Београдске општинске новине

191

ревини ради ослобођења и независности,' српски је народ у обновљеној краљевини дочекао, да у славној Жичи, као Неманић првовепчани и Обреновић V освешта државну заставу на којој нише: «Будућност је твоја, народе сриски !» Г О В О & р. р^ихлована ЈЛ аринковиђа — у свечапој сендницн општ. одбора на Вндов-дан 1889. Госиодо Одборници! Знате и сами, чули сте и мало час у божијем храму-цркви нашој, и сада овдо, да се данас навршило иет стотина година од онога знаменитога и страшнога дана, када је на пољу Косову пало српско царство. Овому садањему поколењу српскога народа пало је у део, да се на видљив начин сети догађаја, који је био судбоносан по ондашњу државу српску, судбоносан за тим и по цело Сриство. Судећи по последицама битке косовске. и по упорпој борби, у којој нзгибоше са обе стране не само најбољи јунаци већ и аоглавари државни необична појава у историји целога света — судећи по тим последицама, може се макар и приближно данас да представи сва гроза и сва погибија битке. У овој борби наши преци подлегоше, они тада падоше, истина јуначки, али падоше тако, да је иза њих требало да протече више од четири века, те да њихови потомци, да Срби заложе мало ватрице на свому огњишту у славу народне државе и народнога јединства! Господо одборници! Да се та ватра не угаси под утицајем мешавине натпега народа са грабљивим туђинима; да та ватра опече свачији халапљив насртај на Србина и његово огњиште, — позвани смо ми, захвалношћу, коју дугујемо нашим јуначким косовским борцима, нашим прецима, да усталачки потпомогнемо сваки цодузетак, који се тиче тога, да се учини, те да тај огањ буде све већи и већи, да буде јак и ;светао. Господо одборници! Да С ј бија изврши свој велики задатак, задатак јединства народнога, да заставу народнога јединства свагда високо уздржи, да буде стожер око кога ће се прикупљати раскомадани делови српскога народа, једном речи, да српска краљевина буде за Српство оно, што је Пијемонат био за Талијане, — дају се данас по целој Србији подушја храброму цару Лазару и свима јуначким борцима српским, који падоше пре пет стотина година на крвавому пољу Косову, бранећи своју лепу домовину. Те су задушнице ретке — редак је петсто- годишњи дан! Сва покољења не могу да доживљују овако свечане тренутке, него смо га доживели — ми.

Ми смо Београђани данас присуствовали у светому храму подушју тужном и славном, ми смо тиме псиунили само једну дужност. У овом трепутку, а на познв председништва наше општине, ми смо се састали овде да испунимо и другу дужност, исто тако велику, исто тако важну — ако не и важнију — ирема нашим прецима и за наше потомке. Господо одборници ! Подушја данас јесу, сутра нису. Сећање на њих губн се у загушљивом ваздуху свакидашњего, труда и зноја нашега. Овако свечани тренуци траже трајније сећање на оно, што нас одушевљава. Народ младе српске краљевине позпап је да пвом свечаном п тужном приликом подигне видљив споменик од камена-станца косовским јунацима народним и цару мученику српском. Овај подузетак предложила је народу краљевска влада, а тиме није учинила ништа друго, него пзвршила заветну мисао свакога Србина. Тпм кораком заложена је част народна, а она је Србину, у свако доба, била највећа светиња. Престбница краљевине Српске, Београд, има дужност и по образованости својих грађана, и по својој величинп, и по свому положају, који заузима у свему Српству, да предњачи другим градовмма наше домовине и у овој прилици. Према точе, господо одборници, ја потпомажем предлог нашег председништва општинског, који смо мало час саслушали, погпомажући га из дубине душе своје и као члан одбора општинског и као Београђанин, молим вас да једногласно приступимо извршењу друге данашње дужности наше. Молим да сви извоиите одобрити да се у спомен петсто-годишњице од битке косовске изда 3000 динара из онштинске благајнице као прилог општине београдске на подизање споменика косовским јунацима. (Бурно : врло добро; прима се). Даље, господо одборници, у смислу предлога нашег представништва, подигнимо још један трајашнији споменик у славу ове петстогодишњице. То ћемо учинити ако усвојимо, исто тако једнодушно и предлог : да се издаје годишње по 600 дннара из благајнице општинске проФесорском савету Велике Школе у Београду на име награђиЕ&ња ученика Велике Школе ФилосоФСко -историјског Факултета, за најбоље израђене задатке из српске историје. Задатке да одређује и оцењује проФ. савет Велике Школе ; прва награда да буде 400 динара и друга 200 динара. Награђени задаци да се штампају у општинским новинама. (Одушевљено: прима сеј Госиодо одборници ! Одобравањем овога предлога, мислим да је престоница краљевине српске највидиије означила пут, којим се иде у родољубивим пословима. Усвајањем предлога о прилогу за сггоменик изгинулим јунацима на пољу Косову за