Београдске општинске новине

228

општинског суда — управне седнице. Ни ја ово не могу дозволити. Ја ћу тамо водити рачуна о вашнм жељама. Ја бих вас молио, да из ваше средине одредите 2 или 3 па да и суд сутра сдреди лице, које ће примити ту дужнмет. Св Боторић. Ја писам правник, али из практике знам, да ми можемо одредити 2—3 одборника, који ће одмах његову касу запечатити. Јер, кад смо ми пре могли контролеру на кланици да одузмемо његове књлге прихода, онда можемо и то. Св. МилојевиК. Одбор као контролна власт по свима радњама онштинским има право то да реши. Председиик. Он нема никакве касе нити рукује с каквим новцем. П. ВидаковиК. Па оп има акта, има књиге. Прелседник. Код њега нема акта о издацима — код њега су уговори и књиге. Св. Воторнћ. Са свим је оправдано мишљење, да се његова соба запечати, ј ер је он овде слагао да доктор вије долазио, П. Видаковик. Он је сад пред наше очи одчео нека акта. Тако може сва документа да потрпа у џ пове, па да однесе. Председник. То што је сад у џеп метуо и однео нису званична и нумерисана акта, него позиви, којима се брани да су чланови комисије у седнице сазивани уредно. Но они још не говоре у његову корист ако сазивање није вршено на време. Рецимо да је он звао г. Лека у 3 сата па да овај није могао можда доћи због своје званичне дужности, него је дошао доцније. Св. Милојевик. Ево како је у закону. (Чита). Председник. Знам то. Али само за то, да запечатимо канцеларију, што је вас увредио. ја не могу да разумем. Ја се потпуно слажем с вама, да треба, да се казни; само се не слажем с тим, да се запечати канцеларија, јер тамо има и других чиновника, који прикупљају приходе. Он не ради ту сам. Ја ћу дати налог вечерас, да се он не пусти сутра у канцеларију. На послетку ту је државна власт, и ја ћу да се на њу позовем, ако ви другчије решите. Ја вам гарантујем, да он неће ући сутра у канцеларију. (Врло добро). Ја ћу да зовнем сад одмах патролџију да му зановедим. М. МаринковиЛ. Кад нам г. председник гарантује, да неће ући, онда изберимо комисију. Председник. Ваш ћу закључак изнети пред управну седницу и мислим да ће га усвојити. Ја ћу казати г. Станку, да не улази у канцеларију, док не преда дужност другоме, на после тога казаћу му, да је отпуштен. Св. Милојевик. Ја миелим, да не би требало, да присуствује читава комисија, него да одредимо једног или двојицу. Ја предлажем за то г. Н. Ђорђевића, Св Вотори\>. Ја бих предложио г. Видаковића и г. Н. Ђорђевића. Пера Видаковик. Ја не могу никако. Шедседник, Ја бих предложио г. Милојевића и г. Лека, а ако г. Леко не могне доћи, онда г. Зах, Поповића. Св Милојеоик. Ја не могу до подне, јер сам на дужности. Председник. Па онда после подне. Ми ћемо имати носла до иодне у нашој седници, а носле подне да свршимо ту ствар. (Врло добро). Молимо вас још неколико уверења. (Прочита). Састанак је овај трајао до 9 часа у вече.

НЕСЛТЖБЕНИ ДЕО (ло Смајлсу) XII. Друштво књнга. Књига је свет, у коме се не само даје живети него и уживати. Вордсворт. (СвРШЕТАК ). Ми смо још у почетку рекли: да се човек може познати по књигама које чита, као по људима с којима се дружи. А сад да спомевемо неке од омиљених писаца најглавнијих људи. 0 Плутарховим обожаваоцима већ смо говорили; а он је као Монтењ друг најмисленијих људи. Шекспир је морао с пажњом проучити Плутарха — по што је из њега слободном руком податке вадио — али је чудновато да се у његовој библиотеци затекло једино дело Монтењево.... Милтоново омиљепо друштво били су: Омир, Овид и Еврииид. Тог последњег писца је веома ценио и Чарлс Џемс Факс, налазеКи у његову делу најбоље поуке за јавна беседпиштва. На против Пит је највише уживао у Милтону, и знао је на ичуст читаве листове из „Изгубљеног Раја". Сем Милтона, Пит је радо читао Њутоново дело „РппС1р1а". Даље, Четамов љубимац био је Варо са његовим „Придикама", многе од којих је он и на памет научио био; а Берку је право друштво и Демостен и Мил'т и Болинброк и Јонг. Керан је највише ценио Омира, и сваке године прочитавао га је целога с краја на крај; а за тим је најрадије читао Виргила. БиограФ Керанов Филипс прича како га је један пут видео где чита „Енејиду" у кабини једне морске лађе, и то у часу кад је сво друштво поспало било у кревет морском болешћу. Међу поетама, Дангов љубимац био је Виргил, Корнејов Аукан. Шилеров Шекспир, Грајом Спенсер, а Колурицев Колинс и Бауле. Сам Данте био је љубимац већине велики песника од Шосера до Бајрона и Тенисона. Његови су (Дантови) обожаваоци били још и Лорд Бријам, и (историк) Наколи и Каргајл. Први (Брујам) је уве-