Београдске општинске новине

„Мимо претпостављања једне стране вере, које чини кнез, пма и других псступака, који су увредили здрав део •становника ове несрећне земље. Сваки нам дан доноси у том правцу, најжалосннје новости, које показују да је православна црквм оскврњена у њеним најсветијпм догмама. Нека свак зна: у земљи верпој православљу вера се иретапа у идеју о народностн и отачаству. Дрзнути руку на ту светињу, значи дирнути народ у живац, а нико то до сад није учинио без казпе. Дакле, црква не може у овој борбн нншта изгубити. Нападаји на њу морају се обрнути против угњетача. Таква несрећна политика носи у себи кднцу прокчества. Ја сам већ рекао једном да интереси црквени надмашују све остаде у очима руске владе од неколико година; или се барем претапају с питањима о народности. Орган Гирсов понавља дапас то изреком, а догађаји томе нотнуно одговарају. Пропаганда православна, по што је много дејствовала нротиву лутеранства у балтичким покрајинама, окомила се сада по најжешће против католика у Пољској. Могкда се ја и варам, али ми се чини да ће католицизам скупо платити у Пољској сваки успех који би носгигао у Бугарској. Већ се говори полузванично, да бн требало свечано црославити педесетогодишњицу повраћаја у православље литавских уннјата. Овај знаменнти догађај новратио је руској цркви милијун п по сељака пољских. Заслуга се за ово прекрштење приписује у главноме мптрополиту виланском Симашку. Али је сигурно да је полицпја цара Николе нашла моћнијих средстава за уверење, но што је имала речнтост владичина. Данас, кад је Пољска побеђена, утучена, заборављена, потпупо онеспособљена да се икада подигне као слободна држава, отпор ће католицизма бити слабији, и успеси рускога свешгенства лакши. Кроз који месец нразноваће се друга свечаност и мање насилна а популарнија. Идућег 26 Сепстембра биће сто тоднна, од како су Руси заузелн Одесу. Ова велика и сјајна варош бејаше тада још незнатно селанце раштркано око града Кацибиса. Цело становништво заједно с, турском посадом, ннје имало више од две хнљаде душа. После две године, јашким уговорем би уступљена Одеса Руспјн (1791) Од тога дана полази њено нанредовање које се може мерити с наиретком великих вароши аиеричких. Благодарећи тројици Француза у прогнанству, војводи од Ришелија адмнралу Губасу и гроФу Л.анжрону, Одеса се преобрази за неколпко годнпа. Годнпе 1804 нмађаше већ 10.000 становнпка, 1829 нмађаше 50.000 Од то доба није се заустављала у растењу. Године 1850 достигла је 90.000, 1870 бројала Је 162.000 а лане је претурила 300.000 Прошле годцне увећао се источни Марсељ са 12.000 људи^, а број кућа достигао је 11-ту хиљаду. Као трговинска варош Одеса је брже напредовала и од самог Иетрограда. Руски економпци се саглашавају у прорицају њене најславнпје судбине, и мисле да ће за један век моћн такмачити се и с Цариградом. За одбрану овако наиредне вароши, било је нужно да се створи Флота, која ће се разместитн између Севастопоља и Ииколајева. Та Флота постоји данас у ствари, само је ваљало довршити њено наоружање. 1Пто је сад тек постигнуто новнм. дивовским топовнма. Брод „Синона" добио је нарочито два голема тона, који теж е сваки по 60 000 килогр. без прибора. Ова убојна чудновишта имају за задатак да пзбацују на 21 километр даљине ђулад од 600 килогр. а с брзином од 3.000 метара. Довољна су само два човека да рукују хндраулпчким машинама, које ове тоиове чисте и пуне. Тврди се да су начш адмиралн тако задовољии успехом ових топова, да је наређено да се таквима снабду и све нове оклопнице, које се сада граде у Петрограду.

СЛИКЕ СА ДДЛЕКОГ ИСТОКА! (Из БЕЛЕЖНИКА ЈЕДНОГ ПОЖАРЕВЉАНИНА) III. Пут на далеки север — Берингов пролнв — Домовнна вечне зиме п северне светлости — Пловидба кроз густе магле, саите и ледене брегове — Оиасностн на оваком иуту — Свраћање у Иетропавловек, Шантарска острва и Чухотска нредгорја. — Сретао донпрање до Срчаног Камена и ушћа ледене реке Анаднра. — Повратак. На дан 10-ог Јуна 1886 год. догла јо котву из пред Владивостока велика корвета руска (1 Џигит, п и, под командом заповедника тихо-океанске убојне ескадре, чувенога под-адмирала Корнилов а, предузела тешки и опасни пут — на далеки север. Задатак је ове експедиције био, да у иопитачкој цељи допре до крајње тачке Берингова пролива, до Срчаног Камена, додирујући уз пут сва места од значаја, као: Петропавловск, (Камчатку,) отоке Шангарске и предгорја Чухотска. Судбина је хтела да се на тој лађи нађе и један наш Пожаревљанин — писац ових редова — коме нека је слободно да исприча шта је тамо видео и — забележио ! И домста, не само суве обале него и воде овог краја света вечно су студене и ледене, јер их није кадро да згреје ни најтоплије јунско и јулско сунце Владивостока. То је права домовина белога медведа, скугшх веверица и још скупљих самурова! То је завичај оних полудивљих чухотских племена, сујеверних поклоника идола, који не лове само дивље зверове, пего и — живе ш њима! Ми ћемо о овим синовима ладнога севера даље, и особено, прозборити. За сад ћемо само толико рећи : да су они ти живи примерци који нас, више но икоји други , задивљују чудесном издржљивошћу људске природе и брганизма — јер, доиста, они бораве не на земљи већ н'а стени леденој — изгубљени у поларним маглама и снежним вејавицама њеним. Једино, управо, што душу ових бедних представника човечанства, може да осветли и огреје, то су, зар они чаробни зраци северне светлости ! који им се у место сунца рађају. Али да причамо редом. . .. Корвета «Џигит», као што рекосмо, кренула се из Владивостока 10-ог Јуна '86. То је већ лето, у велико, у Владивостоку; и Јуни је, заједно са Јулијем, још најбоље време за путовање на далеки север. Август је већ ладан и непогодан. Али, и ако су ово најбољи и најтоплији месеци у северну календару, опет је наша лађа, после кратког пловења у правцу севера, ударила на густе магле и тешке санте. Па да су ове магле бар краткога века, него сакривају сунце по читавих 15 па и 20 дана узастопце, и гоне мрнара да свакога часа застаје,