Београдске општинске новине

пак има Пашин чајир, који јој је непотребан, а од кога Јемљипгга вуче 60 дуката годишње кирије, што иде у оппхту државну касу. Ми, сама општина београдска, дајемо целој земљи — свима општинама — а међу тим од ње државе пе добијамо ништа у замену. То није нраво. М. МостиК. Ми морамо онштинске интересе, или потиуно да заступамо или никако; погађања ту нема. Треба то вемљиште, или да дамо бадава иди да тражимо онолико, колпко оно вреди. Г Видаковић рачуна колико вреди то земљиште, али он треба да води рачуна и о томе колико вреди за целу земљу, да има такав један завод. К- ГлавиниЛ. Из ближег сазнања да вам кажем ово: од тога да ли ће општина да да то земљиште на уживање или други који начпн, зависи: да. ли ће се за годину дана или две подићи та опсерваторија? јер због земљишта је све до сада подизање оисерваторије одгађано. П. Видаковип. Мн кажемо дајемо и баш то земљиште које је науци потребно, и коме равна држава нема овди у Веограду, али да нам цела земља — држава — да што год у замену- Општина београдска је на месту, те чим што затреба држави, одмах вичу : дај општино. Председник. Ако се усвоји оно што г. Вндаковпћ каже, ја ћу добитн одговор за 8 — 10 дана. Молим вас, госнодо, да решимо ову ствар. Ко је за то да се речено земљиште уступи без трампе, казаће „за", а ко је за то, да се покуша трампити, казаће „против". Гласали су „за"• г. Ђ- Новаковић, М. Марковнћ, М. Мосгић, Н. Мнхајловић, М. Јосимовнћ, К. Главинић, М. Ђорђевић н К. Црногорац. „Против" су гласали: М. Велизарић, М. Јанковић, М. Степановић, К. Пзтровић, Д. Наумовић , Св. Боторић, М. Маринковпћ, М. Леко, Ј. Илић и Гл. Јосиновпћ Председник. Гласало је 8 за, а 14 против. Дакле ре шење је' да се покуша трампа. Извол'те издатн још неколко уверења о владању имовном стању окривљеника (прочитана дотична акта). Састанак је овај трајао до 7 и по часова у вече.

СЛИКЕ СА ДАЛЕКОГ ИСТОКА? (Из бележника јкдног ПоЖДРЕВЉАШША) II. Владивосток. Варош Владивосток, та гихо-океаиска лука, лежи у заливу «Златног Рога и , севоро-источио од Амурског залива у који утиче бродоиловна река Суј-Фун. Сви бродови и пароброди, како трговачки тако и убојни, стају у воде „Златиог Рога", који је дугачак нГест а широк једну и по врсту, н подељен у четири дела. У први део смештају се трговачке лађе, у други ратне (тихо-океанска ескадра), у трећп сибирока Флота, а у четврти стране убојне лађе, које се обнчно увраћају тамо месеца Јула, када у Китају и Јапану владају највеће врућине.

Владивосток ггостоји тек од нре осамнајест година, јер пре није тамо било ни једне кућице. Лука је пренешена из Николајевског, са ушћа реке Амура, нре дванајест година, од када се и варош почела нагло дизати. Владпвосток има сада већ доста двокатпих, па и трокатних, кућа које су на обали морској подигнуте и на море врло лен изглед дају. Осим државних зграда вредно је споменути касарну 1-ог Источно-Сибирског стрељачког батаљона, која лежи с леве стране залива, на предгорју „Голдобин»; па онда касарну владивосточке тешке бате рије, подигнуте на десној страни залива, као и најиовије здан.е Меха.нички завод, браварско столарски, с пловећим доком за оправку пароброда. Најзад, 20 гвоздених магацина за провијант и материјал пароброда сибирске убсцне флотиле, уз осамнајест зграда за матрозс Источно-СибирскОг екипажа. Варош се протеже на 6 врста дуж самог залива. Броји две мале цркве, а сада довршује и трећу, Усченски собор. Од школа има •једну мушку нижу гимназију са 6 разреда, женски институт са 5 разреда, женску основну школу за сиротну децу, коју издржавају грађани и добротворна друпи ва, и најзад мушку основну школу за децу, мрнаре и војиике која се зове , Екииажна школа ». (Јд државних надлештава ту јо Градска уирава (општипа), Окружни Суд, Уирава обласпе војске, и Под-адммралитот са својим гптабом Сталних становпика има око 8000 душа; а сем тога има 1200 Китајаца (Хинеза) и Манџура, 1500 Јапанаца, 1700 Корејаца, 40 Немаца, а притом Француза, Американаца, Талијана, 1'рка и Срб а који се дају на пртге избројати. Војске има 2 батаљона пешадије, 1 батерија опсадне и 1 батерија лаке артиљерије, 200 Козака, I чета пионира и један флотски Екипаж од 1200 матроза са војном музиком. Већих трговачких кућа има у Владивостоку до 1о и двс банкарске радње од којих је једна руска а друга немачка из Хамбурга. Остале ситније радње и трговине у рукама су Китајаца и Манџура. Сем ових има још 5 — 6 китајских и 3 јапанске куће са добрим капиталом. Сточаретво и ратарство врло је слабо у овом крају света. Зомља се обрађује у околини Владивостока, а стока дотерује из Манџурије и Кореје по највише из манџурског пограничног града Хун чун. Зеље доноси се са острва које је одма преко од Владивостока и зове се „Руско острво" и које тамо обрађују Китајци. Фабрика, и у опшге индустрије, може се рећи да нема — ван ако се то може рећи за оних 5 стругара, 4 парна млина, и две пиваре. Али у јесен се доноси многа и лепа дивљач на пијацу, као, на пример, срна, јелен и Фазани. Фазани