Београдске општинске новине

347

даље пропнсана ,)е такса да мерење артпкала но магазама н то при уносу у магазу. од 100 кила 5. пр. дннар. при износу из магазе од 100. кила —„— 2. пр. динарИ најзад проиисано је истнм законом да не нанлаћује општина никакпу кантарину од трговаца само онда ако би тргоиац куиио робу на страни и донео је у своју магазу на сместиште а неби имао иотребе да је мери. Поменутим рдспнсом нротнвно се иаређује дв се нри извозу робе из Србије никаква кантарина за општину не нанлаћује; Да се не наплаћује кантарина на ону робу која се преноси пз мес-та у место жељезннцом или лађом; Да се не нанлаћује контарина на ону робу 'која би у је/пш.ј општини била нремерена н на н>у кантарина наплаћивана, и најзад; Да се све оиштине на п београдска пмају придржавати ноке тариФе, која (;е у распису излаже. Према овоме битне су ове разлике између законих наређења и из.10же1;ога расниса у томе: а.) што на основу расниса може свакн нриватпн пзвршитн мерење; а по наведеном закону све што нодлежи мерењу, мора се мернти на општинском кантару пли ваги; б.) што се расппсом прп извозу роба ослобођава од кантарпне, док по наведеном закону то не може бити, јер се на извозну рооу наплаћује кантарина напред изложена за износ, ношто је све што се извози нродатО; в.) што се расписом роба ослобођава кантарине при нреносу из места у место, док се наведеним законом нрописује, да се наплати кантарина и ири нреносу робе из магазе у магазу, и то износна но 2 п. д. а уносна 5 н. д. за остале. нанред изложене, такса од 10, 20 и 30 ц. д.; г.) што се раснисом прописује нова тариФа за Београд док је наведеиим закоиом проипсана тариФа за кантарију оиштини београдској, по којој је ово.ј оиштпни дата парочита повластица те јој допосп много већн приход^ но што бп га нмала по новој тариФИ, баш кад би расписом бнла очуваиа друга права ове онштине, за наплату овога прихода. 3. На основу паведенпх закона, објашњења г. министра народне привреде од 1884 год. којим се стара мера, стамболски кантар, замењује вагом која је на основу иостојећнх закона о мерама жигована; на основу данас развијенијег трговинског саобраћаја код нас, но што је бпо развијен саобраћај у времену ностанка закона н пре жељезннце; на основу тога што су нејасна звкона наређења, којима се не обухватају све ирилике ц иојаве у даиашњем саобраћају и нромету, усљед чега је правило тумачити закон у нравцу којн годн н потпоможе развиће трговине — на основу свега овога мишњења смо, да до новог закона или законодавног оојашњења треба наведени закон од 25 Јуна 1846 год. тако разумети п нримењнвати : а.) да онштина наплаћује кантарину на све што нодлелси мерењу: б.) да наплаћује на све што се мерп на нијаци и у дућанима таксу проиисану законом од 10, 20 и 30 п. д. од 50—100 и 150 кила; в.) да наилаћује кантарину за унос робе у магазу по 5. п. д. од 100 кила, и за износ из магазе ио 2. п. д. такође од 100 кила; г.) да наплаћује кантарину на ону робу, која дође у варош лађом илп жељезницом, само за износ и то. ако је плати одмах нрималац нриликом, пријема довезене робе и ако одмах наплати, онда да се наплатн обнчна кантарина при нредаји робе, но што се тада већ неће моћн рачунати

да је на лађи или железницом довезена роба. Овнм би се очувало право сваког трговца који има право да иа куи .Ђену п увезену робу са стране нанлати Кантарину кад ову смешта у своја смештишта а не пзлаже нродаји. Тако исто овим се неби могло обићи а да се не нацлати ма која нанред изложена кантарина ири нреносу робе из једног места у друго ирема томе да нм се роба уносп пли мзноси из магаза или се на пијаци продаје или купује. Нрема свему овоме предлажемо: да изво.ш одбор усвојнти наше мпшљење о разумевању и примени закона и решити, да нредседништво у пме општнне учини скори корак код Г. Министра народне привреде, те да он изволи свој распис друпш заменитп, којим ће остати наиред изложено II законом о гарантовано општипско право о наплаћивању каптарине неокрњено, до новог закона или законодавног објашњења; да у томе новоме распису, који би изволео г. Министар отпустити нарочито место заузме његов налог да приватни несмеју вршити оно мерење, што га је до сада а и сада на основу иостојећих закопа вршн општина и да приватнн несмеју наплаћивати кантарину већ само и једино општина и најзаД, да одбор овласти председппштво да оно у пме општине изјави г. Министру да је н општинско нредставништво мишлења, да треба учинити измене у закону о кантарини према садањем развнћу саобраћаја и полету трговине и да за ту цељ председинштво приликом стварања пројекта закона о мерини (каитарпни) којп би се поДнео народној скупштиии, стави г. Министру на расположење сва иотребна дата што их општнна буде имала. 29. Септембра 1888 год. Београд Милутин Ј. Маркови^ с. р. Мил. Ж: МаринковиБ с. р. Петар Д- Видакови^ с. р. Ја се ниуколпко не слажем са овим извешћем већиие комисијске, него кад се исти акт буде у одборској ссдници читао, нрочитаћу^и ја маје одвојено мишљење. Члан Комисије Глиша Јосипови^. с. р. И ја се слажем са одвојениЛ мнењем г. Глпше Јоснповића Јаков Бајлони с. р. Председник. Сад нзволте чути мишљење мањине: (Секретар чита). Одбору општине београдске. Као члан комисије, коју .је одбор одредио да нроштудира законе и уредбе о кантарији, распнс г. министра народне привреде од 1 т, м. Бр. 2973. и моје питање на иредседништво о кантарИЈИ, коју је општина но мом мишљењу незаконо нанлаћнвала, — нисам се сложио са већином чланова у извешћу, које комисија ваља одбору да поднесе, за то нодносим одбору своје одвојено мпшљење. На првом месту имам да наиоменен да у извешћу већине није моје питање о кантарији ни помињато, а била је дужност комисије да и ову ствар нречпшћену поднесе одбору. Тога ради и ја ћу говориги о прва два питања, о којима говори и извешће комисијске већине. Што се тиче самог расписа г. министра народне привреде, њиме није ни у колико иовређено право општине да цаплаћује и да сме наплаћивати кантарију од произвођача.