Београдске општинске новине

дижу својим даровима приблизку.ју њима скоро увек по својим слабостима"! А као зашто би нас (вели даље Волтер) таленти и направили нешто ван света и над њиме! Изношење недостатака великих људи на видик, није дабоме, без својих корисних страна; јер као што је Др. Џенсн врло аобро приметио: „ако би нам се ноказивале само светле стране таква карактера, ми би морали очајавати о могућности да се на њих угледамо и да их у ма чему стигнемо". Плутарх, и сам, иравда своју методу сликања живих људи, тиме што вели : „ја не пишем историје него биограФије.... И најсјајнији подвизи не дају нам увек довољну карактеристику људи њихових врлина ни порока. Неки пут ће нам, пак, и једна ситница једна реч или шала, њихова више казати о њима но читаве битке и опсаде, и у њима поклане хиљаде, Управо, и као год што Ке живописац увек највише гледати да погоди црте лица и израз очију у свога јунака -- јер се у њима оглсда и карактер људски — а остало радити узгредно тако се и мени мора дозволити да покл >ним наро чито нажње оним знацима и потезима у којима се људска дута огледа. На овај начин ја ћу описати људе и њихов живот, а други нека опиоују догађаје, битке и ратове". (Плутарх). Ствари, привидно нсзнатне, могу важити много и у биограФији као год у историји, где мале чињенице новлаче за собом велике последице. Тако, Паскал примећује : „да је у Клеопатре нос био мало краћи, сва је прииика да би и лице целога света други облик добило". Да није Дебели Пеиин имао много милосница Арапи би прегазили Јевропу; јер је ванбрачни син тога краља, Шарл Мартел, био тај који их је разбио на '] уру и потом и истерао из Француске. И за Валтера Скота може се рећи: да није још као дете, трчећи по соби, зло угануо своју ногу он би у своје време био војник а не књижевник. Јер, кад је његов син навалио да иде у војску, ево како је он писао своме пријатељу Саутију: „Ја немам нрава да спорим моме сииу избор који би и сам учинио у своје време да сам само кадар био". Дакле, да није Скот остао сакат, он би се извесно борио у Шпанији противу Наполеона и на сву прилику, покрио прса своја орденима и медаљама! али онда инглеска књига не би знала за „Иванха,,, „Стару прошлост" и оне Веверли новеле, које су њега обесмртиле, а отаџбину његову славом обасјале. Као што се зна и чувени Таљеран био је на-

мењен за војску, али пре времена остане сакат и на тај начин принуђен да се књигама посвети. Резултат тога је био тај: да је он најзад заузео нај видније М4Сто међу дипломатима свога доба. Ниги је Вајронова нога дрвена мало допринела његовој поетској судбини. На против сва је прилика, да није та слабост његову сујегу пекла и болела, да би он био кицош првог реда, и да ко такав не би никада ни реда ваниоао. Несретна нога, пак, изгледа да је будила дух и распаљивала огањ прегнућа у њ- му, као што га је и бацала на поље на које, — зиамо, већ, какве је песничке венце побрао. Пн и грби једнога Скарона биће да смо дужни за нознате г^иничке стихове; док и наказитост Поаова тела није без заслуга за његову сатиру ; јер вели Цонс н о њему: „он је грбав и с лица и с леђа". И заиста, биће да је, у многоме бар, имао право лорд Бекон кзд је о ово ио наказности гела казао: „ко год има у себи нешто што га излаже презрењу, то нешто важно ће га кретати да се успне да се руга спасе. И ето за што су наказни људи у исто време и крајње смели људи". Као год у ФотограФији, тако и у биографији, мора бити по нредмету светлих и тавних страна. Нити животописац ставља сликанога у положај који истиче његову наказност, нити ће први биограФ давати сувишна места недостатцима карактера који хоће да иредстави. Мало у осталом, и има људи који ће, као Кромвел, рећи свом живописцу Куиру: „насликај ме, молим те, онаква какав сам, — али баш онаква какав сам — јер нећу ни пегу да изоставиш".... „ВиограФија је — вели Валтер Ског — „најзанимљивија врста нисања, али она губи све чари кад се мрачне као год светле стране описаних карактера нодједнако и верно не износу. Ја бар, не могу да слушам књижевнога ласкања као год што не могу да гледам у нозоришту Фалцију јуаака". Чувенн књижевник наш Адизон био је један од оних који су волели да дознаду што више могу о личности и карактеру самих књижевника. „Мене интересује — вели он — њихова лична историја, њихово искуствОј нарав и наклоности. Личе ли они на своје књиге? Да ли су они и тако лепо радили као што су лепо мислили"?.... Од своје стране Сер Еџертон Брицес, пита: „Зар се не би ми радовали да дознамо баш како је живео и осећао један Водствчрт, Саути, Колфиц, Камбел. Рацерс, Мор, Вилсон ? па још да нам они I сами, ио души, испричају : с ким су у младости