Београдске општинске новине

Званично одушевљење. Руски двор није изостао ни у којшко са предусретљивом учтивости прам младог владара немачког. т Не памти се, да је икад један владалац, приредио свечанији дочек једном страном владару, или боље, не устежимо се да кажемо, да је икад боље дочекао сузерен свога вазала. Испричао сам вам нрошле недеље триумФални улазак Вилхелма II. у Кронштат; неизбројне топовске метке са градиКа, који замоташе пристаниште цело, у густе облаке од дима; правилне усклике морнара, који беху препети на катиркама; изложбу разних упиФорама, помпу при здравидама и ноређивању иукова, који одаваху на сваком кораку почасти. Дакле, бавлење Вилхелма II. у нашој средини, бејаше само низ званичних овација, парада, дворских ручкова, шетња које су требале да личе на тријумФалне нох'»де, у сред јаке гардиске ескорте, која јахаше поред кола. и војних музика, које свираху неизбежну немачку химну. Немачке овације. Да, ли је Вилхелм II. задовољан ? Све време, које је нровео на руској земљи, беше испуњено војничким свечаностима и смотрама. За њега се сгари Петроград оденуо у свечано руво. Јавни спо меници, пијаце, нристаниште, шта више и приватне куће, беху окићене, заставама украшене — но налогу полиције. Званични листови (овде и нема других новина) на дугачко су доносили извештаје о свечаностима, помињали имена ђенерала, поброја вали бројеве пукова, који су деФиловали пред царем ђерманским. Не чу се ни један гласак, који би н ^кварио хармонију. Ви добро знате да га полиција не би ни пропустила. Вилхелма је II. шта више на многим местима усхлицима поздрављала гомила. Али нохитајмо да додамо да у тој гомили бејаху искључиво Немци. Немци имају велику насеобину у Петрограду. Има их овде више < д педесет хил,ада; велики бродари у предграђу Василијевог Острва, морнари на трговачким бродовима, лекари, кројачи, кувари, слуге, професори који дају часове по кућама, настојници имања, васпитатељи васпитачице, све мање више голи синови Меклембурга или Пруске, који су дошли у Русију, да за служе кору суха леба, коју им не пружа њихова домовипа. Петроградскњ Немци. Мора се рећи на част петроградским Немцима да су скроз натриоти. По што су рђаво примљени у вишем друштву, које отвара евоја врата само

Французима, Немци су овде зачели, још од времена Пегра Великог, мали свет за себе. Они имају своја немачка друштва, која никад не примају Русе, сво.је лутеровске цркве, своја народна позоришта, своје повремене састанке, своје нарочите школе, где се само Немци протесганске вере одгајају. Међу тим Француска насеобина представља овде најкукавнији раздор ; Немци су удружени, везани као њихова бра^а из Балтиских земал.а, која гледају непресгано на цара из Верлина, као на свога поглавара. Чудим се што досад није још ниједан немачки геограФ полагао право на Петроград као немачку варош. Али, само стрпљења ! Доћи ће и то. Демонстрације у Кронштату. Сви ти негроградски Немци празноваху. Све су то они исти били, који нропраћаху усклицима цара немачког и у Кронштату и у Петрограду и у ПетерхоФу и у Красноме Селу. Они су тако исто најмили и све чамце, који врве но заливу, за време бављења Вилхелма II. међу нама. Они нрођоше неми и мирни поред руских лађа, које су се стекле у Кронштату; а чим ступише у домашај немачке флотс , они започеше у глас певати, уз пратњу свирке познату песму „Стража на Рајни". Призор је био чудноват и поучан зи посматраоца. По која лађица руска, која беше залутала у ову немачку Флотицу, демонстроваше нред руским бродовима. Ова два елемента, немачки и руски, и ако су у заједници и један норед другога инак се не мешају више један с другим но што се меша зејтин с водом. Одлазак Немаца. Прекјуче после богате софре, која је била спремљена на немачкој лађи „Хоенцолерн" у почаст руској царској породици, отиутовали су немачки гости. То беше у три сата после маневрисања Флоте, које се чини у сличним свечаним приликама. Брод „Кајзер" даде знак да се отпочне пуцати из тонова, чему следоваху одмах за тим „Фриарих Велики", „Ваварска", „Баденска" за овима и остали бродови „Молтке", „Стајн", „Гнајзенау", „Принц Адалберт" и размотрице „Муња" и „Цитен" На броду „Фридриха Великог" свирала се руска народна химна. Вилхелм II. у обичном морнарском оделу беше изашао на мост лађе „Хоенцолерн". Пролазећи поред сваке руске лађе, поздрављаше он наше морнаре на руском језизу — међу тим се радлегаше рика неколико стотина топова са бедема Кронштатских. Кад „Хоенцолерн" беше прешао већ последњу руску л^ђу, и занловио на чисто море, приближи му се једна лађица, са које се чу певање „Рајинске страже". Цар се окрену и три