Београдске општинске новине

03

теорелошке податке наше околине, толико потребне за наше општинске реФорме и редовне послове, и да ли београдска општина треба да одрече таком научноме и по нас нотребном заводу незнатних 500 дин. баш данас, кад се и општина ужичка решила да подигне своју метеоролошку. станицу. Комисија даље предлаже да се сведе број: контролора клања од 10 на 7; мерача од 10 иа 7; писара од 6 на 5; ирактиканата од 12 иа њих 8; служплаца од 15 на 10; Фењерџија од 12 на 10; кланичких служилаца од 3 на 2 ; баштованских служилаца од 3 на 2 и служилаца пумпе од 2 на једног. Усвајање ових примедаба донело би такође огромне штете. Десет контролора клања потребно је за то, што и комисија усваја мишљење суда да је потребно новећати контролу. Десеторица би били распоређени тако да један паплаћује аренду у општини, други да маркира месо на кланици, трећи свињетину на кантару марвене пијаце, а од осталих 7 шест да контролишу клање и хватају кријумчаре по целој вароши и свима иродавницама а 7-ми да над њиховим радом води контролу. Кад би их тројица било мање остало би се при доданашњој јачини контроле, и ништа више, а суд је уверен да би за веће усиехе контроле, тај број био недовољан. По томе сасма је нотребно остати нри подели како је пројектовао суд. Неће ли се то, значи да се општина у ствари одрече своје установе слободнога клања. Али треба се опоменути да је једном за увек било осуђено издавање ирава под аренду, и да је општина од онога дана, од када сама нрибира аренду допуштајући клање свакоме, повећала своје приходе од 10.500 дук. на близу 25000 дук. Нека се дакле допусти чак и кријумчарско клање, па је општина опет у добитку годишње близу 15.000 дук. Али зашто да се не води што је могуће већа контрола, и зашто да се не донусте три контролорска места више, кад ће општина тада за 3000 динара плате моћи добијати и преко 10 000 дин. впше аренде. Прост рачун показује шта је корисније. Број мерача од 10 не може се сводити на 7 јер општина има десет кантарских станица. Одкуда онда може бити мањи број мерача, се« ако се не мисли укинути 3 кантара и одрећи се прихода од њих. И овде се треба опоменути да је општина издавањем кангара под закуп вукла годишње само по 15.000. динара докле данас прибира годишње гго 70 — 80000 динара. О каквим уштедама тада на броју мерача може бити речи ?! Ни за сва остала горе побројана места, која да се укнну комисија иредлаже, не би се смело решаватп при буџету; јер буџетска комисија и покрај свега оцењивања, не може бити у стању тачно одредити колики је број органа за коју канцеларију и за који носао потребно. ПреМа томе усвајање тих примедаба донело би штете по службу општинског надлештва, јер и данас свеколики послови администрације из више узрока не теку у потпуној лакоћи и брзини, иа је за то корисније наћи начин за упрошћење админиотрације, но на један пут прегголовити број тог нижег персонала, јер се на његовим илаТама не може толико уштедити, да буџет општине осети: унапређење.

Па пзраду планова за велике послове није у овој години потребно 57.377 50, јер би то значило да на штету осталих годишњих послова општине ове године исплатимо суму, која би се дала поделити и у буџет кроз више година у мањим циФрама провући. У осталом сасма је све једно, хоће ли се на иланове, као ванредне послове, издвајати у буџету засебна цифра, или ће се они исплаћивати из партије на ванредне потребе, како је суд иредложио, пошто и јесу ванредни послови. Предлог комисије да се место 100 узму 120 ноћних стражара па плаћају са 50 дин (у извештају комисије погрешно стоји 50) место досадањих 60, — био би користан, али питање је да ли је умесно обарати плату стражарима. То су људи, који знатно троше на одело и из године у годину ишту повишицу. Пнтање је би ли са 60 динара налазила рачуна да олуже таква лица, која имају све услове прописане за ту службу. А да се за л>убав нешто мање плате и ради незнатног увећања њиховога броја на такав начин, поверава тако важна служба, чување живота и иметка грађанства и лицима са мање услова, без сумње није иајпрактичније. Спајање позиција пројектом подељених за : ануитет, ако би се нова калдрма градила, огаравке и на.ира.вке обичне калдрме и откоиавање звмљишта, може се по мишљењу комисије иримити. Само суду је изгледало за много целисходније, ако се и ове године у буџет за ануитет зајма (на случа] да се учини у цељи калдрмисања вароши у већим размерама и иа модернији иачпн — стави засебна нозиција, која би понуђачима давала доказа да општина на сигурној основи иреговара. Без зајма та би се циФра и тако одељена употребила на обичне калдрме и откопавања, као и пр. године што је учињено У трећој врсти ове друге групе примедаба, компсија је изнела ди би, са колико и коме од органа општ. службе требало умалити плату. Тако мисли да првоме члану место досадањих 5150 (и 1000 зајгробље) треба дати 4000 свега; другоме члану суда места 4000, — 3000 дин. , а помоћницима по 2500, место досадањих 3008 динара Онштински суд коме паде у део да буџет одбору за ову годину поднесе, могао би слободно пустити, да одбор регулише сам илате кметовима, пошто ће данашњи у скоро одступити ; али како су они имали срећу да уживају плату коју им је општински одбор из сопствене иницијативе одредио, сматрају да им је дужност да бране гледиште ранијега одбора, што тиме једино дају разлоге да се одржи оно, што неће њима донети користи, већ што се тиче само нових кметова. По томе, с руком на срцу, може се са потпуном савесношћу рећи, да одбор јевтииију од дода- '>■ нашње службе не може тражити од . јних грађана, 1 • ! који примајући се кметства >аа, <две:1годиџеу Овбг 1 * ! пута само до краја ове годпне. излажу • се толиким. ;! штетама што своје редовне послове напуштају. јђад је општпиоки одбор једном »одредио меру нг илате, ^ацКеј^Мл^дае^з, награђивати кметове, сМо°©0 90 се мог.л^ смањивањјв плате тфедлагати, кад'би 5 ^по незгоди — настуниле такве околности, да буџет ! прихр^ не цркрива .буџет расхода. Никакав други ^ 'I стварни разлог не може бити основ, да би се усво- '