Београдске општинске новине

9

М. МостиК. Ми треба са своје стране да дамо, а нека се збор сазове да одобри наше решење. Прсдседник. Ја мислим да донесемо овакав закључак: општински одбор уступа то земљиште држави, али но што цо закоиу не сме без збора да отуђи ништа, то одбор тражи у замену од државе друго које земљиште. М. МостиЛ. Не може да буде ни трамие без збора. П. ВидаковиК. Ја дедим мишљење г. иредседника, да се пре свега нокуша са трамиом, па ако се ие може онда да се сазове збор. К. Црногорац. Ја сам разумео г. Мостића овако: науци ваља дати, и тај збор, који дође неће бити иротив науке. Ја гласам да се да. Председник. Мп ие можемо дати у својину. Решите то ви и једногласно, ја то не смем учинитн. М. ОтеаановиК. Ја мисдпм, да овде нема ни једнога, који би бпо против науке. Али ја сам аисолутно нротпван да им сами уступимо то земљиште. кад нам закон не да. Ми се морамо кретати у гранидама закона. Ја сам за то, да. мн са своје стране одобрпмо, алп да се збор сазове, да он одобри наше решење. Председник. Кад је г. Мостић казао, он није рекао да дамо без збора, пего да дамо све што можемо но завону. М. МостиК. Ја сам казао да ми решимо онодико, колико можемо. Ми можемо (по закопу) да решимо да немамо цјјотив тога ништа, и наређујемо иредседништиу, да све што но закону треба учини, да би се то земљиште могдо дати. Г. иредседпик, кад има такво решен>е,ако му треба збор, нека га зове, а ако тај збор не да—на част му, а ја не могу ннкако гдасатн, да се ради науке, па и ради наших варошких интереса, не да. тоднко иарче земљишта, колнко им иотребује. П. ВидаковиК. Требало би да покушамо трампу, па Држава, аго нема шта да у трампу даде, онда да се нзнесе нред збор. Општина београдска за ово неко време од како сам ја одборник по често добија од државе, да јој треба ово и оио- Ми нмамо врдо ведике потребе, саразмерно према нашим доходцима веће него и држава, јер она може да нађе п с друге стране, а ми имамо само у овој оиштпнн. Наше Финанснје нису б^ш у најбољем стању . . . од куда ћемо да их ноиравимо? Нама ће у скором времену требати да пома кемо основне шкоде такође за нросвету. Ако збор реши, ми бп могдп да продамо наше ндацеве те да нодигнемо шкоде, које су нам тако нужне, Уа то немојмо да растурамо своје имање; треба и оиде да покушамо трампу, јер и ми ко.ји преддажемо трамиу писмо нротивнн жртвоватп за науку, но што тим самим пристанком на тр%)ипу да држави за иауку дамо нотребно место за онсерваторијум, које је — место са свију страна отворено, коме равна држава нема у свом иритежању овдп у Београду, ми много жртвујемо, што је и достојно. М. МостиК. И за трамну тако нсто треба збор, ер је н трампа то исто што и отуђивање. Збор и ту треба да да свој гдас. Та контрода треба да иостоји, јер ми можемо трампптп неко земљиште од 500 Ц: за друго од 5000 #. Ми можемо извршптп трамиу са своје стране, ади држава не може. Председник. Код нриватних људи може се и нретноставпти да би се могде догодитн ујдурме; аДи овде је трамна између оиштине и државе. (Вичу: да гдасамо). Онда ћемо да гдасамо овако: ко је за преддог г. Мостића да се уступи без трампе, т.а.ј ће казати за; а ко је за то да се покуша трампа, тај ће казатп против? М. МоетиК. Ко гдаса за, тај гдаса, да се да без трампе, г.ко то збор усвоји.

НоваковиК. И ако се реши да се да у трампу, оиет то не може да се сврши без збора. Св. БоториЛ. Ја мислим, суд и одбор баш и ако не морају, па пнак треба да сасдушају збор, V тако ва?киом иитању. Кад збор сазна да је и одбор за трампу, без сумње ће одобрити. М. Мостић. На сваки начнн, кад збору буде саопштено да је и одбор против онда ће и збор бити нротив, јер јми овде представљамо збор. Ади кад мн решнмо да дамо, опда ће п збор свакако то решити; а, ако збор каже да не да, онда ће мо ићи кућама, јер то значи неиоверење да штитимо интересе општинске, Ми овде нредстављамо општину. Ми смо једап пут нисади министарству, да смо вољни да му уступимо тражено земљиште, само да пам се каже: где се и кодико тражи? Сад ви оћете да решите, да се покуша може ди што да се добије у замену. Е онда какву жртву ириносимо ми? К. Црногорац. Узмимо иШта гаШ да збор гласа п каже »не дамо« Ади узмпмо сдучај да држава пе да „Пашин чајнр," онда како стоји одбор ирема државн? Издази оно што Је г. Мостић казао. Председник. Изводите, господо, чути писмо које смо писали г. министру. (Секретар прочпта). М. 'БорђевиК. Издишно је о овој ствари говорити више. Овде нема ни једног, који би био за то, да се не да. Бидо да дамо у својину, бидо у трампу, ми то не можемо без збора. Нека се сазове збор, па ои нека реши оће ди се дати или неће? П. ВидаковиЛ. За што та комисија није нашла згодно земљиште, које ће то да замени ? Ја мислим, да је та комиспја, која је ишда на дице места, требада да промисди и о земљишту, које ће од државе да тражи у замеиу. С тога кажем, да је извештај комисијски непотпун. М. ЂорђевиК. Комисија није то могда урадити, док држава не каже да пристаје да трампи. Председник. Изводте чути, шта је г. министар одговорио на наше писмо. (Секретар прочита). П. ВидаковиК. Ја бих модио да се усвоји, да комисија сврши свој рад до краја и да прегдеди земљиште, које ће нам држава дати. М. ЂорјјевиИ. НаЈнре треба да се рашчисти питање : да ди је држава вољна за трампу или није, на тек да се даље радп. М. Мостић. Ако покушамо трамиу, две су могућности: иди ће миннстар прпстати па трампу, илп ће казати да не нрпстаје. Ја вас пптам, ако министар каже да не нристаје на трампу, да ли пма овде пкога од вас овде, којп ће казати, да не да. Онда шта ће изаћи? Иокушади смо трампу, па, кад се нцје могдо, дали смо и без трампе и тиме пока задп да нисмо баш предусретљпви према науци. Боље је да скинемо капу па да кажемо: ево ти брате, па ради како зиаш. М. МаринковиК. Овде г. Мостић износи што ће министар одговоритп. л\1и се овде не можемо унуштати у то, шта ће мннистар одговоритн. Ми радимо како ми мисдимо да је добро. Ако нам не исиадне за руком, ми опет нисмо ионижени, мн не отпмамо ништа и никога не вређамо. Предеедник. Ја мислим, да ћемо то кроз 8 дана свршитц. М. МостиК. Изволте. Ади ја вам проричем да ћемо ми то нпак дати. П. ВидаковиК. Ми имамо то гшрче земљишта од кога имамо нешто користн, а оно је нотребно држави. Држава