Београдске општинске новине

211

могу да допустим да оџачар чисти кад год хоће, јер, н. ир бива такав случај да је оџачар једном очистио оџак, па аатим ја за неколико месеци нисам ложио ватре, иа кад нема шта да се чисти наравно да нећу ни дознолити оџачару да и долази ради чишћења и да му за то плаћам, Што се пак тиче великих Фабричких оџака то је друга ствар, Они по овом уговору нису ни таксирани, С тога ја држим да преко ове молбе треба прећи на дневни ред. Д. Наумовиб. Не ст^ји у уговору ништа за Фабрике — то видимо ; али код ВајФерта није само Фабрика нсго тамо има и других њег. вих кућа читава варол!, па опет он неда да му арендагор чисти оџаке. То не сме бити. П. ВидаковиК. Дакле, овде пише: уговор о закупу права општинског за чишћење оџака у вароши. Њему је нродато право да само он чиети у овој вароши димњаке. С тога нико који уговором није нарочито изузет не сме да зове и да узима другс да му чисте димњаке. Уговор овај треба одржати и тражити код власти да се овај закуиац општинског једног права заштити. Председник. То и радимо госнодо свакад. Момак Алексићкин био је и у затвору што је чистио оџаке. К. ПетровиК. Мени се чини да постоји еснаФ оџачарски. па кад се само једном да искључно право да оџаке чисти, онда шта ће да раде они други ? Председнпк Ми се брпнемо за нашу сигурност и с тогд се даје једном лицу да оџаке чисти и да оно одговорно стоји за сваки случај пожара због његове неуредности. П. Видак овмћ. Знам — али све оно што се даје у закуп треба општина и да одржи и да свима силама иде на то да закупац не буде изигран и оштећен ; иначе, сутра неће нам нико ништа дати за тај приход од чишћења оџака. Гл. ЈосииовЉ. И ја сам за то да треба овоме закупцу дати помоћ и заштити га у његовом нраву; али висам за то да му се што од закупне цене опрашта, пошто он може тражити накнаду штсте од онога који га штети. (Вичу: тако јс). Председник. Разуме се господо ми ћемо га и од сад заштићавати код власти; а ако он има доказа да га је когод кријумчарењем оштетио н, пр. за 100 динара, нека га тужи општ. суду и суд ће ствар предузети као и сваку другу парницу. Дакле јесте ли за то да се греко молбе пређе на дневни ред, а закупцу да се даје заштига као и до сад. (Усваја се). Сад имамо госнодо један акт од конзисторије односно цркве дорћолске. Изволте саслушати тај акт. (Секретар чита). Као што видите овде се од нас нросто тражи мишљење, Тан. НаумосиК. Ја мислим да треба да дамо мишлење да се одобри то што траже тутори и свештеници цркве дорћолске. Гр. МиленковиЕ. Ја мислим да они ово питају општину само зато што мисле да оиштина намерава да на другом месту прави цркву. Но како то није, онда општина нема ништа овде ни да примети,

Тан, Наумовић. Ако се ово овако не уради како се предлаже да се т. ј, продаду она 4 плаца, онда ће Дорћол остати без цркве, јер нема се чиме саградити а садања се регулацијом сече. С тога треба дати мњење да се ово одобри што траже тутори црквени. М. МаринковиК. И ја мислим да ту општина не може ништа имати против, Председник. У главноме кад се о етвари размисли, онда је жалост да се морају продавати црквени илацеви на Дорћолу цре него што се Дорћол подигне и регулише, и право да кажем, ја бих волео кад би се Дорћолци обратили на општину да им материЈално помогне кад цркву почну подизати, него да дам свог гласа за то да се сада у не време нродају плацеви црквени. Ја сам тај који желим да имања општинска и имања црквена буду све већа а не да се продају, зато и кажем да би волео кад се данас не би морало то да продаје него кад буде онде регулација извршена, гада да се постарамо на други начин о подизању цркве за тај крај, Пера ВидаковиК. Ја сажаљујем што се овака мисао и покренула код тутора и свештеника дорћолских, а још више жалим. што се нашло још људи из тога краја, који то потпомажу, Господо, 37 метара лице цркве и порте. Та то је брука. Ту нема ни цркве ни порке. Ја видим да ови људи што ово траже, некукају за цркву него хоће да продају плацеве. Председник , Ако је дорћолска црква баш у таквој опасности, може бити да се може томе помоћи. Ми још нисмо подигли школу и како имамо државни плац код „сакачесме 11 , који ће нама узсупити, можемо се договорити па учинити трампу и узети плац гди је сад црква а у размену дати за цркву плац код сакачесме и продајом плацева саградити тамо школу за дунавски крај ("Чује се: Тако је). Пера Вид&ковиК. Ја мислим да ову ствар решимо овако: да је одбор мишлења, да је овај остатак плаца по регулацији једва довољан да се на њему може подићи црква са нужном портом и по томе да се не може ништа од тога продавати. Председник. Ја би био пре за то, да се то имање резервише и да буде црквено имање како би црква од истог вукла приход. За што да буде приватно имање, кад је боље да остане црквено, а ми да тражимо неки други начин, па да цркви помогнемо. Јоца ИлиК. Најбоље би било, кад би се могло израдити, да се црква направи на плацу код Сакачесме. То је место врло удесно за цркву, а на црквеном плацу могла би се направити школа за дунавски крај, која бн онде врло удесна била, јер је то средина тога краја. Таса Наумовик. Њих није руководило то, да продају плацеве што желе да дођу до пара, него кад им држава регулацијом одузме оно земљиште на коме је скоро сва црква онда су се они побринули за раније како ће и ко ће носле да направи цркву. С тога су они извели такав рачун, да продају један део од црквеног плаца, па за добивени новац сазидају цркву. Њихова је намера добра, него г, председниче ово је још боље за цркву као што ви рекосте.