Београдске општинске новине

355

Али не само то, не само право већине у уставној земљи да управља државним пословима, него и право мањине у народу да буде сразмерно заступљена у законодавном телу подјемчено је новим Уставом. Српска Кеиика Народна Скупштина може се дичити, 1ито је ту најновију тековину науке о уставном праву унела у нов Устав Србије, а у исто време задовољила осећање правде тако дубоко урезано у срце српскога народа. Тридесет година траје ) нашој земљи борба за грађанска и политичка ирава ; она је тако искључиво занимала и народно преставништво и све владе, она је била тако заробила све <1ухове, да је с тога занемарено много животно питање материјалног развптка и унапређења. Осигуравши новим Уставом све политичке и грађанске с.шбоде од променљивих струја гхартизанских законодавства, задовољивши све жеље и захтеве у томе правцу, зајемчивше потпуну слободу исказивања мисли, личну и имовну безбедност, ми за навек прекидамо ту тешку борбу, која је до сада немилице трошила снагу народну и државну, стварамо могућност да се од сада концентрише сва умна и Физична снага и парода и државе на озбиљном и пронзводном раду око унапређења земљорадње и сточарства, трговине и занага, индустријс и нарочито рударства. Ова могућност да се једном и код нас може приступити тако благодарном послу, толико је спасоносна за целокупно економно стање народа, и услед тога и за добар ред и равнотежу државних Финанција, да би само због тога, и кад не би било других разлога, вредило дати слободе. Државничка мудрост захтева да се мера тих слобода свагда удешава ирема ступњу развитка онога народа, коме су намењене; али је тако исто света истина да је слобода не само цељ образованог људског друштва, него и средство, да се до те цељи дође, управо најсилније средство за политичко васпитање једнога народа у самоуправи. Бра+»о Посланици! Народе, снаго Обренови^а! Заједнички смо ударили темел> правој самоуправи народној, а опет смо очували јединство државе ; окружне скупштине постаће моћни заштитник свију просветпих, санитетских, грађевинских, привредних и културних помесних интереса, али ће ује,шо битет дивна школа истинскога парламентаризма. Народу, који вас је изабрао, носите Устав који стаје на нут самовољи јавних органа, који далеко од непосредног надзора централне власти могу доћи у искушење, да не одговоре својим дужностима. Краљ је ваш лично срећан што је свагда делио мишлење Свога народа у тежњи његовој, да тражи једну најближу и првенствену од уставних слобода, неоиходни један услов истинског уставног и што га данас види у новом Уставу оствареног. Не само зато што је задахнут љубављу према свом народу, не само зато што у личној безбадности види јемство за правду, већ и за то се њој радује, што у њој гледа прави и стални услов за ред, залогу да одговорност неће неправедно падати на оне који не треба да је носе. Закони пак »емаљски имају да заштите савесне јавне органе од злоупотребе тога новог грађанског права. Међу тим, Ми смо уверени да ће целокупно чиновништво, увидевши да му мешање у дневну политику не може доносити стварне користи, тражити своју будућност у савесном вршењу своје дужности, по новом Уставу и законима земаљским. Поштовани Посланици! Преображајем и новим делокругом Државнога Савета сачувана је држава од сваке несугласности у њеноме законодавству; утврђена је боља државна администрација. Утицањем народног иреставништва на избор чланова Главне Контроле и пезависношћу њеном, обезбеђеи је трајни и непрекидни надзор на државним Финансијама. Тиме, као и одредбама о буџету и оних. које се тичу редовног сазивања Скупштине у одређено време, стекло је народно преставништво не само важна Уставна права, него и практична срества да на целокупни државни живот меродавно ут.;че. Цркви народној указано је новим уставом оно поштовање, које према њој гаје и Краљ и Народ и које је она пуно заслужила својим неоцењивим услугама народној мисли. И не само то, него је новим Уставом утврђен онај сретни однос између српеке државе и њене православне цркве, који чини немогућан сукоб између њих. Одредбе новога Устава, које се тичу војске, јасно показују колико су Краљ и Народ захвални својој дичној војсци, која је свагда и у свакој прилици била на висини свога узвишеног задатка, која је увек била злаћена челенка на круни Србије.