Београдске општинске новине

102

штете, које неминовно морају наступити. На против, усдед разрешења од дужности данашњега рачуиара, мора се у најкраћем року поставити други рачуновођа, да би сви рачунски послови потекли даље својим током. Тако исто не би требало укидати ни место једног доловође. Из дана у дан послови се наше администрације све вшпе гранају и укрштају, па ће у след административних реФорама, које ће се у надлештву морати у скоро извести, бити све то више посла, да их један човек неће моћи никако сам да савлађује. Према томе не би ни корисно бхмо правити уштеде платом једног таквог органа, чија је служба од толике важности. Место другога књиговође пореског, сам је суд изоставио, пошто је услед престајања старе пореске радње, постало непотребно имати их двојицу. Помоћник надзорника добара. такође је по све нужан. Општинска добра и технички радови трпе и данас веома, што их не могу у довољној мери да контролишу ни два лица. Одкуда ће моћи то да чини један човек. Он не би био у стању ни сваког 5. дана да обиђе на све стране; било би дакле огромне штете, ако би се надзорништво свело на једног јединог човека. То би значило оставити сва иепокретна добра, све материјале техничких послова, целу утрину, скоро без икакве контроле. И по томе не само да се помоћник надзорника добара не би требао укидати, већ би било корисно отворити место још једноме помагачу-коњанику, да би се сваког дана могло стићи на све сране. Један пољак више на плати не осећа се много; али ће служба трпети веома, ако се од 4 сведу на 3. Комисија подцењује пољачку службу у нашој општини, али суд општински тврди да их је данашњи број једва толики, да са послом стижу. Додатак тројици лекара могао би се само тако укидати, ако би одбор хтео да дорћолски, врачарски и палилулски кварт остану без општ лекара. Није то општина завела из луксуза, него се није хтео да задржи ни један лекар пре тога — а да општина остави толики сиротнији живаљ без лекарске помоћи, то не сме; нити је. опет корисно, недовољном платом учинити, да се један лекар општинске службе прими, па да је хтосле неврши савесно и потпуно. Деловођи школског одбора мора се давати награда. Поред редовне своје службе и одређене д^жности, не може се ни један чиновник општински натератп да прими бесплатно у дужност и тај посао, који се не ради у време канцелариских часова, већ увек ван тога. Ако се не би хтео давати додатак, морала би се одредити већа награда, па једноме органу дати тај посао у искључиву дужност, те да је врши у канцелариско време. Ово би много скупље коштало. Додатак II. деловођи на сређивање службенога; материјала за општин. новине, није право укидати, јер му је дат онда, кад се увидело да услед растења нослова општинских, одборски деловођа из дана у дан мора да ради по сат-два дуже од осталог персонала. Но како је нарочитој комисији осгављено да регулише даље издавање оцштицскога лиета, која комнсија није могла радиш о«х|тн.! «Т0 н5 ОН Ч УЛ1 89б ЧННТ1

што су неки њени чланови били и чланови буџетске комисије, то би та комисија имала и то да расправи да ли треба и колики додатак на. речени посао давати. Разносачмма листа мора се плаћати нека награда; они лист разносе увек недељом и у вече, а како иначе врше другу службу, не може се захтевати од општинских послужитеља да бесплатно отправљају ванредне службе, и цепају обућу, кад се међу тим за такву свакоме органу државне службе дају хонорари чак и кад је врше у време канцелариско. Нахођење комисије да треба укинути месго статистичара општине и његовог иомагача, и тиме затворитп статистички биро огхштине, мора запрепастити свакога, ко иоле не испушта из вида потребу и незмерни значај сваке статисгике. Зар претпрошле године општина једва дочекала што је добила стручно лице да може водити статистику, а ове године већ да укидамо то ново оделење општинске управе, то одељење, које се с правом може по важности својој назвати одељење живота наше општине , одељење будућности општинске. Камо лепе среће да је статистички биро установљен пре 10 —15. година, до даиас би већ били пречишћени појмови о толиким најживотнијим односима у нашој општини и вароши. И зар можемо онда ми данас поћи у назад, и спречити сваки рационалан полет наше општинске админи страције; оставити да и даље незнамо ни величину Београда, ни број зграда и домова, ни размере здравствених незгода које ће нас сатрети, ни Финансијску моћ општине, ни трговинске промете, ни број становништва, па ни све оне остале многобројне односе, без нознавања којих, не може се ни мислити на какав напредак општине. Али све и кад би могли допустити да и даље лутамо по мраку, да и даље на пр. трошимо по 150.000 дин. на калдрме, а да ни када не знамо тачно у сравнењу јачину камена који уиотребљујемо ;да и даље издајемо утројене издатке на све оно што би нас куд и камо мање коштало; да и даље не будемо у стању на сигурним основима предузимати и изврнгавати општинске послове, све и онда статистички биро не можемо укидати, нарочито данас, кад су нам на прагу велике реформе, јер без стаститике ми не знамо ни количину воде, ни број пламенова, ни метеоролошке односе, ни све остало, што је већ за претходне студије преко потребно. Треба се сетити да смо уговором за израду пројекта водоводног обвезали се дати потребне податке, н треба знати да сваке године редовно држава тражи тачне статистичке белешке о свима односима у нашој општини, која улазе у састав стагистике. Па ко онда да сређује све то ако не стручан човек, статистички биро општине. Све дакле и кад би се хтело општина не може да укида једно такво од.љење. Јер учинити то значи забости нож у срце свакоме нанретку наше општине, стати на пут свакоме развитку. Статистику по целом свету води скоро свака већа кућа, а и не говорити о томе да без статистистике није скоро ни једна уређена општина. Што се тиче оних 500 динара годишње номоћи опсерваторији, нека општински одбор узме у оцену , ( ДО ; лц.је скупо за ту багатедну цену имати све ме1 ; „/ . г зо о . » ,онвк«аанс{П те^ен ндчн Л1ЈО ј {НВа&Д, ))-.. »<. мл ЈЈ < 1 •{ . Јбнидот вао / 0 ' ; Ј5Ниаои ло у, ■" ■' 1 1 ■' " ■ ■