Београдске општинске новине

196

да јој да издржање, јер рначе ако се не помонге пропашће деца а то није нраво. Она није могла ни да живи у Београду, но ми смо другови давали по 2 динара месечно те је животарила, а сад кад ми нисмо могли то више чинити она је оставила Веоград и сад живи у селу једном у округу пожаревачком. Мислим дакле да би општина и могла и требала учинити милостињу. Предссдник. Колико је година био учитељ овде у Београду. Никола ПоиовиК. Две године, а у трећој је умро. Председник. Ја би био мишлења да јој дамо 30 динара месечно, јер морамо правити разлику с» онима који су по 30 година били учитељи. Пера ВидаковаК. Ја би молио, да ми г. Никола каже и то, живи ли и мати са том удовицом. (г. Никола: живи). Пошто има њих шесторо, то да им се да по 5 динара на сваког, свега 30 динара. Председник. Само да се том приликом као побуда каже и то: имајући у виду остављену сиротну децу и ревносну службу његову. Милорад ЈанковиЛ. Само би требало да се каже за колико времена то важи. Председник. На жалост то није стално. Док је одбор вољан то ће се давати; али како дође буџет на решење, одбор може рећи: бриши то! Но кад је он овђе служио две годпне, мислим да је довољно дати 30 динара месечно. (Одобрава се). Ми имамо једну оуму у буџету на издржавање удовица општ. чиновника па мислим да из те суме и овај издатак чинимо. (Одобрава се). Сад вас молим да чујете опет једну молбу. Секретар Си. Х-РистиА чита молбу Душана Јовановића великошколца, којом тражи да га општина прими за питомца свога и пошље на изучавање медицине. Св. КараиегииК. Има ли буџета за то? Председник. Нема. Св. КараиешиИ. Онда би могдл да решимо само у начелу, па да од идућег буџета то важи пошто се одреди циФра издатака. Председник. Ја сам изнео ову молбу пред вас за то, што нисам био рад да сам одбијем молиоца за то што немамо буџета за овакве ствари. Сад одбор може свакојако размаслити о овоме, па ако у ничелу уевоји то да нам је нотребан питомац за лекарске науке — онда нека се то има на уму при прављењу буџета. Св. КараиегииК. Општини је заиста нужно дл има једно двојацу илн тројицу својих лекара из саме општиве, који би стално служили у општини, јер ми знамо да су н. пр. за време рата одузети сви лекари за војску, и тако је општина остала скоро без лекара. Зато би требало о томе сад да се разговоримо и да решимо ствар у иачелу па кад дође буџет онда да тамо ставимо једну циору и онда одредимо конкурс за пријаву кандидата а кад се буду пријавили онда да се оцени који имају најбоље оцене, који су најсиротнији и т. д. Овако по овој молби за сада н; можемо урадити ништа више. (НАСТАВИЂЕ СЕ),

ЕлЗВЕШТАЈ 0 бушењу које су иотиисани извршили као комисија одређена од оиштиие Београдске у цељи истражи• вања аодземне воде за ии&е у долини Мокрог луга, а у смислу стручног мнења које је г. Жигмонди. из Вуда-иегите ао овоме иредмету иоднео. Пошто је приспео апарат за бушење поручен код Фирме Кбск-а у Буда-пешти и ношто је скела (троножац и др.) за бушење нриправл»ена, комисија је одпочела бушење рупе Бр. I. (у Жигмондијевом извештају са знаком а, означенгГ) чији се положај из приложеног нод а) ситуацијоног плана, проФила и приложеног под ћ) дневника о бушењу видети може. При бушењу које је 29. Маја т. г. одпочето радили су у почетку један мајстор и 3 надничара; но почем се показало да је бушење са 4 радника врло тешко ишло, то је већ 1. Јунија још један надничар у рад примљен, тако да је за сво време — изузимајући неколико дана кад је, као што под с) приложечи списак надница показује, привремено још по један надничар у рад примљен био — са пет људи рађено. Неколико мали неправилности у раду и онравке алата причиниле су да је иосао за неко време слабо напредовао. У осгалом бушење је без прекида извршено почевши са рупом Бр. I. до рупе Вр. XXIII. и узевши још две рупе Бр. XIII. и XVI. које су интерполисане, то је свега 25 рупа избушено или 352 03 метра целокупне дубине. По свршетку бушења 14. Авгусга т. г. извршен је нивелиман свију рупа и снимљена је ситуација терена где је бушено. Целокупни трошак учињен при бушењу, као што се то из приложеног под <1) рачуна видети може, износи 2632 - 65 динара, које редуцирано на јединицу износи да је један метар дубине коштао 7'50 дин. што се према другим сличним пословима као врло је®тино сматрати може. Што се тиче резултата који је бушењем постигнут констатовано је: 1.) Да мокролушка долина образује један терцијални басен чији се дољни део а специјално северно крило тога дела из марински слоЈева белог кречњака (ташмајданског камена) састоји. На иротив јужно крило, цела средина као и горњи део тога басена састоји се из плаве иловаче, која тако званом „нивоу конгерија" припада. 2.) Вода која је у бушевом терену нађена као што се из проФИла види налази се у два нивоа. Рупе бр. I. III. и V. које су до маринске стоже терцијерног басена бушене показују да св воду садржавајући слоји тек на дубину од 7. м 90 односно 7.* 50 и 9. м 60 по]авио. Ова вода може се сматрати као иодземна изворна вода. На против рупама бр. II. и VI. и осталим које у долини Мокрог луга леже, појавила се вода, која има иросечну дубину од 3 метра ; па кад се узме у обзир та околност да се у рупи бр. XIII. која нележи у долини већ на површној страни басена вода никако није појавила, то је јасно да ова пића вода, која се само у долини налази није изворска већ барска Ова плитка барска вода упија