Београдске општинске новине

230

читајући у младости Фонтаелове „ Хвале и учевих ЈБуци. Исто тако }е једва друга књига Фовтевова ,,Мложина Светова " подејствовала и на славвога Лалавда, који се после позиву ваучењака и одао. ,,Са задовољством (вели он сам у предговору истој књизи) спомињем овде дуг који дугујем писцу „Мложине светова", за избор који сам у шестнајестој годнни живота учинио"... И Ласепед је. на исти начин дошао до студије ариродж историје, чичајући Бофонову књигу ,,Ш§1шге КаШгеПе", ва коју је он ирво наишао у би блиотеци свога оца, а за тим ју и напамет научио... На Гета је пак тако подејствовао Голд^митов ,,Ви кар од Векфилда", да му он сам признаје велики део свога најбољег образовања. Китс био је у младости ненаситни читач; а познанство са ,,Вилом краљиг^ом" пробудило је пе снички му дар још у седамнајестој години живота. Иста песма кажу да је задахнула и потоњег песвика Каулија, који је први пут случајно наишао на саму књигу где лежи на прозору његове мајке; док се Колриџ и лично исповеда: да су на њега највише утицали песнички производи поете Ваулеа. Но књиге нису само нокретале људе да се књигама одају; оне су их слале и на друга поља и мегдане. Тако, Хенри Мартин отпочео је своју јувачку мисионарску улогу по прочитању животописа Х^мрија Бренерда и Дра Керија. Бентем приписује своју улогу у животу ванредвом упечатку који је на њега, у младости још, учинио ЛаФонтан са својим „Телемаком". „Мени је тај јунак (вели сам Бентем) остао у глави још из читања у седмој години ; ја сам се као дететом у њега заљубио, а после сам и у себи говорио: а што као да не могу и ја да будем јец-ш Телемак"?... Прва књига коју је Кабет купио и за коју је „три пене" (30 п. д.) платио била је СвиФтова „Прича о једном кориту", и она му је, као детету, тако омилила да му је и на цео живот као нисца, трагове оставила. Сва је прилика да и порекло ивглеске „Илијаде" долази од упечатка к<>ји је Омир учинио на иреводиоца још као ђака у школи; као што су „Персијеве старине", распалиле младу душу Стотову, и покренула га да првђе збирци и певању, оних његових , Граничних Балада". Акити су добре књиге само добре друге; оне су још и чуварке од злог друштва. „Природан нагон читању умноме раду" — вели Томас Худ — „сва је прилика да ме је спасла од оне моралне провалије, у коју обично падамо кад у раној младости родитеља изгубимо. И мене су моје добре књиге спасле и

од скитње, и скитница, и од крчме и меане". Некако не иде се лако у то друштво, кад је човек про читао и заволе > једнога Шекспира или Милтона". С правом је речено да најбоље књиге највише личе на добра дела. Оне су те силе које нас чисте, дижу и држе; које нам шире и ум и срце, које нас штите од :*ла светсда утицаја, и које дају прав и здрав правац нашем карактеру. У северним уни верситетима н.ппим у којима се стари класицго пре дају с основом се зову „Разреди човечанства' 1 . И, ма да је у пос ледње време класична настава имала да издржи прилично нападе, опета спора не може бити да оне дмју највиши печат умној култури. Класицизам је био учитељ и модерних реФорматора, и он је преко њих и преобразио стару Јевропу. Он је задахнуо аајвеће патриоте садамнајестог века, а од тада посгојано карактерисао највеће држав нике наше. Учени Иресмус био је мњења: да су књиге тако исто потребе живота као и хаљине. Он је сам често пазлривао књиге с новцем с којим је имао да се ,,аонови". Лично, вајрадије је имао Цицерона, за чија је дела још рекао : да није могао да их по прочигању остави, а да их још и устима не принесе".... Исти класик (Цицерон) ре шио је и судбину светог Августива ; јер је у младости својој овај ,,отац цркве" био прави блудни син. С тог пута га је кренуо и на прави извео Цицерон на којег је „ Хортензије " он случајно наишао.... ,,Кад дођем дотле да ми ваља мрет — вели стари пуританац Бакстер — „жалићу за многим чим али не и најмање за друштво мојих књига".... Излишно је, мислимо, и говорити о огромном утицају књига на општу цивилизацију човечанства. То су те умне благајве рода људског, књиге су записке свију трудова и плодове, напора и подвала, победа и пораза на пољу и науке, и ФилосоФије, и религије и морала. Оне су у свима временима биле најмоћвије покретачке снаге. ,,Од светог Јеванђеља" вели Де Бонал — па до Русовљевог „Соп1га1: 8осЈа1" књиге су правиле све револуције. И доиста, велика књига често је веће дело од велике битке. Чак и романи и приповетке стварају чудеса. Рабле у Француској и Сервавтос у Шпанији, оборили су власт мајмунлука и лажног ритерства, простом снагом своје сатире, тим природним контрастом људскога терора. Људи су се смејали и на боље мењали. Исто тако и ,.Телемак " кад се на свет јавио, подеетио је људе на харконију ирироде. „Песници су" — вели Хазмит — дуговечнији од јунака на бојноме нољу; они дишу више ваз-