Београдске општинске новине

195

здравије и апотека им је много нужнија па с тога треба њима и дати што пре апотеку. Мита Миловановиб. Не стоји то, да је палилулсКи крај добио своју апотеку. Г. Ђурић је добио право на апотеку за оно место где је. Па кад се признаје да је Палилула насељенија, онда тамо треба и да се апотека постави. Ни-је лепо од дорћолаца, да- отимају апотеку за Палилулу намењену. То смо ми из Палилуле тражили и добили, а ако је дорћолцима апотека потребна, они нека траже другу, па ће је добити. Мијајло МаринновиЛ. Ја мислим да се апотеке могу разредити јер их и тако у овом крају доста има, и онда и налилулцима се може дати апотека. Милан МостиК. Нема сумње господо, да је апотека потребна за оба краја. То је потребно из свију обзира. Први знак по чему се цени здравље становника то је већи број апотека. Но то сад није у питању. Министар и управа вар. Београда пита, који од ова два краја према приликама, нрема положају, према терену, према имовном стању и већини становника више нотребује апотеку. Ја нити сам налилулац нити сам дорћолац. То ми се пребацити не може. Нознат нам је терен врло добро од оба краја. Ако хоћемо да говоримо искрено и право који је крај најболешљивији, то је — венеција и Дорћол. Шта мислите какве Не сад болештине да настуне од бивгае иоплаве. Треба да уђете у поилављене куће и да видите те станове. То су праве катакомбе. С тога би ти људи с тих крајева требали одмах да добију апотеку, а Палилула може да причека, јер тамо људи имају својих башта и великих авлија а овамо мале собице у ко)има само сиротиња живи и сад хад се ове баре од поплаве исуше ти ће крајеви имати и сувише посла. Председник. Ја мислим о овоме више не треба говорити. Види се да сте сви сем г. Миловановића, за то, да је нрече, да буде апотека на Дорћолу. Држећи се строго питања, ми ћемо тако и одговорити. Је ли тако ? (ЈестеЈ. Молим вас господо. Вама је познато, да је од стране одбора, а услед захтева г. министра нросвете да се учитељској школи да један комад земље код сењака државвог — одређена једна комисија ће да то земљиште прегледа и да мишлење били се могло то парче земље дати за практично веџбање у земљеделском раду ученика учитељске школе. Та је комисија свршила свој задатак. Илволте чути њено мишлење. (Секретар чита). Чули сте господо мишлење комисије и сад мислим да би могли ту ствар решити. Ја би само имао да приметим нешто. У акту г. министра нигде не стоји како да ее уступи то земљиште. Ја мислим да уступимо у службеност. (.Чује се: у службеност и за 10 година). Јесте ли сви тога мишлења, да се каже: Одбор одазивајући се захтеву г. министра одобрио је да се уступи учитељској школи оно земљиште, на шта је и наставник учитељске школе нристао, у службеност за десет година Усвајате ли да се тако одговори ? (Усвајамо). Сад имамо поднешен један ре®ерат од нашег рачуноводства о пропалој вересији.

Ја мислим да се ова ствар не може овде у великој маси решити, него предлажем, да се ово преда оној комисији, која прегледа рачуне општинске, те да она све извиди и прегледи, па да и о томе извештај подаесе. Пера БидаковиА. Ја би молио, да се прочитају имена дужника на којима вересија пропада. (Секретар чита). Председник. Јесте ли господо усвојили мој нреддог ? (Јесмо). Сад имамо правила о немачко-еврејској школи и црквеној општини. Они су поднели та правила још 1885 год. па су иста извесна лица прегледала и сад та лица нису више у одбору. Па како немамо комисију која би ова правила прегледала; ја би молио, да одредите комисију из средине ваше. Марко ВелизариК. Може бити да ми нисмо за то надлежни. Межда је за то надлежан министар просвете и црвених дела. Председник. Па г. министар је ово и тражио од нас. Изволте чути тај његов акт. (Секретар чита). Дакле видите господо, државна власт тражи то од нас и ми смо дужни дати своје мишлење. Пера ВидаковиК. Староседиоци Евреји имају једну такву општину и ови дошљаци нека нриђу к њима. Шта ће им друга општина. Председник. Ја мислим да с тим не би било ништа изгубљено ако би ишли оним путем, којим треба да идемо. Овако би нам се пребацило, да радимо пристрасно. Ја предлажем за ову комисију г. г. Велизарића, Видаковића и Самујила Пијаду. Усвајате ли да буду ова лица? (Усвајамо). Сад имамо на ред молбу једне удовице бив. учитеља Николе Стојидовића за издржавање. Чујте ту молбу. (Секретар чита). Желили ко да говори? ЈТ. Главини%. Ја сумњам да овде у одбору има кога од господе, који није вољан да помогне. Ако општина неће да помогне учитељској сиротињи, који су се — учитељи највише трудили за васпитање младежи, онда не знам кога ће помоћи. У колико се ја сећам мени се чини, да је општина наша чинила многима учитељима милостињу и давала је некима неки додатак уа пензију, а некима по коју суму да може своју децу удомити и т. д. Ја сам познавао нокојника и знамдајебио врло добар учитељ па с тога би био мишдења, да се та милост њој учини и што већа циФра одреди. (Чује се: колико има деце ?) Никола Поиовиб. Ја потпуно иознајем породицу мога повојног поштованог друга и све је доиста онако, као што његова удовица каже. Он би имао више од 10 година учитељске службе, али због тога што је био врло болешљив морао је паузирати па се после опет враћати у службу. Видећи да се са здрављем опоравља дошао је овде и био учитељ код саборне цркве и за све време своје службе био је отличан. Међутим има четворо ситне деце све једно другом до ушију. Има и стару матер, која ни себе не може да гледа а камоли да њих потпомаже. Пензија му је само 25 динара а сиротвог је стања и никакног другог имања нема. С тога би ја молио одбор