Београдске општинске новине

Дакле г. Главинић је 'преддожио три стручна лица, а сад би молио, да иреддожите некога и од грађаиа. ("1ује се: г. г. Карапешића, Видаковића, Димитрија Ћирковпћа и Раденка Драговића. Усвајате ли ? (Усвајамо). Ја господо још док сам био пређе председиик имао сам намеру да нреместим малу пијацу на какво згодно место 0 ова марвена пијаца не може остатн онде где је, због неудесности за остале крајеве, одкуда се прои.зводи доносе па с тога та комисија пека има и тај задатак да створи тамо једно земљиште за велику производну пијацу, иа том приликом да се створи и место за једпу школу. (Врло добро). К. ГлавиниЛ Кад сте г. председнпче ви покренули питање о пијаци, онда ћуја битн слободан да напоменем комисији да тамо између имања браће Ђорђевића и Н. Михајловића има један канал општински. Тај је канал сад нзлишан па нека комнсија ова и то има у внду приликом овога рада (добро). Предеедник Дакле, свршена је п ова сгвар. Сад да пређемо на другу. Вама је познато, да је било покренуто пигање о реону вароши Београда. Та се ствар вукла дуго и напослетку од стране општинског одбора испраћена г. г. Министрима Јнутрашњих дела н грађевина на решење према двема варијентама комисијске већине и мањнне. Г Министар грађевина у носледње време усвојио је реон по мпшлењу мањине са неким изменама, и мн можемо мислити. да је то обвезно за нас. Но стручни људи из одбора прегледали су тај нлан и изј 1снпди се, да је то само скнца и то која не одговара природи и коју је извршио један човек. По томе ја сам изнео одбору акт г. министра (врло добро) и на мој предлог одбор је општинскп одредио једну комисију која је ишла и сравнила тај план са прпродом. Молим вас да чујете шта да комисија каже: Секретар чита извештаје који гласе: (СвршићЕ СЕ) НБСЛТЖББНИ 2ГЕО

СРБИЈА У ДЕВЕТНАЈЖСТОМ ВККУ НДПИСАО СЕН-РЕНЕ ТАЉАНДИЈЕ ДРУГД СВЕСКД ПЕТИ ДЕО Плд КНЕЗ^ Милошд. Насиља Милошева. — Завера браКе Сици&а. — Крушевачка светковина. — Буна у којој су умешами и министрп кнежеви (јануара 1835) — Она бива иобеђена у часу кад изгледп даје аобедила — Тријумфални улазак Милошев у Крагујевац — Он обе&ава земљи устав. II (Наставак) Тешкоћа је била договорити се, јер агенти Милошеви беху на опрезу, и састајање оваких личности изгледало би им подозриво. Још је опасније било водити преписку или радити преко најмљепих људи — по што нико никоме није смео веровати под будним оком Милоше-

вим. Најзад, укаже се једна згодна прилика, на коју се у као на наравну ствар, могло и сачекати. На измаку 1834 године жена Отојана Оимића породи се, а син кнежев, по праву венчаног кумства, имао је дете да крсти. Стојан Симић живео је тада у Крушевцу, на свом огромном имању. У свако друго вреие, мајка би отишла куму у кнежевсви му конак, али јој Милош хтеде уштедити тај пут, и иошље у Крушевац кнегињу Љубицу са младим кнежевићем. Само светковање било је сјајно. Под изговором прављења пријатна друштва кнегињи, Симић нозове све личности у завери, као Аврама првог министра Милошевог, па Ђорђа Протића, Милету Радојвовића па Ресавца и најзад кап. Милутина, брата оног страшног Хајдук Вељка што погибе на кули неготииској последњих дана Карађорђеве владе. За пуним столом иило се, наравно, у здравље кнежево, али у вече, кад кнегиња и нратња јој одоше на одмор, завереници се скупе у један буџак куће, да тамо склопе свој план. Најжешћи међу завереницима, Стојаи Симић и г Ворђе Протић, смедоше предлагати и само убиство кнеза; али остали се томе одлучно одупреше. Милета Радојковић нарочито, — а то је један од оних који су се противу Милошева деспотизма најенергичније борили — дотле је чак ишао да је казао: „ко год дигне руку на Милоша, или само покуша да га тера, нека зна да Ке и мене наћи на свом путу".... Дакле, реше да се једна велива демонстрација спреми за скуаштину која се има састати првога Фебруара, или после пет или шест недеља. Донде, сваки је дужан био да задобије скупштинаре који се још колебају, и добави нотнисе на једну оштру молбеницу. На крагко, скупштина ће из гласа тражити устав који ће учинити крај владајућој самовољи. Завереници су знали да имају за се оне чији је углед Милош умалио и полет задржао, — као што беху војводе и сеоски прваци, — али су знали и то, да.је сељак добро расподожен према влади. Да би, пак, задобили и масу, они унесу у свој програм и непгго демагоштва, извесна, онасна јер претерана обећања, која су напред били решени да забораве кад им посао за руком изађе. Тако, на пример, они ие само да су обећавали, да ће укинути кулуке и извозну царину на стоку, него, да ће свако моћи сећи шуме без обзира на сгечена права. На тај начин и ирост народ ће пристати, и онда ће се моћи сложно диктирати Господару. Тек, ако би се Милош успротивио, прибећи ће се оружју; и сваки од завереника обвеже се да ће подићи свој округ. По свршеном весељу, кнегиња опет узме пут Крагујевца — и ие сањајући да се тако страховита једна завера сковала на њеним очима, и у сред здравица и усклика. Тек, двојица из њене пратње, — неки Анастас буљук-баша и Пекета татарин, — могоше иешто памирисати. Њима су се млоге ствари учиниле подозриве. По што су, јахајући поред кнегиње на неком остојању, мање више један с другим шапутали, то једног од завереника, капетана Милутина, узнемири њихово држање. Кад год им је прилазио — а то ,је било више пута њихов се равговор с места прекидао. Њему се тада учини да је све откривеио и изгубљено. И онда, кидајући ствар, рећи ће им: „шта ту ваздаи тајите? Зар ја не знам о чему ви разговараге ?.... али ако сам се и умешао то је само за то да ствар књазу откријем". Може се мислити да су Настас и Пекета једва дочекали да дође капетан у ову ватру, те да од њега извуку праве тајне. Они се направише као да све знају, док, у истини тек, тада за све дознадоше. Чим стигну у Крагујевац, они известе