Београдске општинске новине

223

ииљара не мож« исшерати из оне „руне" јер ј« он тамо закуиац једие лршатне својине, где ће седети док хоће и док кирију плаћа. ЈЈ-а кад је то тако, кад оног из прив. нмања не може нико истсратп, а зна сс да општпна има такође једно такво аваље у блнзпни, онда п правда и општинскн интерес захтева да ми то нмање издамо под закун. Ми не смемо, госнодо, да бацпмо 8 хиљада п неколнко стотина дииара, којн аам се но1!ац нудп за то земљиште, за сваку годину. То не смемо да укинемо нарочпто и за то, што впдимо да тамо Фактичкн постојн и пијаца на приватном земљишту и приватан човек црпе тодики нриход. За осуду је што то земљиште општинско одавна ннје издато, ади сад, кад се нудн оволики приход ми морамо да га издамо, и примпмо ову понуду. Гл. Јиеиаовић. Нека господа мисле да ово заднре у лијачио пнтање. Ја тако не држим. Тамо и данас стоје дућани у једноЈ шуни приватног лица, за коЈе се наплаћује лепа кирија. Кад у комшилуку има општнна свог земљишта и кад се пуде људи да ту иодигну дућане и да нам пла ћају к рију за земљиште, ја не знам какав би разлог могао бити да то пе примимо ! Потпуно сам за то да се ово одобри. Д. ЂорђевиК. На таЈ начин значило би да одобримо пијацу тамо, и ако стоји решење збора /1а тамо не буде пијаце. (Вичу : али је има) Има је, али у ириватном нмању Ми не смемо без збој>а да је изведемо на онштински плац. Н. Милишић. И ја сам за то дапнједан не треба да се протнвн он.ме шго је у интересу целе општпне. Ја видпм да даиас тамо постојп пијаца. Том ипјацом не штети се ни мало ова пијаца на тако зваиој великој пијаци. Па кад иостоји иијаца иа прпв. имању, за што да се не премести на онштинско и да општпна нрима приход а не приватна лица! Ја то не разумем. Једино што бп ја имао да кажем' то је, да се огранпче тезге оних пнљара, који ће тамо бити: да се види колико пх има сад у прив. илацу па толико да може овамо на општпнски илац прећи, а не више. Кад је оно прив. имање које је требало да се прода на добош, могло да вуче толико годипа грдац приход од пиљара и да тамо Фактички посгоји иијаца, не знам узрока за што тај нриход ие би могла оиштина да вуче за своје нмање?! И. ЦветановиК Заиста је тако, и кад се дало врачарцима да имају нијацу иа цветном тргу на тај начин, онда треба и овде да се да, нарочито кад та нијаца на зеленом венцу и данас постоји, само на ириватном нмању. Зашто да приватно лице има толики приход а општина да губи годишње 8 до 10 хиљада динара? (вичу: да се реши). К. ГлавиниК. Ја би прво хтео да добијем обавештења како је решено питање о цветном тргу, — да лп је то одобрио збор или одбор (Чује се: одбор) Свакојако праведно је да се од сваког имања оиштинског добија приход — да не лежи џабе. Ако има законог начнна онда ћу ија нристати на то да се ово оиштинско имање изда под закуп под пзвесним условпма, а нарочито под тим, да тамо не сме бити више нродавница него што их је сада Милов. МаринковиК. Мени није довјљно то ограничење да тамо буде исто толико продавнпца или тезгц колико их данас има у ономе "приватном плацу, пего, ја би желео да се стави то ограничење, да за тај број нродавнцца буде сазидана тамо зграда бар онаква, какваје сазидана на цветном тргу. Св. БоториК. Мени се чини да понуђач није овде јасно казао шта намерава. Он треба да каже колико ће дућана и тезги да подигне. Ћ. Новаковић. Мени би мидије бидо да о овој ствари други ко говори, али пошто је овде у питању један велики

општ. интерес, то нека ми се дозводи да кажем ово: госнодо, као год што сваки грађанин може слободно да расподаже са својим имањем, тако исто може и опгатина са својим, јер ако би се то одрекло, онда бп јој се одузело једпо најважније право, а то не може да буде по закону. За то сам мишљења, да се без многе дебате доне.:е одлука да се ово имање изда под закуп, јер то се овде тражн од нас. Кад то учипимо, ми смо за општипу ирибавили један знатан приход, који данас не смемо никако презрети и одбацити, кад су нам добро нбзнате потребе које опнггина има да нодмири, и када нам је добро познато да јој за подмпрење тих, иреко нужник нотреба, нису довољни садањп прцходц. Но баш и да није тај случај, баш и да није тај приход велики, опет ми не би смели да га презиремо, је,> опда бн доказалп да не водимо рачуна о интересима онштпнскнм, онда би доказали да хоћемо да се тптрамо с тим интереснма општине. Сваки приватан човек има права да презре свој приход, да га нросто бацн, алн то не сме општпна, то не смемо ми као њени представници чинити. Ну то она не сме чннитп ни за. то, што општина мора подједнако да гледа на све своје грађане, па као год шго јој је Дужност да чини олакшице једном деду, тако исто има да чнни и другом. А овде то може учинити не само без своје и другнх грађана штете, но на велику своју корист. Па зато, и кад се нн мало не противп закону да се то имање изда нод закуп, ја сам мишљења да се ова нонуда нрими. Само имам да кажам још ово: тамо су се јавили онп пиљари шго еу иа имању Ивковића, па би и требало да се њихова модба сајузи са овом. Милов. МаринковиИ. Ја сам хтео да одговорим на то, што се износи као да је ово питање у везп са питањем о отвореним пијацама варошким. То није. Кад може данас пмати прив, лпце у свом имању пнјацу, може је пматз и у имању онштинском. 'Го је јасно. Не т еба давде више да говорп о овој ствари. (иичу да решимо). Д. ЋирковиЛ. Само тако ако би се могло да огранпчи број пиљара па да их на том месту не сме бити више него само онолнко колико их сада има у ирнватном имању, онда но мом мишдењу можемо под тим ограничењем да издамо то место за пијацу. Иначе ако то огранпчење не буде стављено, одселиће се пиљари и са велике иијаце тамо, а то не сме да буде. 11. ВидаковиИ. Ми ћемо ирописатн услове и казати да то имање дајемо иод аренду под тим условима, а посде три месеца ако нам конвенира ми можемо и сами узетп то нмање у сопствепу режију. Председник. Мени се чини да то не би могдо бити да ми после три месеца узмемо у соиствену режпју то место за пнјацу, јер онда би то значило да тамо општипа отвара пијацу а то је протнвно одлуци збора. Гр. МиленковпК. Ово господо и није нншта друго него нитање о пијацама, покрепуто на други начин, но обично што то бива- То је шггање решио збор. Ако се одобри ово, начиниће се читава збрка у томе питању. Одбор но мом мишљењу не сме да решн ово питање, јер то је питање по закону остављено збору да га он решава. 11. Г. ПоиовиК. За мене овде постоје две ствари, обе врдо важне.Прво је дужност данашњег одбора да сачува законо решење збора. Ми знамо да је пре некодико месеца збор донео одлуку да остане пијаца на вел. пијаци. Дужаост је одбора да штлти законито решење збора не унуштајући се у то, да он оценлје, да ли је оно у интересу општине нли не. Ако би се томе прогивно урадило, не би се по закону урадило. — Друго је питање, што је споменуо г. Гргур, да