Београдске општинске новине

171

Скадарска удиад аиоолухно није се мо,гла но целој својој дужини измернти но новим регулационнм правцима. Она је иамерена у постојећнм границама. Ииак у дужцни и висинским котама, разликоваће се врло мало од Фактичног стања у оквиру будућнх регулационих линија. И норед све воље и готовости неке улице у садашњем стањуа псолутно није могуће изнивелати а неке са претешком муком и великом дангубом посредним мерењима тек би *се могле измернти. Оне или нису просеч&е или и ако постоЈе улице, регудациони правци знатно одступају од постојећег нравца такО да не само осовина тече нреко кућа п других нрелона в,е.ћ н Фронта оне липнје. | Ево тих улица које се нису могле мерити н немају уздужних проФпла: 1.) Вишњичка улица жварт налилулскн 2.) Бладетнна , „ „ 3.) Златарска „ , варошки 4.) Изворна , , палилулски

Јакшићева

Дорћолски налилулски

» » „ варошкн

палилулски

6.) Лесковачка „ 7.) Мирнјевска „ 8.) Новакова „ .9.)' Сребрничка „ 10.) Троичка „ 11.) Тежачка „ 12.) Днгларска „ „ „ За сваку од ових улица врло је лако увндети из регулационнх планова зашто која ннјесе могла премераватн. Оне су скоро све краткб и нобочне. Инак моја ће искључива брига битн да, сваку од овнх улица, чим се било укаже нотреба бпло и колико омогући мерење, у најкраћем року измерим и начпнпм уздружнп проФпл. Дужпна сввју пзмеренпх п нзнивелатих улица износн 53157, 02 метДо 1. Октобра 1886. год. кад сам нредао нрву партију израђених планова са ирвим мојим ре»ератом, чпм сам зготовио и повукао нпвелате за једну шш више улнца шпљати су нланови од стране општпке г. министру грађевнна који је при саетаву комисије за оцепу иланова н ннвелета прнзнвао и два одборннка инжпњера који су раније изабрати од стране општпне, те су тако планови прегледани п поједине нивелете оцењиване и одобраване. Кад сам по уговору нредузео даљи рад на нивелању, иовлачио сам на готови.м плавовима ноступно и ннвелете у колнко је свршенп силет улица дозвољадао. II тако за највећп део улица повукао сам сам нивелете; но кад сам прочитао одборску одлуку од 23. Јуна о. г. штамиану у бр. 27. од 5. Јула о. г. општ. новпна, којим је образочана комиснја из два ваљана срнека стручњака и 4. одборнпка, која би од стране општипе ирегледала н оцењивала нпвелацноне планове п ннвелете н тек ;ио томе ови би се плановп шпљали господи мннпстрпма грађевнна п унутрашњнх дела на одобрење; нашао сам за паметно н добро да бар за остали део улица у сугласју са компспјом повучем ннвелете. кп. Нормални попречни профили. Нормални попречни проФИЛИ ,као што је наглашеио одређенн су и начињени за сваку без разлике улицу којој је, етално утврђена ширииа било неменљивошћу постојећег стања бпло новлачењем регулационнх линија од стране министарства грађевина.

За улице Краљ Миланову, Крагујевачку и Кнез Мплошеву нису састављени норм. профилп за то што се изпскује нарочнта штудија. Нормални проФили опредељивани су по најновијцм техничкнм правплима, која су дугим искуством н статистичким прибнрањем стечена и уоквнрена. Да .111 је нормалнп проФил начињен само за исту улицу. илн је за внше улица, или служп за више улица једц .г истог раснона, као што је папред казато видн се Јасно из списка улица. Гди .се за коју улицу има подићн тротоар и како, или од нравилних Форми илн од ломљеног камена као и коловоз, оцењивао сам према саобраћају и нрема местоположају улице. Тако за све важније и на жпвљим саобраћајинм линијама улице, усвојио сам да тротоар буде од правнлних Форми. За улице но крајевнма и са слабнм саобраћајем усвојен је тротоар од ломљеног камена. Још су начињена два угледна профила, један за калдрмисање правилним Формама било целе улнце било само тротоара. У нравилне Форме убројане су и уцртане ове врсте: а.) Коцке праНилно п нрописно сатесане или за тротоар или за коловоз. ћ.) Камене илоче правплно сатесане. с.) АсФалт. Са каменнм нлочама ц асФалтом калдрмишу се само тротоарц. Коцкама нравнлннје отесаним но кад-кад калдрмишу се тротоари а обнчно калдрмишу се коловози нарочито у саобраћајним улицама. Све остале видове за тротоар и коловоз пскључио сам, пошто су меродавнп људн дугим проматрањем и упоређајем нашлн да не ваљају. Зато их ни ја нисам у угледни проФил уврстио. Другп је угледни нроФИ.1 за калдрмисање улица ломњенпм каменом. Сад ако би се ма у којој улици одстунпло од начпн.еног њеног нормалног профпла, стављеНе су оназке на' свакоме нроФнлу дотичне улице нознвајући се на угледкн проФил који би послужио за усвојенп начин калдрмпсања. По правилу не проноручује се сађење дрвећа у улпцама које имају мањи тротоар од 5 метра стога што би се заклањале зграде, квариле грањем псте и влажиле, мени се пак чани да је ова граница нретерана и да ће малб ^бје Дрво у граиицама прелазитп пречннк од 8 метара дакле иеће сметатн згради нц у ком погледу. Стога сам ја усвојио да се може засађцеатп дрвеће у улнцама са најмање 4. метара шнрцне тротоаром. А то јеједиио |и'0 код нас кма врло мало улнца од 4 метара па на впше шцр. тротоара. Међутпм позната је ствар да дрвеће чцсти ваздух чпцн хладовину на летњој прпиецн и засађени .тротодри нрцјатца су шеталишта а нарочито биће за Београд који има јединц повећн нарк калцмегданскн. Одстојање од спољне пвнце ивичног камена до средине дрвета не треба ни да је веће ни мање од 0'70 мет. Само за Кр. Мнланову, Крагујевачку н Књ. Милошеву улицу нпсам начпнио нормалпе проФиле зато што за ове улице ваља наЈпре бнтн на чисто са ноложајем нивелете. Ваља расчиетити и то питање оћели се штедити дрвеће ностојеће или неће. Јер оно нн у једној од ових у.шца није на прописаноме месту.

1)0