милутин МарковиА. Имамо само да изјавимо захвалност г. г. одборницима који су нам оиако изцртан извештај о етвари поднели. Али уједно мпслим да треба сад да изберемо људе који ће бити стално у тој комисији за ианалажгње и ис-гитивање воде.