Београдске општинске новине

243

људским врлинама, знању, раду и јединству своме. У томе лежи необорива сила којом се непромашно поетизава срећна и сјајна наредна будућност. Јер где се негује тако свијесна и здрава књижевност, где се она свијетлим трагом повлачи од господарске куће до трговачког дућана а од овога до сеосгсе колибе, ту је несавладна душевна моћ, која одољева свима олу.јима св^тскијем, ту је и само ту, браћо моја народна бесмртност! Желите ли ову, онда његујте са љубављу свој српски језик и своју српску књигу, потиомажите им развитак свима могућим ередствима, браните им и иресудно опстанак од сваке напасти. То радиге ви нрепоручите то и дјеци вашој, па ће те тим најбоље неговати животност, нотпомагати развитак и обезбедити опстанак миломе народу своме. Све је ове истине о замашају народнога језика и књижевностц имао на уму наш Вук кад је са простих гусала пренео у дворане на.не народне пјесме, кад је чисти пучки језик пресадио у књижевну градину свога народа и тим му створио умно јединство, кад је обелоданив његове ириче, пословице и обичаје, одкрио свијету морално и умно, неоцјениво благо које лежи у духу народа српског. Од онда смо ми јачи у себи и иоузданији, од онда сто и виђенији у свету. А ви господо одборници, ви сте увиђавно схватили сав домашај Вукова дјела, када сте донијели данашњу патриотску одлуку. Сваки од вас може се вратити кући својој са свијетлим образом и рећи са задочољством у себи: ја сам данас извршио једну племениту грађанску дужност. И у име све ове господе и браће, која вас окружују, у име цијелога народа српскога ја вам из дубине срца кличем : Хвала вам врсна браћо и слава ! (Гости громко : живели !) Председник. Свечана седница одборска овим је закључена. Влагодарећи свима који нас почаствовали својим присуством, кажем још једном хвала Вам господо. САСТАНАК одбора општине београдске држац 14. Јула 1888 г. (по стенограФским белешкама) почет у 6 чаоова по подне. Били су: председник г. Ж. Карабиберовић, члан суда г. Јанаћ Јанковић, чланови одбора: г. г. Коста Петровић, Св. Карапсшић, Захарије 3. Попо-вић, Радоје Драговић, Ст, Петровић, Дим. Ђ. Миловановић, Мил. Ж. Маринковић, Петар Д. Видаковић, Н Ђорђевмћ, Др. М. Т. Леко, Мвлорад Јанковић, Свет, Милојевић, и Глиша Јосицовић,

Председнпк. Молим вас госиодо, састанак је отворен. Вамг. је познато, да је у једној од нрошлих седница одбор је донео одлуку да предзедник поднесе један извештај из кога се може в^дети, које су куће узете под закуи за школв) а нарочито оне, којима излази рок закупу од првог Новембра, како би се видети могло може ли се тамо остати и даље и ако не може, да се нађу други локали. Ја сам наредио те )е списак тих кућа направљен. На броју има их свега 12 кућа. Ево господо секретар ће вам прочитаги. (Секретар чита). Дак ле као што сте чули има шест кућа, којима истиче уговор сада првог Новембра ове године. Од свију ови^ уговорача — газда—с ни једним није ништа свршено, дсфинитивно само са г. Д. Миловановићем за његову кућу школски одбор закључио је уговор, начинио га и мени је поднет на иотпис. Али пошто ја нисам ништа досад свршио без вашег знања то сам и ово оставио и ви ћете чути извештај тога школског одбора. (Секретар чита). II. ВидаковиИ. Одбор оиштинскч донео је закључак, да му се поднесе извештај те да зна које зграде држи општина под закуи, по коју цену и кад истиче рок уговорима. Ја мислим кад је одбор ово захгевао, он није хтео просто само да зна које су те зграде, него му је намера била, да види и да ирави упоређења између зграда да ли има још и других нодеснијих зграда за школе иа и по јевтинију цену. Данас има у Веограду доста нразних зграда а ириличан број осгаће и даље празан, и сопственици имају сада рачуна да и јевтиније своје куће дају. Оиаке прилике ја мислим да треба општина да употреби у саоју корист, па не само да онима чије зграде мисли да задржи не повишава кирију, него и да смањује, јер сваки сопственик з■!а да ј ; општина сигуран нлатиша и да нлаћа кирију унапред но три месеца па сваки воле да да своју зграду нод закуп онштини него другоме каквом приватном лицу, које му однесе и по хиљаду динара а и кућу му ноквари. 0 т ;ме има више иримера који су и мени нознати. Да би општина све ово постигла ја сам мишлења да се избгре једна к>мисија из одборника, која ће све школске зграде проштурати и промотрити да ли у б [изини има каквих подеснијих зграда и јсвтинијих, иа да та комисија поднесе извештај, које зграде општина треба да задржи и по коју цену, а које да напусти и са којима да замени. Овим би се задовољила и потреба и интереси општински а и грађанство општинско које своју децу у тим зградама на науку шаље. (Чује се: Тако је), Председник. Нико се више не јавља да говори. Ја би желио да још кога чуј-мо о овој важпој ствари. (чује се: Слажемо се сви са мишлењем Видаковића). Светозар МилојевиК. Сем разлога, које је навео г. Видаковић ја би имао да додам још то, да се и оним закуицима одкаже уговор, чије зграде не одговарају цељи за школу а таквих има доста, па ма да њима не истиче рок уговору 1. Нов. ове године. Ја ћу да наведем пример јвдан а то је за кућу г. Розелта, Та је кућа на крај краја врачара и никаква смисла нема ту кућу за школу узети, нитије и даље држати. Општина треба да ради штогод^може да се та кућа откаже или да