Београдске општинске новине

посластпца! Од иссћо коже иравп он се.би хаљнне, од жнла концс, а коетп употребљује на разпе цсљп. Кад Гп.иак куда од куће нолази ои обеси па врата пссћи „черен" к-ао знак, да ће се кући ускоро вратитн. Гпљачкн пси, п по длаци и по величини, личе на курјаке. Само, игго су им ноге краће и трбух мањи. Они су до смрти всрнп своме госп, п страна човека никако пе трпе. Онц су и врло злн, лукави п крадљивп ; а животпње у лову гопо док их нс стпгиу и не савладају. Обичпом псу ;је цеиа иет до петнајест рубаља, а добром нсу, који вуче санке и иставља се за вођу напред, цена јс по сто, до сто и иедесет руба.ља\ Гиљак се са такви.м исом неће растати ма п главу изгубио. Пси, који вуку санке, потнупо разуму команду свога госе, п он њих никада не туче. Онп чак и сами пазе једап на другога, те да свако под једпако вучс; а. ако се који олењп, тада" навале сви другп па њега п изуједају га, и у ред утерају, па после продуже пут да не мож' боље битн. Зимп нарочито употребљују се гиљачкп пси за превоз поште од Николајевског до острва Сахаљина На санке, чији су саоници широки да не би у спег пропадалн, натовари се по 80 ока ноште, а кочијаш упрегне и по шеснајест паса ! Ови допста одвуку иошту за три дана, ма да је удал.еност од Николајевског до Сахаљина неких сто н осамдесет морских миља. Они то врше и без нутовође, без компаса, па чак и без астрономских инструмената! а Факт је : да никада, не залутају, ма да нпшта друго не виде пред ссбом до небо и лед. Ако за време путован.а осете да ће бити буре или снежие вејавице — а она је врло опасна за иутнике — пси залају, газда их одмах испрегне и иарани „јукалон", сувом рибом; затим иростре око себе три-четпри медвеђе коже, покупи око себе псе, призове путника, ако се који деси, а одозго иокрије све другим кожама. И тако седе, или боље рећи леже, сви на сред снега илп залеђена залива—док б\ра не ирође. Чим пак бура иређе, нсн одма осете и одмах тточну лизати свога газду п лајати —- дајући му тиме знак : да их може упрсћи да пут да продуже. Рекосмо већ, да је та снежна бура или «пурга м , како ју Гиљаци зову , врло опасна за додичне становнике. Она доиста руши куће до темеља и изваљује дрвље из корена. Кад наиђе, Гиљаци беже п склањају се где год се ко затече. Док она не нрође, трговине, канцеларије, радње и све живо затворено је по пет дана. Чешће се дешава да бура завеје снегом људе на путу, па и по улицама, тако, да се тек у пролеће кад се отопи налазе мртви лешеви. Наравно, да се становници Николајевског за време буре жнви не показују, Ако који није на време набавио в >де

или јела тај мора да топн снег н једе оно штО у кући нађе. Чим почне та кошава, шиљбоци напуштају своје шилзбокане п беже у касарне. То им је, наравпо, одобрено, јер се ранпје дешавало да шиљбоке снег завеје и опп Се после буре налазе мртви и укочени. Као што смо већ нагласили, Гиљацп се искључиво баве ловом и риболовом. Рпба п дивљач су нм до скора били : храна., Тек од времена, од како Руси завладаше Амуром, почеше и они да троше по мало брашпа. Ракија им јс одавна позната и зову је Арак. Њу су добијали пз Китаја под именом Хан-шнн и Су-ли, но сада радпје пију руску водку, коју или купују за готове новце у Ннколајевском, или ју добијају у размену ЗсС своју рибу. Саму рпбу хватају у великој количини п нродају ио стотину комада за једну или за једну п по рубл.у. Риба, коју Гил 3 аци највише хватају, Руси зову КетаШ8а1то (1а]есерћа ]п8и и почиње долазити месеца Августа из Охотског мора у Амур у великим масама. Чим, пак, у речну воду уђе, риба та изгуби вид, и може се онда лепо видети како слепо удара о стену и обалу. Када та риба навалп у Амур, кроз њихове гомиле-а оне су густе п збијене — не може да прође ни чамац нн барка, него мора да их обилази и с пута им се уклања. Од дивљачи, Гиљаци лове самура стрелом или замком, а медведе, јелене, срне, лисице и другу ситну дпвљач бију стрелама. Ме вед пада када га добро стрелом погоде на неколико метара од местз. ; али, кад га лако ране, он скаче на ловца, који га онда дочекује на нож. По што се медвед у борби исправља на задње ноге, то ловац добпје прилику да га ножем -у само срце удари. Наравно, да је такав погодак за животињу смртонос.ш. Гиљаци иду у лов и на днвље гуске. Ове хватају живе по средством својих иређа . Пређу на пример метну у воду, до сувог земљишта где гуске падају, а :<а тим пм заиђу за лођа и стану вивикатп. п на воду натеривати Гуске нагну на воду — наиђу на пређу и тако се ухваге Гиљаци онда извуку пређу на суво, п све их живе похватају. Као што смо напред номепулп, Гпљацпма је оружје: копље, лука, стрела, нож п пушка кремењача. Са сваким родом оружја ови људи иа сигурио гаћају. Из иушкс п\цају само на ситне птице.

Да кажемо, најзад, коју сгпразницима овог амурског племена Гпљацп имају само један празпик у години, који пада копцем јануара а евршава се у другој по-