Београдске општинске новине

348.

И самом закону није била цељ да ствара општини што већи приход, нитн да се иавозна трговина штети, већ да просги д>уди (а 10 су нашп п[)Оизвођачи) не буду варани криним мерењем при продаји, него да нх заштити и ставио нм је заштптника у лпду опш '1 'инске властп, која ће вршити тачно мерење, а за своје издатке нри том послу наилаћиваће извесну таксу. Што се тиче трговпне на више, нредвнђено је самнм законом, где се вели: Збор. 3-ћи стр. 151 закон од 25. Јула 1846 годпне, „трговац који своју робу са сгране доносп и смести у своју магазу, ако пема потребе да је мери, не плаћа качтарију." Гаспис г. мннистра исто то каже: „кад .је трговац што 1 упио у некој другој општнни, говарио на лађу или жељезницу и донео овде, не плаћа никакву кантарнју, ако нема потребе да је мери." .Гер се већ зна да није могао ни купити ни товарнти на лађу или жељезницу. док иије мерено. Тако закон изриком 1!ели и ирописује, па гако се мора и тумачпти Исго тако, као што не нагонп никога да мора своју робу мерити, ако пема потребе, закон никоме не брапн да своју робу мери, ако има иотребе (и онда, разуме се, мора плаћати кантарију). Алп да на не мерену робу таксе плаћа, то га ни један члан горњег закопа не обвезује. Не стоји нн то, што компсијска већина у свом пзвешћу велн да ,је горњнм расиисом ироиисана нова тарпФа за паплату кантарнје, него је ова тариФа баш из самог закона исписана, јер општнна наша по закону о кантарији од 1840 год, пма право само онолику таксу да нанлаћује, колику јој и распис г. министра пронисује. Јест имала би оиштипа нраво дуилу таксу нанлаћивати, али кад? Кад бн ко хтео да му се роба стамболским кантаром мери. А стамболски је кантар законом о мерама од 1 Децембра 1873 год. (који је ступио у живот 1. Јануара 1880 годике) истиснут нз употребе, забрањено је више њнме мерити, а тиме је престало и нраво општинско дуилу таксу нанлаћивати. Расиис г. министра није ишао на то да крњн општинске интересе, него да их сведе у границе законске и да заштити нзвозну нашу трговину, нружајућп јој бољн услов за њен доста заостали нанредак и развитак. Ја не знам нн једног међу нама, иредставннцнма сриске престонице, којп не би желелн бољитак нашој трговинн и ироизводњи, кад би баш и постојао какав закон од пре педесет годнна који би јој то спречавао, ма дато није случај. Ако општина види само свој мањак у приходима у том расиису, и томе нма номоћи. 1±>ењи су нриходи разноврсни па друга грана може дати све ово, што јој одовуд однада. И онако је време да се буџет општински прибнра сразмерно имовном стању свију грађана ове кароши, а не даму велики део подмирују само трговци и то они којн односе наше производе на стране пијаце и отуд нам новац доносе. Из свију ових разлога част ми је одбору иредложитн, да изволн решити: да се до сазива народне скутитине овај раеиис г. министр(1 иримењује ири наилати кантарије у нашој оиштини. 30. Сентембра 1888 год. У Београду. члан к&нтар. комасије Глиша Јосипови^ с. р. и ја усвајам горње извешће Јаков Бајлони с. р. Милорид Јанковић. У овом извештају нигде се песпомиње, да има некакав закон да општина нрн скидању врећа, џакова и тд. наплаћује но 5 пара од сељака. То се непре-

стано практикује н ја не знам по ком се закону напдаћује сељацима но 5 пара за скидање врећа и товарење на кола. Председник. То Је Друга ствар и неулази у ово нитање. На то вам сада ја не могу да одговорим. То је доле на Сави гдн долазе шљиве Трговцн су то илаћање сами завелн. То су нсто и наши на баталџамијн завели, но ја сам то забранио. Но ипак то је практнчно, јер кад сељаци скндају врећу они узму и баце на кантар, а кад има два амала који нолако скину врећу и мету на кантар онда се кантар не квари, а после п нравплније мери. Милорад Јанкови^. Ја мислим да при сваком кантчру пма и мерача, којп у нсто време зановеда како треба вреће спуштати. Па с тога држим да ово нанлаћивање не сме да буде. Иредседник. Смс да буде, кад ко год хоће, дн му други врећу скине. Пера ВидаковиЛ. Није то хрђава ствар. Милан МостиЛ. Предлог је г. Јанковнћа важан н треба да се о њему говорн. Но сад нпје на реду. Сад да говорнмо о предмету којн је на дневном реду и да се од нстог неудаљавамо. Иредседник. Ова Је ствар врло важна. Изволте ко ће говорити. Милан МостиЛ. Ја сам нажљиво саслушао извештај и но мом мпшљењу мањина компедје има право. Одвојено мнење је мпого разложније. Гл. ЈосииовиИ Наше одвојено комиснско мишљење има, основа у нраву, на баш п да пије начисто означено у за,кону. Они трговци који донесу свилу обрћу свој иосо и канитал ио 100 хпљ. динара не дају општнни никаквог ирихода у виду кантарнје. Наши трговцн којн раде са храном и овим иодобним нроизводима плаћају и кад унесу н изпесу ту кантарију и ако им онштина нншта не мерн а то није нраво. За што се то не бп расноредило па да сви грађанп подједнако иодмирују општ. прпходе. Милан МостиК. Друга јс ствар шта је право. Но овде је пптање о томе какав је смпсао н дух закона и да ли се распис коси са законом. К. ГлавиниК. У комнсији био је један нравник и он каже, да се раснис косн са законом. Други нравник г. Мостић каже, да мишлење мањмне важп и да се расиис не коси са законом. Кад онн као правннцн нису нречистили то интање, онда је много теже да га могу нречпстити ја. Међутим што каже г. Јосиновић, да је ненраво да један ред грађансгва нлаћа ту кантарију, ја нмам да кажем, да они то не нлаћају, него то плаћају све нотрошачи. Нека ми каже г. Јосиповић да је он платио .једну иару а да није нанлатно од потрошача. То је једно. А друго, мп хоћемо да нрерушпмо нашу варош. а немамо нара, нити имамо права да ударамо намет, те да све што је нужно подмиримо. Ако сада пођемо тим нутем да норушнмо и оно, што но закону имамо права наплатити, ми ћемо сатртн све наше нриходе. Шта више моје је мишдење, да ми те приходе увећавамо, како би моглн подмирити све разходе своје. Милутин МарковиК. Ја сам бпо више нута у овој комисији, која је за мене доста непрнјатна с тога, што се ја овим послом не бавим. Кад год је ово пптање нзношено било пред одбор, цео је одбор био тога мишлења, да закон гласп онако: као што већина комисије мисди. Ја би модпо да се прочита закон и мени је доиста чудно, како то сада мој кодега г. Мостнћ рече, да тај нзвештај није сагласан са законом, а међутим да је мишлење мањине са законом сагласно.