Београдске општинске новине

212

Иредседник. Ја мислим да би ово чродавање плацева сада било нигата друго но нродавање хране на зслен. Сада кад још Дорћол није подигнут на своју висину не треба продавати плацеве, јер би то врло штетно по црквене интересе било. Пера ВндаковиА. Овде сс само тек прича нсшто о регулацији. На Дорћолу има још много страћара, које нису још норушене, на неће у скоро до^и регулација ни црквсног плаца. Мзгледа, да иза овога има нешто друго, а но нравлење цркве. Марко ВелизариК. Ако хсћомо но души да говоримо, држим баш и кад би срушили ту цркву, она од 100 дј ката више не вреди. Председник. Ја мислим да би могли да каламо, да је одбор мишлења, да се црквено имање непродаје, већ да се одржи, па ће доцније видити како ће бити. Међу тим дорћолци имају (>слонца да се обратс на о .шгину за I омоћ и надам се да би је и добили. Је ли свршена ова ствар господо ? (Јесте). (Свргаиће се).

НЕСЈЕТЖБЕНИ ДЕО

КАРАКТЕР (по Смајлсу) XII. Друттво кљига. Књига је свет, у коме се не само даје живети него и уживати. Вордсворт (наставакј. Велики аадатак биографије и јесте да нокаж*: шта најбољи човек може најбоље да урдди. Слика племенита живота, у стању је да нам нослужи и као узор и као нокретач у своме иравцу. А живети с таквим људма у књигама, то је колико живети с њима самима колико и стећи себи најбоље могуће друштво. На челу свију биограФија стоји она Велика Биографија, књига над књигама — Свето Писмо. Јер, шта је унраво БиограФија, ако не једна велика низа биографија — великих јунака и натријараха, нророка, краљева и судија — која се завршује највећом од свију биограФија — животом нисаним у Новоме Завету. Колико ту само има великих примера за човечанство! Колико их је који су и поцрпили из њих, највећу снагу, највишу мудрост, и најбољи упут и наук за се ! С правом је, доиста, један знатни римокатолички писац могао о библији рећи: да је то књига, чије речи дејствују

на нас као незаборавна музика, као звук оних црквених звона, којима у веру иреобраћени не може да одоли. Блаженство с којим нас она напаја често нам изгледа и живо и стварно, а не само на хартији наиисано. Библија је део народне свести, и котва његове оз жљноети. Мо^на предања детинства заступљена су у њ( ним сгиховим; а сила сваке туге и искушења људског скривена у слову њеном".... Било би, доиста, тешко нрец^нити утицај који је ж.ив )т всликих и добрих људи вазда ишао на уздизање људског карактера. Снма историја најбоље се учи из биограФије. У истини та наука (историја) и није друго до колективна биограФија; елика човечанства на које утичу и којим управљају поједини људи. Свакако, у историји ми увек видимо боље људе но нринципе; па и сами догађаји историјски занимају нас ноглавито зато што су везани за осећања, стра дања и ствчр оних који их етварају. Нити се више интересујемо за масе и гомнле људеке. Не. Ми ув> к осећамо и симнатишемо са оним појединим јунацима, чијс биограФије ударају најлсшии и најстварнији печат свима великим драмама историјским. Између великих писаца нрошлости, сва је прилика, да су Плутарх и Монтењ највише допринели образовању карактера у великих бораца и великих мислилаца; а то, први (Плутарх) изноеећи узоре јунашгва, а други истичући иитање са ко.јима су разбирали главу сви веко ји и духови. Рад обојице, пак, извршен је готово но једном калупу, у виду биограФије, чије се најживље преставе састоје у сликама карактера и људстог искуства. Плутархови „ Животоииси " на пример, и ако су нанисани пре хиљаду и осам стотина година, онет, као оно Омирова „Илијада" заузимају прво место међу делима свога рода. Та је Плутархова књига била и омиљена друга Монтенова; а за Инглеза она има и нарочита интереса, у колико је, послужила Шекспиру као главна историјска основа у његовим великим драмама класичним. Монтењ је назвао Плутарха и „најузоритијем писцем, биограФије"; а Ал Фијери страсно се и одао литератури, читајући Плутарха. „Ја сам читао — вели он — живот Тимолеона, Цезара, Брута и Пелоии^а више од шест нута, и сваки пут сам долазио у такву узбуђеност да сам заплакао и јецао.... Кад год сам управо наилазио на неку велику црту ових великана, мене је така ватра обузела, да се за живу главу, нисам могао скрасити на једном месту"... Плутарх је био омиљени нисац и тако разних умова, као што су: Шилер, Франклин, Наполеон