Београдске општинске новине

191

некима од највећих синова Инглеске. Исак Њутон био је такође један од најстидљивијих људи свога доба. Он је, на пример, држао дуго у тајности неке од највећих изналазака својих — а све из страха — да не постане предмет јавна коментара. Не само Виномна Теорема његова, са најважнијом јој применом, него и великанско му откриће закона гра ттације чекало је годинама на јавност; па, кад је најзад и саопштио своме другу Колинсу теоријско му решење мееечевог окретања око земље, он му је забранио и употребу свог имена у истој вези — рекав: ,.ако ме споменегп, салетиће ме свет, а ја се склањам сваке галаме". Све што знамо о животу самога Шекспира, потврђује нам: да је и он био некакав ванредно стидл.ив човек. Оп је, еа име, своје комаде тако некако у свет пуштао, да се, управо, не зна ни да их је он издао ни да је и овластио кога да их изда. Не зва се чак ни кад је која књига света угледала, већ се за све подједнако нагађа. Најзад, не види се да је много марио и за чисто глумачку му •славу; јер је у својим рођеним комадима играо само улчге другог и трећег реда, па и то, слабо и рав нодушно; а, чим је доспео до неког положаја у четрдесетој му години, он напусти Лондон (то седиште и средишге инглеске хистријанске уметности) и новуче се у једну малу паланку, да тамо невиђен и нечувен проведе остатак својих дана. Дотле је се, као што видимо, све удружило да докаже избегавајућу природу овог човека, и неодољиво устручавање његово. Вероватно је, у осталом, да поред ове црте (уетручљивости) — коју је, зар, као и код Вајрона, пооштравала телесна сакагост — НГексп >р није ни у ком високом степену био обдарен зраком људеке наде. Јер, пада у очи то пгго ввлики дра матпст, у току свога писања, обилато слика све друге дарове, осећаје и врлине, али се ретко кад зауставља на нади- па и тада тек неким тоном очајања ил разочарања. На пример, најбоље што ће о томе рећи, даје се наћи у оном стиху њег« вом : ,.Ј1ек од свију јида То је вајна — нада". Сни други стихови његови, као што пагласисмо, дишу очајањем и клонулошћу Оно, природно би било помиелити да је сам занат Шекспиру довољан био да савлада ову махну, ако је такве било. Али урођено устручавање, не даје се тако лако победити. Ко би, на пример веровао да глумди Гарик и Чарлс | МатиЈа — којл су умели играти своје улоге пред ! хиљадама гледалаца — да су то били -у исто вр^ме

и најстидљивији људи. Матија је вазда бирао мале *г тесне сокачиће у Лондону да њима обиђе свет који би га познао ; а његова жена сведочи: да је личио на „збуњену овчицу" кад би га ко на путу ословио, или би очи оборио и сав поцрвенио ако бк чуо да когод од мимопролазећчх његово име нрошануће". Да! па ко би рекао још за лорда Бајрона, да је патио бд стидљивости? И опет, цела је истина да је он лично био жртва те жице. БиограФ његов, на пример, прича : како се он, нашао једном у посети Госпођи Пиготовој у Саутвелу; па, кад кад је видео да неки страни људи долазе главном> стазом, а он скочи гсроз прозор и утекне путањом; иза куће — само да их пе види! Још новију и чуднију слику ове врсте карактера, имамо у пок. архијепископу Хуетлију , којв је љуто патио од чувства стидљивости. Док је би» ђак у ОксФорду, он \е носио некакав прост бели капут, и тако исто прост бели шешир. Ова му је тоалета с/гекла надимак „белога медведа", али ое сам, после иризнаје да је то име заслуживало и његово понашање у друштву. Као лек од тога нреноручивали су му пријатељи: да гледа како другга лепо заспитани људи раде у друштву, па да се и он на њих угледа. И он је, сиромах, то пробао али му се никако није дало. Управо, и кад год је запео да другима подражава, нашао је да само себе повторава. Међу тим, заборавити на себе, и поклањати пажње другоме, јесте право језгро учтивог понашања. Нашав, најзад, да му тај посао пикако од руке не иде, Хуетли у очајању дигне руке од свега —- рекав себи: „А за што као ја да мучим себе целог века? Да има какве наде да ћу успетк, па нек и буде; али кад нема, онда зар није паметније и као „медвед* на миру умрети, него се кљукати лековима који не лече ! Дакле буди и остани, владико, онакав какав си, и не разбијај главу о „медведу" више но што би то чинио и прави медвед"! По што је оваку одлуку и у дело превео, г. Хуетл ■ и м сведочи: „да бог поможе! Ја не само Да се опростих оне беде која се „стадљивошћу" зове, него и свију оних махна које свесно угаЈјиње за собом повлачи. Истина, да изгледам до зла бога неитесан, али бар сам присебан, нриродан. Ако ме су])Овост личних манира и доводи у сукоб са углађеним светом, — који не воле да му се у очи креше — а оно бар душа ми зна, да што кажем, својски мислнм, искрено осећам, и тим цутем се људма братски одужујем; а то ]е, на послетку главно (наставиће се).