Београдске општинске новине

кнеза и о завери и о томе како сују прокљувили. Милутин понова иризна и дода још неке нојединости, као на иример, да су Ђорђе Прогић и Стојан Симић били решени да га убију. -Јадиик је био свестан бруке коју чини, па, но што је издао своје другове, игаао је да их избави. Чим ,1 ,01)е кући он нанише Симићу да је Милога све дознао. Ова вест мораде убрзати догађаје. У место да чекају на скупштину, завереници одмах ирегн-у да побуне округе на које су рачунали. Тако, док су Милосав Ресавац, Милета и Стојан Симић скупљали око себе своје верне, чланови врховног Суда, који беху учесници у овој завери, ибименце Ђорђе Протић и Мајсторовић, издаду у иие кнежево, наредбу свима комаидирииа народне војске, да све што могу крену на Крагујевац. гди се има сакуиити војска српска да одбије упадај Турака. Већина људи који тада маргаирагае на Крагујевац није, дабогме, ни знала гата ће тамо. Јануара 6-тог 1835 Симић, Милета и Аврам Иетронијевић, примичући се са разних крајева Србије, саставе се у околипи Крагујевца, иа челу неколико хиљада људи. И ту, пред војском, први министар Милогаев, Аврам Петронијевић, изађе са најжегаћом оитужбом нротиву кнеза, свога господара. Он је нападао и његов јавни рад и његов ириватни.живот. „Ова слобода Србије (рећи ће он) зарад које је толико нородица српских у црно завијено, је ли то својина целога народа или је спахилук једнога Милогаа? Како ствари еад стоје, Србија је само тиране промеиила: добила је, на место пагае београдског, Милогаа који на њу товари иамет за наметом, баш као да је ова земља његова градина а овај народ његов роб Па онда, каква чуда и иокори! Нма ли тога чија је жена или ћерка сигурна од његових ћбФова ? И гди су иам црквени закони ? гди пост и причегаће ? Ово је друга година како Бог гааље на земљу сугау и град, а то није нигата друго до божија казна над земљом безбожна господара. Јест (рећи ће јога Петронијевић) ето за гато је Милош постао мрзак свима, — и старим нријатељима и најстаријим слугама својим, на и самој жени својој, светлој кнегињи Љубици, која се и побунила на толике неправде и одобрила овај уеганак прнликом свог нутовања у Крушевац. Дакле, сви пријатељи српске ствари треба сад, без оклевања, да иду на Крагујевац, где ће им се хиљаде устала народа придружити. И ту, у самом срцу своје државе, Србија ће опет узети власт у своје руке".... Тако је Петронијевић говорио, али народ који га је слугаао већ не беше спреман за такве разговоре. Људи почегае колебати се и гунђати.... Осетив то, говорник, са чудесном вегатином, промени тактику : „Боже ме сачувај (наставиће онј да ја гато Милогау учиним! Па зар му ја нисам кум ? И зар ја не зпам гата сам му дужан ? Не говорим ја ово у свом иптересу, већ у интересу земл>е. Кад би ја само себе и своју корист гледао, ја бих онда ћутао •— јер. овде глава игра и ја могу за онгату ствар и животом да платим — али осећам за Србију и чиним ово из благодарности нрема самоме господару, који је починио толика велика дела, и који сам није крив, него они око њега, који му подилазе, с народом га завађају и иду да га упронасте".... Сведена у ове границе изјава је могла бити нримљена од народне војске. Кад је реч била само о томе да се књазу учине неке учтиве примедбе, свет је био готов да нође за завереницима. ВЛЛСНИК ОПШТИНА БЕОГРДДОКЛ

Пего, шта ради Милога за време док се буна вије око капија његове столице? Он бенге тада у Пожаревцу. Дознав да оружан народ са свију страна навал.ује на Крагујевац где су смегатене све касе и архиве државне, он, у ирви мах, подаде се слабости која бн бмла необјагањива код таквог једног човека кад не би било гриже савести у деспота. Његове погрешке, његови греси можда, изађогае тада пред њега и избрисагае спомен патријотскпх му заслуга. За тренут он изгуби сваки нојам о својој величини и паде испод самог себе. Несигуран у верност војна му министра Томе Вучића, који је командовао војском у Крагујевцу, уверен да је и сама Љубица. за време бављења јој код Стојана Симића ступила у договор са завереницима, и видев у страху где се сва Србија диже противу њега, он се осети сам немоћан, осуђен и — хтеде да бежи. Он је, унраво, и нагао био — регаен да остави Србију и пошао је чак н не објаснив се са другом јуначких му дана, не узев збогом ни од ње т од деце своје. Ствар би била и свршена, да не би једног човека у његовој пратњи, неког Коце сердара, који га је и молио и корио, и кумио и преклињао, ради славе његове и ради имена сриског, докле га није, готово на силу, задржао и у Пожаревац вратио. (Наставиће се.)

ИСПРАВКА У иоследњем броју нашег листа, а у реферату сталног техничког одбора за извршепе водовода београдског, поткрало се више штамиарскнх погрешака. Тако на пример, на другој (41-вој) страни нрвсм стуицу и иоследњем реду стојп „готово се њима", а треба да стојп: то се неговом. Даље на истој страни другог ступца у 52-гом реду стоји „довољно" а треба да буде дозвољено, н у реду одмах затпм (53-ћем) при крају „он" у место она. Исто тако и у сљедећем нацрту уговора треба нснравити ове погрешке. У § 1 нрвн ред у место „да даде" треба да буде даје, у § 8 седмн ред у место в 200м„ треба 2000м 3 у § 6 а) првн ред у место „све практичке" треба да стоји све графичке и у истом § под ћ) у место „пројективних" иројектованих радова. Даље, у § 12 страна 44-та у трећем реду стоји «иодатке" а треба да буде издатке, и у нстом реду истог § и стране у место „цртање" цртеже. Најзад, у § 18 нрви ред у место „Од данас" треба да стоји од дана и у 14-том реду пстог §. у месго „из стручњака" треба да стоји из три стручњака.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС. Изашла из штампе књи^ а. КАРАКТЕР 110 САМУИлЉУ СМАЈЛСУ Може се добити у свима књижарама. Цена 2 инара. У рјдник Н. С. Ј овлнови^.

ШТЛМПЛНО У КРЛ.1.ЕВСК0-СРПСК0Ј ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈ11