Београдске општинске новине

1

јило мишлење комисије. У осталом зар се може и тражити да кметови новог стања општинског служе по мању награду, и ако се послови општински из године у годину све то већма развијају? х \ко се од кметова тражи да бде и јуре за општинским инте • ресима, не може се захтевати да то чнне са личним материјалним жртвама. Треба их дакле платити пристојно, те ако не са што више, оно са онолико колико су и до сада уживали. Не треба губити из вида колико важне интересе имају да штите кметови огинтине, и да то не би ни када могли вршити у потпуној мери, ако би због недовољне плате морали ићи и за својим приватннм пословима. Одвајајући се од својих дотадањих положаја, они треба за време кметства, нарочито кметови у престоници, да се баве само општинским пословима и интересима, а за то их треба наградити толико да могу живети. Тако општински Суд налази, а одбор има да каже своје. Но нека за то одбор буде добар примити у оцену и то, да се може наћи пуно људи у свету да и бесплатио служе општину. Са колико љубави и преданости, то је онда друго питање; и да тако исто, ни коме не може ни право ни мило \\ Г ЛА туллтмј од претходника. Комисија даље налази да би деловођама одбора и Суда од 2500 требало спустити плату на 1800, и да тако исто треба првоме општинском енжењеру плаћати 4000, место досадањих 5000, првоме књиговођн благајне 24 00 место досадањих 2508; другом књиговођи 1600 место досадањих 2000; водовођи 1500 место досадањих 2004; надзорнику добара 1440 место 2280; контролору за иијачну таксу 1200 место досадањих 1500; главном контролору кантара 1440 место досадањих 1800; командиру 1440 место досадањих 1800 а пожарницима по 62 месечно, место досадањих 78 динара, и да тако исто: писарима, извршиоцима, пољацима, и свима осталим служиоцима буде умањена плата овако : (види из извештаја комисије — стр. I. овог броја, стубац II.). Не може се рећи да је деловођа одбора и председништва скупо плаћен кад му се даје 2500 динара годишње, па се не може ни тражити од икога да са нотпуном преданошћу, потребним устаоштвом и савршеном љубављу отправља толике иослове свога оиределења. Деловођа одбора и председништва душа је толиких и тако важних послова општинских. Не гледећи на то, што се његова служба не може да сведе у обично канцеларијско време, и да за то он изузетно од осталих општиноких органа свога реда, има увек пуно више посла, стоји непрестанце у непосредној одговорности за тачност и уредност најосновнијих послова општине; деловођа одбора праведно треба да буде награђен толико, да може с вољом и озбиљношћу предавати се пословима, који тако рећи коштају и здравља. Незнатна уштеда на плати тога органа, и одборске и председиичке па и судске надлежности, у колико се не односи на послове суднице, нити може бити осетна, нити оправдана, ако се жели да

на томе месту много година у интересу службе седи једио лице. Према свему томе 2500 динара само су скромна награда и по важности и по обилносги послова деловође, те општински одбор не бн требао да дира у плату свога секретара, чији му је рад и миожина послова неггосредно позната. Позиција за судског секретара бивала је за последњих неколико година 2500 динара, али није у толикој мери увек одређивана при постављању судских секретара, Баш за то треба је оставити опет у истој мери, и на даље, те не спречавати могућност, да се дужности судског секретара нађу рачуна примати и лица веће правне спреме и судског искуства. У осталом не може се изискивати да судски секрегар буде несразмерно мање плаћен од кметовских помоћника, и кад ови имају 3000, сасма је правилно буџетом на судског секретара одобравати 2500; а општински суд пазиће при постављењу свакога да с' иочетка служи за мању плату, јер тек после више-годишње службе даје се она, коју буџет иреставља ; иначе бива сваке године уштеде у колико је мање ужива. Плата I. општинском енжењеру није могућно да буде мања. ШеФ свију техничких послова треба )о пмЋои добро, гта да савесно и енергично продаје општини целокуппу спрему, гга и телесну снагу своју. Зар се може тражити онда да шеФ -ешкењер не буде награђен толико, колико држава плаћа доброг енжењера и за много мању количину, на и мању важност нослова. Општина београдска плаћала је и мање своје енжењере, али она више никаквој уштеди на енжењерској илати не може да жели, јер свака иара такве уштеде и сувише је може скуио да кошта, икоштала је некада. Може се наћи еижењер иза 1500 динара али има самонешто мало разлике између енжењера и енжењера, а после нешто се више даје изискивати од шеФа -енжењера, кад је он добро плаћен. Технички радови огиптине нити ће се задржати на данашњој, нити ћб они из године у годину растп у редовној мери. На против ако општииа у техничким пословима не успе ноћи скоро гиганским корацима, неће јој користити на све и да заштеди 1000 динара. Сви обзири дакле налажу неекспериментисати с' положајем шеФа грађевинског (техничког) одељка оиштине, па за то треба општина доброме енжењеру и да даје добру плату. Без добрих књиговођа општине, не може се тражити тачносг књига и исправност рачуна општииских. Финансије општинске развијају се а књиговођама увек придају и толики други послови. Но и без тога, добар и тачан књиговођа постаје се тек иоиле низа година. За то се не може никада само за што мању плату такав посао поверавати лицима која дужност не разуму; а човеку који у служби проведе низ година, није много плаћати онолико, колико је суд нредложио. Тако исто не може се очекивати искрена и енергична служба од надзорника добара, од водовође, од командира пожарне чете, надконтролора кантара, од баштована, ако им се не буде плаћало ни колико им је за живот нијпотребнијв. Све ове органе општина је и до сада награђивала са скоро најмањом мером плате, нрелазећи преко молаба њихових за повишице.