Београдске општинске новине

247

Ово би било боље и за нае грађане да се не бринемо за изношење ђубрета. Ја од своје стране износим овај предлог да сваки кварт има свога концесионара. Председник. Овде је главно цитање које има да се реши : хоћемо ли уважити раскинуће уговоре или нећемо. После ће мо разговарати како ће бити у будуће. Надзорна власт је донела наредбу, да се ђубро износи понед' оником и четвртком и ја сам ишо код мерпдавног органа надзорне власти и добио сам одговор: да јето право полиц. власти, ма да сам ја на.водио да је уговор одо брила и виша надрзона власт и да обично цела варош виче на општину, ках се ђубре не износи и наводио сам да је корисније а се овако ђубре износи, а да је врло незгодно да сваки понаособ тражи кочијаша, на ипак ми је казано да то није наше право, колико је мени познато ми би раскинућем уговора задовољили 15 — 20 нроценга грађана, а 80 процента не би, а има до 20 нроцента који веле, не ћемо ми да нам општина одређује шта ћемо ми радити и како ђубре износити. Верујте госнодо, кад овако иде онда од нас никад нишга неће бити. То ето ја јавно иред вама кажем. Право да вам кажем, ја сам од свег срца ову ствар нотпомагао и заиста у први мах ишло је доста траљаво но доцније ишло на задовољство и концосионар да би док;«вао тачно изношење, начинио је једну књижицу гди су се становници записивалн да им је ђубре на време изнешено. Милан МаринковиК. Ми несмемо ништа но овоме сад радити док се I е реши питање са управом вар. Београда докле да нам управа прво да одговор, па ако управа неодобри овда нек сама и ради, а иначе ако остане на нас онда да учинимо онако као што каже г. Црногорац. Прадседник. Ја би још желио, да вам прочитам реФерат, који нам је он о овој ствари дао, па да видите шта он кажс. Чујте. (Секретар прочита\ Марко Стеаановиб. Ја не би био противан да се раскине угошор са концесионаром. Али има ту још нешто, што је врло тугаљиво. Ми смо имали више иута посла са тим закуицем, а и општина је сама неко време врши ла тај посао, па је опет дала другом а то је већ трећи пут. Ја сам одсудно иротиван да се са закупцем уговор раскида а то с тога, што је он имао толико пута прили лике да се увери какве су тегобе те да се овај посао вршити може, па је се ипак примио. Види се да је он са овим ишо на то, да сиекулише, па кад није могао да нађе евога регреиа, сад тражи раскинуће. Би оно што наводи г. Дрногорац, да се подели овај носао на више концесионара, и но квартовима, и то сад не може бити. Општина неможе закупцу чинити у овоме никакве милости, јер на то нема право. Он је знао, шта је узео и ако има какве олакшице да подели по квартовима, то нек чини сам. Уговор се не сме раскидати, а он, ако неће да по уговору ради изгубиће кауцију. Општинска власт нек стоји у свези са управном полицијском влашћу, па нек му буду на руци односно наплаћивања таксе. Кад може да наплати од једног другог и трећег сигурно може и од свију осталих.

То је што сам имао Казати (врло добро). председник. Молим вас ја сам хтео мало да објасним оно што је г. предговорник казао. Овде је питање то : да ли ми вршимо наше обавезе на снрам њега тачно, кчд.нема хнрмоније измећу нас и главног санитета. Ми кажемо да закупац носи ђубре једаннут или дв»пут недељно кад он може, а санитет хоће да се носи понедељником и четвртком и да у те дане изнесе ђубре из целе вароши, То вије!јју уговору предвиђено. Мени је главно стало до тога, да из овога неискрсне парница, коју би могли изгубити и биги оштећени, зато и молим г.г. иравнике да о томе кажу како они мисле. Ми смо истина овако уговорили. али кад санитет са здравственог гледишта то другче наређује, онда је то прече. Ја истина кажем и то, да заступам и ово да општина сачува своје приходе, који из тога излазе, али ипак не могу казати, да је пречи приход него здравље наших грађана. Мирко СтеаановиК. Све је то лепо што наводите г. иредседниче, али стоји уговор у коме је јасно уговорено, да закупац зими носи једанпут недељво а лети дванут и кад се он тако обвезао да све извршити може, онда нашто Сад вели да не може. Ако би ми цристали сад да ее уговор раскмне ми би од нане општине нанравили играчку и изигравали би сами себе, То ја никако не могу дозволити, него сам за то, да се уговор нераскида и да се једном нокаже тим закунцима, да се узму на ум кад са оиштином што пог«ђају, (тако је). С. МилојевиК. Ја мислим за правилно решење овога питања, треба прво да прочитамо уговор те да видимо шта се може учинити а шта не може. Председник. Изволте. (Секретар чига). Мих. ЂорђевиК. Ја мислим да ово питање треба да расправимо на овај начин. Оде долази онштина у сукоб са арендатором. Овде стјЈи између њих уговор. Моје је мишлење, ма да је општински адвокат дао мишлење о овој ствари, онет да се врати њему, да му се даду ова акга са управиним, да проштудира, да реФерише и каже: да ли онштина треба да раскине уговор и ако рескине, да ли неће бити штете за општину, и даље да се позове закупац, и да каже, ако хоће да се раскине уговор да не тражи накнаду од нас, и најпосле да се затражи одговор од иолиц- власти и кад се све то сврши и одговор дође, онда да се ова ствар реши. То је моје мишлење. Председник. Што се тиче те накнаде, ја држим да су се они исте и кад би на то ималп права одрекли самим овим другим актом. Ја сам тако ту ствар схватио. Михајло Ђорђевик. Ако и то стоји, да нетражи накнаду инак ја пеби био мишлења да се ово пре реши, док се не види да општина какав свој пржход тиме ие изгуби. (свршиће св), —