Београдске општинске новине

РЕДОВНИ САСТАНАК одбора општине београдс^е (по стенограФСким белешкама) др^кан 19 Фебруара 1880 год. у Београду ПОЧЕТДК 7 5 И П0 ЧАСОВА ПО ДОДНЕ На састанку су биди: Председник онштине: Ж. Карабиберовић, члан суда: Јанаћ М. Јанковић, чланови одбора: г. г. Захарије Поповић, М. Банковнћ, Н. П. Михајловић, М. ,Д. Јанковнћ, К. Д. Главппнћ, Јов. Илијћ, Гргур Миленковић, Н. Крстић, X. Д. Азриел, Т. ,1. Мпјајловић, Гаденко Драговић, Никола Р. Поповић, Мпл. Ж. Маринковић, Т. Ђ. Наумоваћ, Св. Караиешић, М. Јоспмовић, М. Ј. Марковиђ, Дим. Т. Вељковић, II. Д. Влдаковић, Н. Милишић, Ј. ЖЋурчић, И. Цветаиовић, М. Миловановпћ, М. Обркнежевић, Дим. Ћнрковић, В. Виторовић, Ђ. Ннколнћ, Н. Д. Кики, Жив. Бугарчић, Св. Боторић, Г Б. С. Новаковић, М. Велизарић п Јаков Бајлони.

Садржај одбореке радње! 1). Избор Председника и чланова пореског одбора; 2). Надрт угоБора са г. Омрекером за грађеае пројекта за варошки иодовод; Зј. Избор комисије за регуладију »Варе Венедије 1 . Пре но што је нриступљепо диевноме реду, положплн су по закону заклетву новопзабранп одборници: г. г. Никола Милншић, Илија Цветановић, Милан Мпловановић, Милош Обркнежевнћ, Јоваи Ж. Ђурић, Никола Д. Кикп и Димптр. Ћирковнћ п заменици г. г. Живан Бугарчић, Видоје Виторовић н Ђорђе Николић. Г. председник. Састанак је госиодо отворен. Изволте чути заипсннк одлука из последње седнице, од 19. пр. мес. (Прочитан н примљен без исправке). На првоме месту данашњега дневног реда имамо избор председнпка н чланова за норески одбор, који ће кроз који дан ночетн свој овогодишњи рад. Како најогромнији, најважнпјп, посао п у овоме пореском одбору нриродно лежи на председника, и како исти мора непрестанце да је и у службеноме односу са надлежним министром, то је обпчио увекдосада за нредседника бирано лице, коме је могућно оставити остале нослове и од почетка до краја, по све дневно, и увек по цели дан, проводити у одбору. За то бих вам ја предложио за иредседника одбора г. Атанасија Бабовића бив. иредседипка пор. унраве, који је и правник, а н иначе са своје благе нарави врло подесан. За чланове промислићемо и листу саставити према варошкнм бројевима. Г Д. ЋирковиК. Не слажем се шшако с тиме, да председник пореског одбора буде чиновник, већ трговац. И ако је потребно да буде иравник, можемо и таквог узети. Ето да изберемо г. Тихомира Ј. Марковића — Шапчанина, он је и правник. Г. Милут. Шарковић. Много би згодније било да се у конФеренцијц договоримо о целокунној листи за порески одбор, јер избор овога, сгвар је од опште важиости, на свакако ваља размислити мало. (Усвојен предлог и седница ирегворена у конФеренцнју. После конФеренције:) Г. Ник. ПоаовиК. Према малочашњем договору у конФеренцији, иредлажем за председника порескога одбора г. Димитр. Ћирковића трговца, а за чланове г. г. Светозара Карапешића, Давида Симића, Ђорђа П. Ђорђевића, Перу Д. Видаковића, Милорада Д. Јанковпћа, Николу II. Михајловића, Стевана Радојковића трговце, Др. Јована Ђурића апо-

текара, Дииитрија Сгамечковића трговца, Захарнју Ноновића јувелпра, Тихомира Ј. Марковнћа трговца, Илију Савића магазаџију, Стевана Ивковића трг. Јована Петковпћа земљоделца, Давида Були трговца и Ннколу Кикп трговца. Г. Председник. Усвајате ли господо сви јеДногласно ову лпсту, коју предлаже г. Поиовпћ нрема договору? (Усвајамо). Оглашујем да ,је оиштпнски одбор једногласно предложена лица нзабрао за порески одбор. На другоме месту дневнога реда. имамо „пројект уговора са г. Смрекером, по коме би нам он израдио нројект и иланове за нови водовод. Ја сам био овлашћен од оиштинског одбора да приступим погодби саг. Смрекером, како би везалп уговор за израду нројекта. Но кад је тога радц он дошао у Београд подиео ми је понуду за уговор иа другачнјем основу од онога, по коме сам нмао овлашћење за погодбу т. ј. изјавпо је жељу да се са њпме веже уговор за израду нројекта с изгледом и на н>егово нзвршење изр&ђеног нројекта. Због тога нашао сам да ће бити много згодчије, па сам иододбору за грађење водовода унутио г. Секретара да с њнме лично преговара. Пододбор је преговоре са г. Семрекером свршио, те нзволите чути извешће које ће дати одборник г. Јосимовић, као председник пододбора за водовод. Г. Мил. ЈосимовиЛ. Да проговорим иајире неколико речи ради објасњења како се је развијало водоводно питање, у колико мислим да нам је потребно ради г. г. одборника којн до данас нису билц у иашој средини. Биће иознато свима да је ире годину — две дана оиштински одбор решио да се распише конкурс и у концесију даду нови водоводи, које општина намерава градитп. Конкурс је био расиисан ц по њему добивено неколико иоиуда коЈе су биле иоверене широј комисији стручњака иа оцену. Проучив све поиуде, комисија је реФератом нзјавпла, да се ни једиа од њпх не може нримити. Зарад решења самога ннтања као и о томе одакле вода да се узме, ностојало је више комисија и у разно доба и утрошено је на то доста времена, но ннје се усиело да се нитање разбистри, нарочито и с тога, што се овакви послови не раде комисијски. Остало Је било на томе, да се за уиотреби садања изворска вода, са извесном допуном и проширењем, а за осталу нотребу да се узме савска вода. На тој основи били су раснисани н поменути конкурси а на истој је и данашњи предеедник оиштине стунио у сноразум са г. Смрекером и побудио га, да на сонствени ризик изради и ноднесе генерални пројекат за водовод. Овакву понуду г. Смрекерову изнео је прошле годпне председник одбору оишт. на решење. Како смо нас неколицина инжењера били у одбору, ми смо начелно бнли противу иредухитреног решења тога нптања и доказивали смо : да би било врло штетно и неоправдано на речени начин постушгги, н савском водом варош снабдевати, по што се предходно није исннтало да ли нма изворске или иодземне воде. Усљед тога одбор је изабрао у истој седннцн једну технсчку комиснју од 7 чланова и ставпо јој у задатак на нрвоме месту да ироучи елаборат г. Смрекера п каже шта ваља чиннтн. Цроучив ионуду г. Смрекера, ми смо иоднели извешће да се она, таква каква је, не мо?ке примитн, и да је ради дсфинитивног решења нитања о новим вар. водоводима потребно нретходно тачно испитати, има ли изворске или иодземне воде, која би се за водоводе могла унотребити, па тек ако бн се ноказало нотиуним исиитивањем да у околини Београда такве воде у довољној количнни нема, тектада даиристуиимокомбинованоме систему. Усвојнвто гледиште, одбор је одмах вотнрао 20.000 дин. на истраживање