Београдске општинске новине

цута скиде капу у почаст својим сународницима. У шест сати измаче оку немачка флоти , која пловљаше у две врсте, у оној магли која беше притиснула море у правцу ка Штокхолму. Шта мисли о дочеку мужик? Да се упитамо, који је резултат постигнут овим походом ? Да ли је цар Вилхелм задовољан? Да лн је цар Александар пожњео каквог плода од ове иосете ? Је ли говорено о Бугарској у ПетерхоФу ? Је ли била реч о Француској? Питања су и сувише замашна да би их смео начети при крају овога мога писма. Говорићу вам о томе кроз који дан. Нека буде за данас доста, ако прогов >рим коју о утиску, који је ова посета произвела на масу народну. За грађанина, за занатлију, за мужика, то ће рећи за масу народну, последице су ове посете кобне за утицај немштине. Немогућно је избити из главе ових добрих људи, да није цар Немачки дошао, као оно обичан официр пред свога старешину, да прими из руку рускога цара свој нови чин. Народ сматра да је дошао васал да поднесе уверење о верности своме господару. Нико не може о овоме разуверити народ. Једном речи, у очима руског народа, беше, за ових иоследњих осамнаест година престоница Евроне на обалама Снре.је; данас је пренесена на обале Неве. Ево, ово вам је с гледишта народног, цела ФилосоФија, коју мужик испреда из овог догађаја, пуног блеска и величанства. Ко зна да ли народ нема нраво. ♦♦♦ ♦> (по Смајлсу) XI. Ионашање — Уметност Кад смо племенити онда смо племићи! Шекспир. Лепо понагааље није гола спол.ашњост , већ огледало лепе душе и благородне првроде. Тениеон. Лепо понашањ« нретежније је од телесних дражи; оно ће нас више пљенити, но живописи и статуе, и јесте најтепша од лепих вештина. Емерсон. Уметност понашаша ретко се кад негује, а, међу тим, од највише је вредности како за женску тако и за мушку страну. Живот је и сувише кратак да се може прећи нреко хрЈ,ава васпитања; а осим тога слике понашања су сенке врлина. Рев. Сидни Смит. (наставак Ј . У опште узев лепе вештине су највише цве тале у добу опадања народа, када их је богатство могло себи најмити и за луксуз имати. Изврсна уметност и страхотна поквареност владале су упо-

редо и у Риму и Атини. Нерон и Домицијан -- та два и пајвећа чудовишта старога света — били су тако^е вештаци; а ако је леио то што је и добро, онда је Комодус требао да буде један од најбољих људи. Историја нас, пак, учи да је он био један од најгорих. Нити је и највећи период модерне вештине Рима у коме је светлио Папа Лав X. стајао боље у моралиом погледу. 0 влади тога нонтиФа вели се: „да су нод њиме разврат и распуштеност и у на роду и у свештенству беснили као никада од времена пане Александра У1-тог. Исто вреди и за период у коме је нидерланска, уметност достигла највиши стеиен. То је било одмах но губитку грађанске и вероисповедне слободе, и доласку народа под јарам деспотске Шпаније. За цело кад би уметност имала те моћи да уздигне један народ над самим собом — и кад би обожавање лепога нравило људе добрима — онда би се данашњи Париз састојао из најмудријхи и најбољих људи на свету. И данашњи Рим славан је са својих лепих вештина; али је тамо мушкост — мужанство старих Римљана уетупило место укусу за детињарије: док је, по најновијим сведочбама, сама варош неописано трула. Ако игде тамо је, данас гад и смрад комшија уметности. Ми не велимо да лепе вештине не треба неговати. Не. Ми смо само против њиховога неговања о трошку — карактера. Јер, и ако фино и углађено нонашање као и у опште све лепе уметности доириносе нашој срећи и уживању, опет се арави извор леиоте и красоте мора тражити у срцу, а не у оку, у племенитом раду и животу, а не у снољашњем сјају и накиту. Нити је и само лепо нонашање лена ствар ако га не нрати лепо дело. Таква уметноот може да нам послужи на задовољство, па да буде и важна потпора вишем образоиању; али ако нас она и не одведе томе, вишем васпитању онда ће то пре бити разнежујућа и слабећа но крепећа и одржавајућа снага и донеће нам више штете но вајде. Јест, проста, поштена кураж више вреди но сва политура; чистота више но сва елегинција, карактер више но све лене вештине. И док, као што рекосмо не треба зануштати неговање сполших чари, не треба никад заборављати да иза тога стоји један и већи и виши задатак важнији од уживања, лепши од вешгине, иретежнији од богатства јачи од сваке силе, већи од сваког дара, и виши од сваког ђенија, а то је: чистота, нлеменитост, карактера.