Београдске општинске новине

РАДЊА ОПШТИНСКОГ ОДЕОРА

САСТАНАК одбора општине београдсЈ^е (по стенограФским беЈешкама) држан 20. Маја 1889. год. у Ееограду (Свршетак) Гл. ЈосиаовиК. Кад се каже: ко нема право еснаФа зидарског да не може радити занат калдрмџијски, онда је то довољно. Занат калдрмџијски није ништа особито, и кад један мајстор мени назида кућу, за што ми не монсе каддрмисати авлију ? Само то не ваља што сада и неке калФе памуклијашке граде калдрму. То треба забранити, а забраниће се кад се каже да мора иматн право еснаФа зидарског ко оће да ради занат калдрмџијски и да прави калдрму. Д. ЂорђевиА. Ово што је ириметио г. Јосиповић, то је врло лепо. Не треба дати ни једном да дицитира и да гради калдрму, ко нема право зидарско или каддрмџнјско. председник. Молим, господо, да се разумемо. Г. Министар каже да данас иостоји еснаФ калдрмџијски са зидарским уједно. Пита се сад да ли има потребе да се та два еснаФа одвоје. II. ВидаковиК. За што да се цепају. Ја не видим узрока. Овако је већа гаранција и за њих, пошто је еснаФ зидарски мало јачи еснаФ. За то нек остане као што је било И. ЦветановиИ. Ја велим да би било корисно и за онштину н за нас све грађене, кад би се знало који је какав мајстор; а не овако. дође један из бела света па ми изради неигго што не ваља, и онда се дигне па оиет у свет оде. Иредседник. Ја ћу дати питање: ко је за то да се одвоји калдрмџијски еснаФ за себе, тај ће казати за ; а ко је за то да остане као што је досад било — он ће казати аротив. Председник. Дакле нмамо 20 гласова протнв а 8 за, и по томе остаје као што је бпло. Милан МаринковиА. Нре него што пређемо на дневни ред, имам да кажем да није ни мало лепо ни угледно за онштину што буџет за десет месеци није готов ; а желео би да се то више никад не деси. Иредседник. Чим сте решили буџет ја сам пмао у дужнос-1 'И да га пречистим онако како је рсшен, а ношто су ту цифре, морало се то смотрено радити. У осталом штете од тога нема, пошто се ми већ унрављамо ио новом бЈџету од 1. ов. м. Сад смо цео буџет по вашим одлукама уредили на чисто и ви изволте сравнити или одредити неколико одборника да то испнтају. Св. БоториИ. Ја би молно да тај посао извршп буџетска комисија. (Врло добро). Иредседник. Л.епо. Усвајате ли то? (усваја се). Само господо имам да кажем још ово. Господа, која су у комисији буџетској, ^здвојилп су засебно у овоме буџету партије на водоводе и израду плачова. Ја мислнм да је то непотребно и иогрешно, него да та трошкови остану у партији непредвиђених издатака и да се отуда исилаћују, и у колико се у овој години не нснлате они ће пасти на терет идућег буџета; јер, ранпје, као, што знате ми смо решили да се сви издацн на нретходне мере великих послова учине пз готовине а доцннје преведу на терет зајмова, које ћемо учинити за те велике варошке реФОрме. Иначе би пали на терет једнога буџета и нодмиривали из редовннх прихо/1 ч,, а то н» у ком слЈчају не би било оиравдаио.

М. МарковиК. Кад смо раније геворили о томе, мн смо> допста казалн да сви трошкови на истраживање воде, планове н т. д. падну на терет зајма, који се буде закључио за'набавку воде. Према овом ранијем решавању, и према овоме што сада г. прелседиик предлаже ја мнслим да о>ва партија за неиредвиђепе трошкове остане н за ове издатке, јер доиста је право да те трошкове око водовода и других реФорама сносн свака генерацнја док се дуг за ту цељ не иснлати. За то треба ову познцију да оставимо као иозицију за непредвиђене трошкове, јер би нначе било у нро1ивностн са ранијом одборском одлуком. (Тако је). Председник. Дакле усваја лн се то (Усваја). Опда с тнм је буџет свршен. Гл. ЈосиаовиК. Кад смо решавали о илати кметова ви сте обећалн да ће те то питање још једном изнети пред одбор Ви сте изнелп понова на решење само нитање о вашој нлати а о плати кметова нисте. За што то? Председник. Јер бп то било нротивно закону. То је свршена ствар. Молнм вас да дал^е пдемо. Сад је па реду једна молба нашег једног грађанива односно ,зеленог венца." Молнм да ,је саслушате. Секретар чита нопуду Панте Жпвковића абаџије и другова, којим даје 25000 динара аренде, ако му се на 3 године дана да под закуп простор „Зеленог Вепца" да би се тако са Ивковићевог плаца изместили ииљарн на оиштинскн. Председник. Дозволите да се разумемо. Вн знате да је било гласање о пијацама, и онда је решено да на зеленом венцу не буде пијаца. Према томе оно земљиште општпнско на зел. венцу, то није нијаца, него је као и свако друго земљиште онштннско, које за сада стоји неупотребљено и без икаквог прихода. Ми видпмо да се тамо у приватном имању налазп пијаца Једна при свем том што отворене инјаце не може тамо битн. С тога кад се у самој стварн држп пијаца у приватном имању, овим се тражи, да се тај исти број ппљара измести на општипско земљиште, те да тако општина вуче прпход којпм се већ толико година користи нрнватнп сопственцк на штету онштине а тиме и на штету свега грађанства. Д ЋирковиК. Ја мислим да ово што се тражи ионудом овог човека, треба да прнмпмо, али с тога, да ми ипак тамо наплаћујемо пнјачну таксу као што је било п до сада.. Н. X. Поиовић. Ја би желео да знам да ли би ова мера била нрпнудна за оне пиљаре који се сада налазе у оној рупи на зеленом венцу, да би сви морали да иза^у у пове дућане, или би могли остатп и тамо. Председник. Ја нпсам у сгању да одговорнм на то, али држим да то зависи од вашег решавања. Д. ЂорђевиИ. То Је питање збора. Они хоће овим нутем да добију пијацу коју су на збору пзгубили. Јј . НоваковиК. Ја не налазим да стоји такво ннтање које би збор имао радити. А ако би се могло говорнти о инјади на ириватном нмању говорнло би се да она тамо и постоји. Ну то се не може чинити. Прпватно лице Је онде дало своје имање нод закун, па тако може и општпна радити. И овим захтевом иде се на то, да се онштина користи својим имањем као и нриватпа личност. Ну мени је нознато да су и сами ниљари тражили и нодпели овде молбу за исту пијацу, па с тога би требалн да видимо шта они нуде за то земљиште, те да изађу из оног ирив имања где такође илаћају знатне кирцје. Председник. Пиљари су ноднелн молбу пре збора, а ова понуда која је сад изнета дошла је после збора. II. ВидаковиК Госиодо, који цма мозга и може да мисли томе не треба обавештења и треба да зна, да нико онога