Београдске општинске новине

бРОЈ 31 У БЕОГРАДУ УТОРНИК 27. СЕПТЕМбРА 1888 ГОД. ГОДИНА VII.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАНП7Т НА ТАБАКУ Цена за Србиј; : НА ГОДИНУ 6 дин. 34 ПОЛА ГОДИНЕ 3 ДИН. А СТРАНК ЗЕИЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 ДИН. 1Ш11111111111Ш|1|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||М1|||| Ц111Ц

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИН(ЈКОГ СУДА 111Ш1Ш111Ш||Ш||||||||||||||||||||||||||||||||1!||||1Ш||||||||||||||Ш||1Ш11Ш|||||||

Цена је огласима 6 днн. пара од врсте Преталату ваља слати уаутницом на оиштински суд а све коресаонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. Неплаћена писма не примају се. шшшшмшшшшшшмшшшшшшшшшшшшшшшшш

"*ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖлг%%ХХ%Х!*ЛХ*Х**Х>Ж*ХХ%*ХХХ САСТАНАК одбора општине београдске држан 13. Августа 1888 г. ночетак у 5 часова по подне. -*• (Свршетак) Милан МостиИ. Ја сам иажљиво саслушао овај уговор и видио сам да је исти врло лабаво наирављен. По садржини уговчра општина је узела на се дужност да се у споразуму са њом и концесионаром одреди дан за из ношење ђубрета. Кад се ту неко трећи умеша, који је јачи и силнији, иа каже нећу да знам за те дане него хоћу да се износи у ове и ове дане, онда такав уговор постаје немогућ да се изврши, па као такав и не вреди. Сад настаје питање између уговорача и опшчине, и ја велим да ће концесионар, имајући овакве доказе у руци, а то: да је управа одредила друге дане, да се ђубре износило по сретством таљигаша и т.д. онда тај уговор не само да је одобрен него ћемо нлатити и накнаду штете. Дакле треба да се уговор раскине. Председник. Овај уговор састављен на основу правила, која је и г. Министар одобрио, па за то смо у ономе смислу и писали управи, да би скинули са себе одговорност. Милан МостиИ. Чим је њему наредила унрава да износи ђубре у оне дане кад он није уговорио са оиштином, за њега више тај уговор не вр^-ди. Марко Стеаа,нови\х. Господине Председниче! Из прочитаног уговора види се, да је концесионар изрично пристао и на оне услове, које му налаже и виита надзорна власт. Истина је то што је г. Мостић казао, да је уговор лабаво наирављен али кад је и г. министар унутраш. дела тај уговор одобрио, ја никако нисам за то да се концесионару сад чини милост, коју није заслужио. Општина је закључила ш њим уговор. Министар је то одобрио и наређено је да му власти буду на руци у наплаћивању својих дугова и тако не може никад бити да господар свога дома не плаћа за свога кирајџију. Види се дакле на чисто да он по закључењу уговора није нашао регреса у овој радњи, иа сад пошто во то ) тражи да се уговор раскине. С тога сам ја мишљења, ако неће да ради, да му кауција пропадне, а општина да нађе себи коцесионара другог. Никола ВулковиК. Колико сам видио из уговора концесионар се је обвезао, да износи ђубре недељно двапута. Сад што је полиција наредила да се у извесне дане износи, то заиста није требала чинити, јер је немогуће све

у те дане извршити. С тога би био мишдења, да се умоли полиција да тргне своју наредбу, на нека он износи два пут ђубро недељно у разне дане кад могне. Главно је да се ђубре дврпут недељно изнесе, па ма у које било дане. Што се тиче споразума о коме се у уговору говори ја разумем тако, да тај споразум са општином буде онако, како се нареди. Ја сам дакле за то да се умоли по лиција да своју наредбу, замени другом, ида општина настане да се концесионару наплати оно, што му плаћено није, па уговор да се не раскида. Милан МосгиК. Молити управу да своју наредбу онозове, то не значи ништа, нити овој ствари што помаже. Кад та наредба постоји и кад концесионар покаже да је се те наредбе држати морао, оида јестим самим већ уговор раскинут. Сад стоји до његове драге воље да пристане да управа промени своју наредбу. Но друга је и најглавнија ствар што он износи Факта да поред њега и други износи ђубре на штету његовог права. Тим онштина није одржала своју обвезу да други несме износити, и онда је очевидна ствар да ће општина изгубити нарницу ако до ове дође. То је тако исто као кад би коузео ћунрију под аренду, и дође ратно или друго време, па да му неко каже: сад више незаплаћуј него да се прелази џабе. Дакле он може и има права да уговор раскине а ако ми нећемо да присганемо овако као што он тралси без иакнаде, онда у парницама морамо и трошкове повући јер све што је д<?вело до раскинућа дошло је од општине а не од њега. Председник. Ја не би господо онаквим тоном ни говорио о овој ствари, кад не би делио ово мишлење г. Мостића. Ја се бојим да ћемо доћи до тога да одговарамо па ћемо не само изгубити нриход, пего платићемо и накнаду. Мени је жао, јер је ова установа врло потребна и нужна грађанству. Уговор је нарушен нашом слабошћу и здравствени интереси пречи су и тако ја благодарим онима који ме у овоме мишлењу потпомажу. Ја сам господо за то да се уговор раскине. Марко Стеаановик. Ја би му с моје стране помого и срцем и душом али нисам никако за то да се титра са наредбама нашом нити има бојазни да ће онштина нлаћати накнаду. Ствар је јасна и концесионар нека врши све оно, на шта се обвезао. Он Је обвезан лети да дванут износи ђубре недељно иа нек износи онда кад му се нареди. Ту он нема никакво право да полаже, нити има ирава на какве олакшице а много мање може бити зебње да ће општина парницу изгубити. (Чује се : да се гласа). Св. Милојевиб. Да дам један разлог више да се прими понуда концесионара. Општина може само оно право да брапи, које она има. Општипа нема ни ио једном закону