Београдске општинске новине

отчупали своју независност тек ио цену потока своје | крви. Понављам, не беше ли главом Хусејин-Капетан и његова браћа, тај који овакав иозив на Србе унрављаше?као што ће после бити непријатељи Милошеви који ће све ове контрасте за своје цељи употребити. Међу тим, ако је Хусејин доиста ишао да освети своје старе, што пре четири века падоше на пољу Косову, онда, шта му је сметало да дигне и њихову стару заставу хришћанске цивилизације, и да се иридружи јуначкој Србији Карађорђа и Милоша? — Очевидио, не може се Милошу замерити што је нашао да му оиако улогу ваља играти у кризама које се десише одма у почетку ове нове периоде. И у једној и у другој кризи он је поступио као паметан човек, као човек, коме је једна велика ствар поверена, и који не само да не сме циља из вида губити, већ му мора и одлучно јездити. Дао би Бог, доиста, да се међу љутим прекорима, којима се кнез Срба изложио, не нађу други, од ових праведнији. (Наставиће се.)

ПИСМА ИЗ Р^СИЈЕ (Парискок »Солеј»-у) Петроград, 30 јануара 1889. Две важне новости из цностранства скренуле су од нрошле недеље сву нажњу петроградског друштва, на другу страну. Хоћу да говорим о избору ђеверала Буланжеа у Паризу и о смрти царевића РудолФа у Мајерлингу. Од ова два важна догађаја, тако разшчитог значаја, сматра се први као иоуздапи зиак: да је парламенгарној влагавини у Франдуској откуцнуо час. Слагао бих кад бнх ])екао, да се је свет због тога снуждио. Немоћ Француских комора тако је потпуна и очевидна, њнхне седнице тако бурне и тако неплод 1е, а промене министарстава које су оне изазпвале тако учестаие, да ниво овде (ја разумем оне, којн су пријатељи Фравцуској) неће пожалити, ако шнчезне установа, која је са собом донела вилсонизам и Тонкин, а да не говорим о губитку свега утицаја Француске у јевронским стварима. Ако су Француски „500 краљева", који сачињавају вашу скупштину, постали ненопуларни у Француској, они су давно већ то билп у Руснји. Доста је кад вам кажем, да нас гласање од 27 јануара није ни ражалило ни изненаднло. Међу тим, изазвала је смрт царевића РудолФа узбуђење са свим друге врсте. Пре свега, овај жалосан чии нико нпје ни у сну предвидео. Поред осталог, тајанствене околности које му окружавају смрт, оживеле су и ненамерно успомену на преку смрт нашега драгога и великога Скобељева. На послетку, царевнћ РудолФ ужшзао Је овде извесну популарност, у колико на такову може да рачуна један члан аустријског царског дома код владе и код народа руског. За њега се држало, да је задахпут идејама шпрока срца, идејама слободњачкнм и мирољубивим. Са задовољством се гледало у њега, као на непрпјатеља Немштине и као на будућег супарника Вилхелма II. од Пруске, на бојним пољима будућности. Једном речју, њега сматраху, да лп с правом или не, као непријатеља тројног савеза, који би се раскинуо, да је он дошао на владу. А шта би један човек могао више да обећава, те да га Руси заволе ? Неочекнвана смрт његова, предаће круну, млађој лози. Шта ће бити с Аустријом? А шта ли ће бити с нама самима ? По ономе што се прича, нови је наследник престола затуцани католик; а ово може завадити Аустрију с Италијом, која јој је тек

нривремена савезница. Томе на супрот, може произићи неко зближење Русији, у погледу на Пољску и Бугарску. Али, с несталношћу влада, н с револуцијом, чијп се потмули гласови свугде у Европи могу разабрати, зар се може с разлогом истаћи каква претпоставка? Како да предвидимо оно што ће се случити сутра? Довољио је, мпслим, ако кажем, да је с тугом примљена вест, о смрти овог царевпћа филосоФа, у целој Русији. Полузванични листови, доносећи подагке о догађају, не пропуштају да пзнесу сву хвалу, о узвишеним намерама царевнћа РудолФа, његовом поштовању човештва, његовој љубави за науке п вештиие. Сви се утркују у исказима саучешћа прам несрећнога оца, који је дожнвео тодико горких искустава са својпм народима, и толико жалости у своме дому. „Мисли се сустижу" вели орган г. Гирса, „око цара, око оца и његове туге за губиткзм оваквога спна. Речи су немоћне у борби с оваком тугом. У Русији, где је хришћанско осећање тако снажно, свак увиђа дауњему ваља и тражити лека у овакпм нриликама. Познате су сваком везе пријатељства између Њ. В. Цара аустријског и наше владалачке иородице. Сви се мп здружу,јемо њима у оплакпвнњу једног који је само ирерано отргнут од недара Својих". У етвари, изрази званичног жаљења нису били мање штедрн. Царски се дом увпо у црно за две недеље. Пуковник Рајнов, командант кпјевског пука, којп је носпо пме несрећног царевића, добио је налог да отпутује у Беч и да буде при ногребу. У Петрограду, похптали су сви чланови дипломатског тела, чпм су добили вест о смрти, да изјаве своје сажаљерве у аустрпјском посланству, а п би нриређеп свечан номеи за душу опога, којп бејаше царевић РудолФ. Додајмо још на брзу руку, да је према заповести царевој престао сијевски пук да носи име царевићево, и да ће се од сада звати само 34. иук. Ова наредба изгледа да нам открива неко пеповерење, које се има нрам будућ^г насдеднпка хабсбуршке круне. Ипак, мо;ке се тврдити, да се наши односи неће променитп миого докле _је год жив цар Фрањо Јосмф . Аустријски је двор претрпео за овпх тридесет година толико нораза да се неће олако унустити да произведе какав европски заплет. Може се прорећи, да ће се и питање о Новоме Пазару, које се прелама кроз све јевропске новине, свршпти пријатељскпм сиоразумом. Али, шта ће се збпти по смрти цара Фрање ЈосиФа ? Нико ие зна. Међу тим у очима народа руског, изгледа као сигурно, да ће у своје време, драма у Мајерлингу имати за последицу крај јевропском миру, који је тако и тако на разне пачиие поколебан. А-устрија, међу тим, неће поћи на Солун, а да Русија себи што год не сачува на Истоку. Александар III. душа ваља, по савету Гирсовом, давно је иаиустио мисао да господари на Балкану. Он неће покушавати, као цар Никола да натури јужним Словенпма своју вољу, нити као Алексапдар II., да вади свој мач за њихово ослобођење. Он ће гледати да на балканске зсмље примени, стару и мудру политику равнотеже између сила. Све докле Аустрија и Енглеска оставе Исток на миру, Русија ће бити неутрална. Али, ако утицај немачки или католички узме маха, влади руској не треба ништа више, но да да знак да православни Словени устају на оружје. У Бугарској, исто као и у Србији, има руска нартија и православна, која држи у шкрипцу кнеза Кобурга *а његову владу. По што је Русија на политичком нољу нретрпела пораз, веома је расположена да пожње који успех иа верозаконском попришту. Званични лист Гирсов, не устеже се да очита молитву кнезу Кобургу, да га прекорп и да му иоприпрети.