Београдске општинске новине

350

тај трошак. С тога ја мислим да ову ствар свршимо онако као што је предложено од стране већиее комисије. Милан МостиК. Није овде реч о приходу оићггинском и кад би само о приходу оиштинском била реч, ја би био први да говорим да се уради све што је могуће да би иаши општински ириходи били што већи. Овде је господо реч о том на колико је општина овлашћена, на колико општина има права по закону о кантарији да ову наплаћује. Тако исто господо овде није реч ни о разним мерама. Те су се мере мењале према времену и сад смо узели једну најсавршенију меру — меру десетичну н тако меримо сви. Дакле, тежиште је свега натања у томе, на. колико ио закону о кантарији општина има ирава да наплаћује кантарију. Ја сам давно читао тај закон и иисам га више нмао у нримени, али се сећам нобуда за што је тај закои уведен. То је било на ирвом месту, да се сачувају људи од рђаве мере азатпм, да општина вршећи мерење има неки ириход за то, што ономе коме мери даје неке услуге. Законом о кантарији овлашћена је општина да наплаћује кантарију на све што би се на општинској пијаци продало и куппло. Тим законом дакле, утврђено је право и београдској општпни да од свега онога, што се на београдској иијаци прода или купн наплатн извесиу таксу. Распис г. миннстра, о коме је овде реч, он је у том погледу сасвим сагласан са законом. Он нам то нраво наплате од онога што се на иијацп нашој ирода и купн нпкако не украћује. Него, шта је? Општина .је практиком сама ироширила то своје право, иа је ночела мерити и наплаћивати кантарију п од онога на шта нема права да наилаћује нити има дужностн да мерн, на оно, што се на ннјаци њеној не прода и не кунн. Зар госнодо, ја имам своје жнто; довезем га желЈвзницом или нначе у Београд и не иродам га него га сместим у свој кош и хоћу да га нзвезем на страну или на другу нијацу да га иродам, — зар онда, кад га донесем само а не продам га, да ми оиштина мери и да ми наплати кантарију ?! Зашто? Та ја га ненродајем. Рећи ће те како ћеш да га товариш за нзвоз не мерено? То је моја ствар. Само кад би се овде вршила нродаја н куповина — јер знате да нродаје без куиошше нема — само и једино онда општнна има по закону ирава да панлатп кантарију. Где нема иродаје н куповине, нема нп тога права. То је врло јасно, и министров раснис то исто каже: оно што се овде прода то се овде мерн п на то се нлаћа кантарија, оно што се овде донесе алп се овде не прода, на то оиштина нема нрава да наплати кантарију. Што се У Београд донесе за извоз то значи, ако сам куино на пнјацн Јагодинској, тамо сам нлатио кангарнју и зашто да плаћам овде у Београду кад ту нити сам продао нити купчо ? То је дух самога закона да се кантарија нанлаћује од онога еспана што се на иијаци месној проДа п куии. Министров расиис је потпуно у духу закона н само је за то и изишао што се до сад закон о кантарији погрешно ирнмењивао. Гл. ЈосииовиК. Г. Главииић рече да је незгодио што сам ово пптање покренуо ја као одборник. Ја и мој сопетвепи приход ако немам права да. нанлатим, нећу да наилатим, а то тако исто недозвољавам нп онштини. Г- Главинић рече шта је то за једног трговца. Он што прода распореди и ову кантарију на купца. Али ово није за нас тргов;;е штетно толико, колнко је штетно за сељаке, јер има случајева да се на један товар плати 5—6 нута кантарија ако он пређе кроз 5—6. руку. То није мало. Нанослетку г. Мостнћје лепо разложио да Министар у расиису није казао да се не нанлаћује кантарија на оно што се овде у Београду прода; и кад општина оће да наплаћује и на оно што се овде ннје продало

нити се овде купило, онда треба да заузнма и то ираво, да наплаћује и од свега онога што се иродаје на аршин и рНФ на метер, хват и т.д. Али тога ирава она нема. К. ГлавиниЛ. Из онога што је цитирано у извешћу ја сам 4] о да се на увоз нлаћа 5 а на извоз 2 иаре — дакле није 20 пара као што сам у првих мах мислио. То је једно, а друго н ја сам разумео тако закон, да : кад је иа једну робу једном нанлаћена кантарија, онда не може се нанлаћиватп пет иута овде иа нашој пијаци ; но онај којп дође из Рипња из Раље н тд, у Београд, тај мора да плати јер квари београдску калдрму кад овде дође п прода своју робу. Оспм тога и ово имам да кажем. Ја мислим госиодо, да је заиста најнрактичнија и најчистија контрола кад дође роба у ђумрук па се онде наплати кантарија ио тежини — јер иначе би требало оиштини три и\;т више чиновнпка за контролпсање и наилаћивање тога прихода, пошто ви доиесете робу лађом пли жељезницом и кад то истоварите у своју магазу па иосле дел-нмице иродајете овда онда, ко би могао контролисати вас колко кад продате иа да вам наилатн ову таксу, а као пгго ви закон тумачите то бн тако имало да буде. То је аисолутно не могуће ! Гл• ЈосииовпД. Суд је казао да је закон другчији, н ја вам гараиту.јем да ће општнна изгубпти иа свима судовпма. Мил. МарковиК. — По говору г Јосиповића ово мо жемо известп. Он нма 10000 кила еспаиа који унесе у сво.ју магазу п то нродаје носле ; међутим закон каже кад уносп у своју магазу ои треба да плати ову таксу. Ои каже да то не стоји у закону, ми велимо да стоји. Сад да ирочитамо закои. Друго нам не остаје. У осталом нека ми се не замерн али морам да кажем да говор г. Глише Јосниовића о овој ствари свакојако не одговара његовој дужностн одбо: ничкој јер он у овом случају хоће да се овде нротумачи закон тако како гоДи његовим посебним интересима иошто је због овог плаћања у нарници са оиштином а то не нде. Лредседник. Моја је дужност била да још у иочетку кажем да одборнпк којн има интереса у једном послу, који се овде врши, не" би требао да се уиунгга у дебату п да гласа, .јер и по закону то не може да буде. Но ја ннсам ; хтео да нзиђем с тим дек г. предговорник није то поменуо. I Дакле кад г. Јосиповић и сам каже да је у парници са онштином због ове ствари, онда га молим, да се уздржп од даљег говора и гласања. Што се тиче саме ствари, истина је то да. смо мн дужнп да потпомажемо нашу трговину и да м.орамо воднти рачуна о свему што ће нашу трговину подизатн а не убијати. Али сада овде није питање с томе, како да помажемо трговнпу него о томе какав закон иостоји о кантарији и нмамо лн право мерења и иаплаћивања кантарпје као што смо досад нрактиковали. Ако имамо то ираво, нема сумње, мн морамо да га бранимо. Трговпна је оптерећена сада овим законом у толцко што се наплаћају на увоз 5. а на извоз 2 свега дакле '7 — иара на сто кнлограма, и онда кад се буде говорило о томе, да се овај закон иоправи,. онда да номогнемо сви г. иииистру да се то носгигне али сада је питање да ми не напустнмо једно право које општина има по садањем закону. Зато молим наше нравнике нека виде како закон гласи. Јак Бајлони■ Ја се слажем са мнењем г. Мостнћа да онштина греши кад наплаћује катарнју недавајући трговиима никакве услуге. Наводим за то један нрпмер да се види колико је та практика теретна и незгодна за трговце јер то г. нредседник незна. Иреклањске године мн смо из наше Фабрике донели овде у Београд 200 џака брашна. На тих 200 џакова нлатилисмо при увозу у варош 5 иара од