Београдске општинске новине

3

У закону се изречно онредељује, какво је право онштннско односно кантарије и у чему се састоји. Кад то стојп у закону а другим ннједним законом није замењен, онда не може се ])ећп да је раснис министров сагласан са каконом. Дакле, ја не могу нпкако рећн то, да овај распис није противан постојећем закону, и који мнсдп нротмвно ја би га МО.ШО, да каже, којим је законом садањи закон замењен? 1806 године објасњен је закон од 1840 године и тамо <:е каже: да се старп кантарн „стамбодпје" замену овпм и овим, н од тога доба нема ни једнога закона, који би то обо])ио. Ја мислпм. да би се јако огрешили и о закон и о интересе онштннсие ако бп другче усвојнлн. Према свему ја држпм да је мишлење мањпне комисије неосновано и да не може ннкако опстатн. Глиша ЈосиаовиК. Што рече г. Марковић да има неки закон од 1866 год. да се баждар разуме као наш садашњи кантар, то није могуће, јер онда није пи постојао овај кантар данашњи, него, онда су билп разни кантари н оиштнна је морала онда ла набави стамболскц добар кантар, којп се звао баждар па да мери она, да не би било преваре. Али кад је пзишао садашњи закон, да сваки граћанин има једнак кантар, онда је та нотреба престала да онштпнскп баждар ностојн; за то и расиис министров каже: , Баждара „е законим иутем нестало, па п онштинн оног прана које је пмала када је њиме мерила." Што се каже за трговце, кад мере штогод да требада плате. то стоји. И расппс мннистров није казао да трговац може иродатп а да му не мери н не нанлатн кантарију општина, него је казао на лађн или жељезници кад се роба дотера, онда не мора мернти овде ако има ту робу да стовари где у маГазу ношто је она пзмерена кад је утоварена и онда кантарнја паплаћена. Онај којн је натоварио вагон у Раљн, нли другом месту, н тамо нлатпо све што треба на п кантарију, зашто бн је нлаћао и овде паново кад истбварује; него кад ту робу продам, ја ћу онда звати онштину да измери па ћу илатити. Ја тако разумем закон: оно што дође код пас лађом нли железницом за магазу то се не мора мернтн. То је ннтање рашчпшћено ц п}»е расннса мпнпстровог. — Ја не мерим нншта нит ми треба већн кантар од 30 ока, док овде у ђумруку нашем онштнна је ноставнла једнога чнновннка п ом, кад дође еснаи н колнко год дође, нанлаћује кантарију а нпкоме не мери. За шТо да се нлаћа општинн та кантарија кад сваки сандук зна се колико кнла нма, и кад се то ннгде у Европн не мери и не наплаћује. Иосле још п то, ја сам се обраћао општпнн н казивао како је то нелраведио, али пошто се н»сам помогао, ја сам скупно нрнзнаннце око двеста н неколико дннара што сам нлагпо, на нме кантарије на сам тражно судом да ми онштина то врати н суд варошки досудно је да ми се врати новац, јер општина по закону нема право да то наплаћује. Милутин МарковиК. Овде као што је и г. Мостић наиоменуо ннје нитав>е о томе шта би требало да се урадн ирема садашњем саобраћају код нас иа да се трговиии номогне — него је пнтање, да дн мп но садањем закону можемо ово да наилаћујемо, п да ди смемо да наиустимо једно цраво онштинско које је онштнни законом ујамчено? То је гдавно нитање. Ја мисднм према садашњем закону који постојн мн ово право нитн треба нптп смемо да накустнмо. Што би требадо онштина да учини то је, да буде у помоћи надлежном г. миннстру када се буде правио закон о мерењу 0 томе смо далн мишдење. Адн овнм што то хо1>емо да ностигнемо законом, који би тек имао да дође, мм не можемо оно право које сада имамо но закону којн ностоји да нанустимо; тпм нре не можемо мп то да учннпмо, што смо

