Београдске општинске новине

190

Милан МостиИ. Главно је да сам извештај усвајамо од речи до речи, и како год у извештају каже комисија онако све нека и буде. Мита Миловановиб. Ваш извештај комисије тражи да се одреде два стручна члана који ће раднти на томе послу. Ја мислим, да за тај посао умолимо г. г. Јосимовића и Главинића. (Чује се: и г. Лекп). Председник. Ја знам да ће та комисија имати доста посла, и они који буду у комисији имаће и механичних радова, имаће својих ситних трошкова и т. д. а то све господо чини ми се да не би било право да тражимо од госноде да врше бадава. (Чује се са свију страна: да им се д& дијурна). Милан МостиЛ. Што се тога тиче, томе није ни један од нас противан. Ту ће заиста бити издатака, које ће комисари морати чинити из свог џепа, биће подвоза, анализа и т. д. а то се не може захтевати да раде бадава, него им треба дати награду. (Вичу: то се разуме). Председник. Дакле госиодо, јесмо ли сви за то, да се овај извештај у целости усваЈа. (Јесмо, јесмо). Сад ја мислим да има да се уреди то: ва првом месту да се одкажу понуде ранијих понуђача, а садаљем, дч се саопшти овај извештај комисијски, који је усвојен. (Тако је). Што се тичз ових 20.000 динара, што ће се утрошити на испитивање и иретходне радове, они ће се издати из партије наших ванредних издатака. (Тако је). Дакле то се усваја. (Усваја се). Ми ћемо се старати да комисија не буде у оскудиди, као што је то пређе било, јер пређе није било решења да се на то може трошити повећа сума и за то није могло ни да се издаје више. Ја то имам да кажем у одбрану на оно што се односно тога говори у извешћу комисије, јер се у нек^лико и мене тиче. — Што се тиче тога кад се посао овај сврши и кад се овај кредит од 20.000 исцрпе, онда ће бити ствар иредставништва одборског да рел1и даље шта је нотребно, и р&зуме се да поднесе одбору оиштинском те да деФинитивно одреди награду за труд и за ситне трошкове стручњака, који буду радили на овоме, јер они могу као одборници овде радити бадава, али ван одбора није право да се излажу трошковима и труду без награде. (Тако је). Нека се изврши посао као што треба а награда неће изостати, па ма ко био на овом месту. (Одобрава се). Миливој ЈосимовиК. Ја држим, да је нужно да у овој комисији буду и г. г. Зорић и Стаменковић. Милан БанковиЈ). Не, него да буду сва она госнода која су и сад била у овој комисији што је овај извештај ноднела, (Вичу: врдо добро. Усваја се). М. ЛелизариК. II ја сам то исто хтео да каже«, да иста господа која су овај извештај овако марл.иво израдила, сстану и даље на томе послу. (Вичу : извештај да се штампа). Председник. Ја мислим да штампамо засебно целу ову ванредну седницу одборску. (Усваја се). К. Главинић. Ја бих молио г. председника да се овом приликпм, кад се ово штамна, отштампа и извештај оне комисије, к>ја је вршила бушење у мокролушкој долини, јер он има особите вредности за ову ствар. (Усваја се). Предссдник. Добро госиодо. Ја ћу данашњу седницу да штампам у нарочитој књижици, а доћи ће и у наше

онштинсие новине. У исто време штампаћеМо и тај извештај о коме помену г. Главинић, кад он налази да је од веома велике користи за саму сгвар и то у једном од првих листова наших општинских новина. (Усваја се).

НЕСЛ^ГЖЕЕНИ ДЕО

.Б1^Р^.КТЕР (по Смајлсу) XI. Ионашање — Уметност Кад смо племенити онда смо племићн! Шекспир. Лепо понашаље није гола спољашљост , већ огледало лепе душе и благородне природе, Тенисон, Лено понашаше претежније је од телесних дражи; оно ће нас вигпе нљенити, но живописи и етатуе, и јесте најлепша од лепих вештина. Емерсон. Уметност понашаља ретко се кад негује, а г међу тим, од највише је вредности како аа женску тако и за мушку страну. Живот је и сувише кратак да се може прећи преко хрђава васнитања; а осим тога елике понашаља су сенке врлииа. Рев. Сидни Смит. (НАСТАВАКЈ. И све је то, верујте, она наша устручљивост народна карактеристика Инглеза „Ученици Конфучија" — вели г. Артур Хелпс —, „сведоче, да се он у присуству владаода понашао са учтивом везанот&у и ! И доиста, нема две речи које би верније могле представити држање већине наших Инглеза у друштву. Биће, да је с обзиром на ово осећаље и Сер Херни Телор у сзоме „ Државнику и препоручио сљедећи план за министарска примења. „Кад прима, (вели он) министар треба да је што ближе вратима —, тако — да у место да изклања свога госта на поље, има сам куда да побегне. Јер, (вели) „сметени и плашљиви министри пре ће остати као заковани- на сголиди него што ће наћи куражи да измере целу дужину одступне им линије. Дакле, ако хоћете (госнодо) да су вам примања што лакша и пријатнија, онда гледајте да су вам, при опроштају, врата што ближа и . И покојни припд Алберт *), био .је, не само један од најплеменитијих и најљубазнијих, него и један од најстидљивијнх људи на свету. И ма да се он дуго борио противу те урођене жице, никада није могао ни да ју савлада ни да ју сакрије. Принц је, у осталом, ту црту свог карактера поделио са *) Муж краљиде Викторије.