Београдске општинске новине

240

ништа пе смета да се оби пошљу госп. мпнистрнма иа прегдед н одобрење. Ну потиисати је мпшдења да оиштнна овај идан треб.ч да ревиднра и ме,:тимице поправи. Јер саобраћајие потребе, које су техничару и госи. Министру грађевиие служнде као базис да се поједине регудацпоне днннје у ионеким удицама онако повдаче, данас су се сасвим изменнде. У ранијим годинама биди су друкчпји технички погдеди за регудисање удица. Није Београд данас оно што Је бпо пре 30 Годииа. Данас су возпшта и шира и тежа, у понеким удпцама пре 30 годпна могао сп видети ио која кода да прођу а даиас тамо врве непрекидно. А шта ће бити још посде 30 годпна? Данас је куд и камо дакше извршити без мадо по цедом Београду, него што ће бити посде 30 годпиа. Саобраћајне потребе којс је ире 30—40 година подмиравада. удица од 8 метара, данас не подмпрује. Даље мдогп квадрантп и нису регудпсани. Неки су мимо техничких нравпда врдо дугачки и ведпкп. Техничка правида за неФабричке вароши пронпсују да квандрати не буду дужп од 150 метара а најбољи су између 80 и 120 метара. Док код нас пма их и са 570 метара. Зато сам мншдсња да пре него што ће се нданови посдати госпо^п Мпннстрима на прегдед и одобрење, ова општина образује новећу одборску комисију из стручњака, правнпка и грађана, који ће ревидирати овај регулацнонп пдан, повући и нреддожити своје регудационе дпинје, на тако ревидпсап и донуњен изнетп пред одбор и нотом да. се шаље господи министрима. Ова је оиштина и нозвана и дужна да сама за своје потребе удешава удице да бдаговремеио укдони преноне које ће доцније, бити врдо тешко и немогуће уклањати, па тако удешене да их виша власт прегледа и одобрава. Пошто се ови регудациони планови нонраве, допуне п надлежно одобре, ваља да пређу у онштинске руке п да општина као што даје појединцима ниведационе мере и висине, да даје и регулационе линије, јер неприродно и чудно изгледа да подицијско државни инжињери дају београдскнм грађаннма регудационе линије а општпнски ниведацију. 1. Јуна 1889. год. Београд. I. ИНЖИЊК1 Ј Стеван ЧаЗјевиЂ.. Ш. ЈосимовиК. Ја мисдим да не можемо одмах овоусвојити, јер смо решнди да не примамо рејон, као што је г. министар грађевпне одобрио и одредиди смо, како ми се чпни, комисију, која ће ноново прегдедатп план те казати у колико Је иотребно да се псти сннмањем јопгге допуни, па посде свега тога да се од стране општине варошке рејон повуче ц према закону министру на одобрење однесе. Сад ако нпје одређена комисија, треба је одредити па јој унутитп п овај посао. Цредседник. (Јна је комисија одређена више зато, да означи рејон кодико да се варош прошири. Ммливоје ЈосимовиК. Општина је дулша и њена је ствар да сними варош, те да идан регудације са рејоном на одо брење иоднесе. Сад ако се каже да смо с тим готови, онда морамо и онакав рејон примити. (ЧађевиК објашњава.) Никола Милишић. Нема овде места говору о сгарој вароши. Комисија еека све у цедини сврши. Као год што је општини у интересу да наплатн впше овде, тако исто и тамо.

Председник Ја се надам да ће ове две компсије једна Другој рад ускоритп. Онп нека изберу људе којп ће израдпти план па после да платимо. Глиша ЈосииовиИ. Нека г. Чађевнћ то нзради. Не треба пама нпко другн. Лредседник. Ја мнслпм да г. Чађевнћ иде на то, да, олакша оној комисији, те да уђу у њу н грађанп јер ће бити ту п нлаћања. Коста ГлавиииК. Нужно је да се окоме посду што нре нрпстуни. Међутнм посао је такве нрироде, да се не може брзо свршитп. Да се тај посао сврши, треба људп да се з& све- нреме томе посду посвете, иа да сравне све пданове : то је са свим небдагодаран посао, јер .се неће моћи задовољнти интересп свију ноједпнаца, иа ће бити вике и онтужбе на људе којн тај посао буду вршидп, као што је то већ случај са нпвелацијом и ја са;каљевам узанред онога, коме буде суђено да се са тим посдом бакће. Кад су, пређе нревлачене регудациоие линије у извесном деду Београда, биЉ је претежније мишљење грађана нестручњака, него стручњака, па за то н имамо сада најглавннју улицу са неколико нредома н неколнко разних ширина, н сад се таква ногрешка, коју сваки увиђа, не може нонравити без ведикпх жртава. Ако и сада изберемо више грађапа нестручњака, онда ја сумњамда ће се извршити таЈ посао као што треба. Ако нзберемо опет само стручњаке, они ће оида можда радити без обзнра на интересе сваког поједпнца, али ће тада н новнка на њих бити много већа, с тога је нужно да нри бирању ове комисије пмамо у виду на првоме месту интересе цеде општине па да комисију саставнмо "из љуа.и који ће овај носао најкорисиије свршити. Председник. Ја ннсам мнсдио да се ту грађани мешају у техничке радове. Него само нпр. да буде г. Бугарчић и он може да каже : ова улица не треба да је оволико дугачка Треба да се просече овде и онде итд. Ево на теразнјама се кооа, па може да падне, на нас вика. (Да, се избере комисија) Пера ВидаковиК. Ја нарочито преддажем, да поред стручњака уђу безусдовно два до три грађана из сваког кварта, јер ће они најбоље знати шта треба у њиховом кварту да се поправи. За оио што каж,е, г. Главинић, Ја не знам гди су грађанп грешили, али знам једног стручњака инжињера, који пма овде у кнез Мијајловој удици кућу ц који је нанравио удицу као неко чудовнште: на три ћошка. Миливоје ЈосимовиИ. Та комисија може да ради двојако. Најпре да раде сами стручњацн па после тек да зову и грађане, те да се са њнма посаветују. Димитрије ЂорђевиА. Није рђаво, нека оии иду заједно. Председник. Мислим да је било доста говора. Да приђемо решењу. Молим г. Јосимовића да кандидује стручњаке. Миливоје ЈосимовиИ. Ја би нредложио ове. (чита) Милан Андоновић, Мидош Дамјановић, Аца Кнежевић, Гргур Мнленковић, Миша Марковић, шеФ инжињерски г. Чађевић (Усваја се). Председник. Да ди не би било добро, да сгручњаци из комнсије најпре сврше техничке посдове са нашим инжињером, на онда да цеда комисија приђе другом деду питања: каква су преиначења регудације и могућа и потребна (Врдо добро). Сад изводте да донунимо комиспју, Мисдим из саког кварта да узмемо од грађана по двојицу, као што ,је казао г. Видаковић. Јесте ди мишдења да изберемо по једног одборника и по једног грађанина. (Јесмо) За кварт варошки: Тоша Мијајловић и Стојан Тодоровић; за теразијски: Јован Једкић и Ннкода Вудковић; задорћолски: Димитрпје Вељ-