мм овде иредставницм општнне и као таквн мп смо дужнн да чувамо оне интересе, којн су општини законом гарангованн. Мн те интересе не смемо напустнтм а да не будемо одговорнн за штету коју бм онштннн учинилп. Ако осећамо ту нотребу, да бп био већн ннтерес кад бп се то нроменнло јер би се трговннп учиниле веће олакшице, онда смо дужнп да учиннмо други корак да се дође до друкчијег закона у том ногледу. — Још само односно кантара баждара имам то да наиоменем, да је законодавац. доносећн онај закон, имао двоје у виду. Нрво ондашње прилике. Внло је онда разннх кантара м зато .је доцнмје иоказала се нотреба теје изишао кантар ио коме се морало раднти у саобраћају н који је власт коигролисала; н зато, што су ти бољи кантари којп су од вдасти контролнсани п иризнатн бнлп, скопчани са већим издатком, што су били скунљн, што су се контролисади и т. д. Затб је м уведена такса за кантарију и мерење — ади данас, кад су кантари једнаки, и што нема никаквих пздатака великнх око набавке таквих кантара, могда бп н ова такса у интересу трговине другчнје да се уредп. Друго, дакде, законодавац сгварајућм закон о кантарији имаб је у виду да све оне разне кантаре који су омда ностоЈали уравна нрема мерм на кантару баждару, што је данас свакојако мепотребио кад је вага свуда једиа иста и кад нема других Фадичних кантара у саобраћају. Само дотде, док закон даје општнпи нраво да нпак наплаћује кантарпју, она тим својим правом греба да се користи п да га ненапушта. То је наше мишљење К. ГлавиниК. Господо, морамо о овом пмтању подуже да говорнмо. Мислим да од тога неће бити штете, јер је у пптању један знатан нрмход онштински. Нема госнодо ирестоицце у свету, нема ведпке вароши у свету, где грађани те вароши не морају да подносе веће терете него грађани једне мале варошн илп једпе тако зване паланке. По томе, што важи за паланке, не може да важм за нрестонице. Овај нрпход, који је до сад наша општпна збнрала од каитарије, мпслим да је у прошлоЈ годинн н срачуњен на 70 хиљада дннара. Ове годнне тај ирнход треба да буде и већн, п ја бп се радовао када би у идућој годннн он дошао бар до 100.000 данара. Тај трошак, то ндаћање кантарије, не нодносе госнодо трговци него ми сви. Ја сматрам ово као једно ираво општинско, да наплаћује један ирирез од свију својпх грађана у облику кантарије, а не сматрам га као меру неку, као што то рече г. Јосниовнћ, којим би општпна својнм грађанима ограннчавада право мерења. Јер, кад би то бнло онда бн онштииа требала само да израчуна колико је сгаје то што она мерн па да толико и наилатп годншње. Но није тако — ово је прнход један којп је нузкдан општпни за нампрење других онет оиштпнскнх потреба. Мн овај нрирез ндаћамо оиет за своје иотребе. Дакле, на првом месту, ми, кад смо у одбору, морамо да застуиамо ннтересе општине. Дужност је свакоме од пас да заступа интересе своје дпчне п друштвене, али одбор оиштински пма главно у дужности ннтерес општински да застунп. Менп је нраво да вам кажем немило што је г. Јосиновић као нптересован лично овде иокренуо ово питање. Та пореза плп нрирез ие износп више него 20 пара на сто кила и не утиче ни најмање штетно па нашу трговину; него преко трговаца н свега грађанства општпна се потиомаже и стварају јој се усдови за намирење њених нотреба. Господо, стварањем кеова и стоваришта нотпомоћи ће се трговина а може ли их општнна створиги без прихода? Верујте да овај мали иринос од кантарије неће унанредити или уназадитн трговину, јер онај који плати тај нрирез не радн ништа друго, него и тај трошак урачуна у цену и носле мн нојединци ндаћамо нотрошњом сав на и