Београдске општинске новине

Запис у темељу споменика косовских јунака:

Ео има Отцд и Сшд и Скатлго А^ХЛ, Лмина ! Овде у Крушевцу, негдашњој престоници Цара Лазара На Видов-дан петнаестога јуна, године од рођења Христа Спаситеља тисућу осам стотина осамдесет девете На дан, кад се навршује пет стотина година од пропасти српскога царства на Косову ПО ИШЛОСТИ БОЖЈОЈ II ВОЉИ НЛРОДНОЈ ^РАхЉ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАР ПРВИ У присуству Својих Намесника, Владе, Архијереја, представника државних власти, народа свештенства и војске Положи темељ овоме Споменику народне захвалности ЦАРУ ЛАЗАР7 И ЊЕГОВИМ СЛАВНИМ ЈУНАЦИМА изгинулим на Косову на Видов-дан 1 >. јуна 1389. храбро бранећи Отаџбину, Веру и Слободу српскога народа. » Д а се прича и приповиједа, Док је људи и док је Косова Ј^РА.Љ СРБИЈЕ АЈ1ЕКСАНДАР ПРВИ с. р. Краљевски Намесници Јов. Ристи! с. р. К. 0. Проти^ с. р. Ј. Бели-Маркови& с. р. Архијепископ Веогрздски и Митрополит Српски МИХАИЈ1 с. р. Председник министарског савета, министар иностраних дела, ђенерал С. Грујик с. р. Министар грађевина, П. Ведимировик јј. р. Министар финанције, д-р М. В. Вујик с. р. Министар аросвете и црквених дела, Св. Мидосављевић с. р. Министар аравде, Гл. Гершик с. р. Министар народне иривреде, Ст. Г. Поповић с. р. Министар унутрашпих дела , К. С. Таушанови^ с. р. Министар војни, Џнералштабни иуковник Д. Ђурић с. р. Кмет града НЗрушевца, Сава Попови+1 с. р. —

ЗНАЧАЈУ ДАНА. Тужна осећања, у светковању косовске петстогодишњице, данас уступају места једној новој и особитој радости народа сриског. У старославну, седмоврату Жичу, данас улази Обреновић V. да на олтару неманићске славе освешта краљевско достојанство обновљене државе српске! Какав јединствени историјски пример ! У пуној снази Фанатизма, необуадани Ислам прегазио је пнтоме земље српске и на згаришту славе српскога народа, подигао силу своју. Тој сили, која је на Истоку срушила зидине некада моћног и гордог ЈДариграда, а на капи]ама ћосаровог Беча уздрмала и сам Запад, — тој сили, подлегао јс Српски Народ али" витеижи, да као што је у класично доба славни војсковођа с поносом узвикивао: «све је ироаало, само је част сиашена! — и томе се свет и сада д::ви — да, тако исто, и народ српски може и данас и увек рећи : «на Косову је све било пропало, само част народна — не !" Злуради туђинци, непријатељи српски, ноздравл.ају нас зачуђено питањем : «има ли примера у свету да један народ прославља своју државну проласт ?!" На Косову је доиста српски орао 1389. савио своја поносита крила, тешки облаци заклонили небо српско, у крви изгинулих јунака утонула самосталност државна; али томе Косову , за српски народ пуном и части и славе, српство има највише да благо/зари што је пет стотина година у тешкој патњи \чогло да истраје по мрачним гудурама и тешким збеговима, без искрице слободе; и што је након свега тога, после дугих пет столећа, својом сопственом снагом, својим народним духом, и могло и умело да васкрсне, да себи оружјем и крвљу извојује слободу, и да поново оснује државну самосталност. И нас неће да разуму за што прослављамо Видовдан и Косово! Неће да разуму баш они, који треба да памте даје српски народ на јуначка прса своја дочекао ону силу од које би Запад можда јаче пропиштао. Много је, врло много мучних дана имало српство , али их је оно . и нреживело; и данас , пуно свести шта га у будућности очекује, пред задатком, који му по природноме историјском закону и народноме положају предстоји , српство ће умети да крене правцем који ће га одвести бољој будућност .1 ; оно је том стазом, ако не снажно, свакако са пуно одважности и решености већ и пошло. И ево данас , онога дана када је 1459. и последња застава са последњег бедема старе српске државе пала, али и онога истога дана, када је васална л, кнсжевина Србија огласила рат турској ца-