Београдске општинске новине

254

РАДЊА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА штено

САСТДНАК смбора општиие београдс^е (По стенограФским белешкама) дрнсан 12. Јуна 1889. год. у Београду. Почетак у 2 часова по подне

(Свршетак) Др. Жарко Леко. Иредседништво треба увек да буде спремно, да за сваки предмет, којн изнесе на решавање, да објаснења одбору. Ако то није у стању, онда нека их и не износи док их свестрано не проучи и ае прибере за решавање тих предмета нужне нодатке. Ђока НиколиК. Ја сам тутор дрквени и говорнли смо да ћемо заградити гробље, но то се разуме само оно, што је наше прквено, а оиштина да загради оно , што је њено. ПредседавајуЛи. Имамо две молбе којима се тражи издржање и то једна сиротне деце пок. Радована Анђелковића бив. контр. и предлог г. Пере Видаковића, да се да пензија г-ђи Николићки жени бив. нашег адвоката. Изволте чути прво молбу сирочади Анђелковића. Ирочитано. Коста ГлавиниИ. Госиодо. Општива београдска издаје сваке године на потиомагање сиротиње неких 50 хнљ. динара. Она то мора да чини и чиниће за дуже година. Она из тих 50 хиљ. издаје врло често н онима, који и не заслужују милостињу ; н ако нретурите снискове о томе, ви ћете наћи врло много људи, који су у стању да себи издржање сами зараде. Оној сиротињн која Фактички није у стању да заради , која је неспособна или нејака , општина треба да притече у иомоћ. Такав је случај са овом децом. Једно је од њнх ноодрасла девојка, која би могла што и да заради, али ,је болешљива, и она води главну бригу о друго двоје деце , од којих је једно женско, болешљиво а друго, мушко, и нејако и болешљиво. Општина мора да се брине, да ова деца остану у моралу и ако им не да бар да имају кору хлеба, може од њих свашта бити. Отац је њихов служио општину 9 година. Бно је поштен, а да је тако, тврди се тчш што је умро као пуки сиромах, те нису имали са чим ни да га саране. Ја држим да бн се општина огрешила, ако се не би нобринула за ову сирочад заосталу без оца и мајке, и ако им се не би дало нешто помоћи, разуме се до времена, док се неоснособе са рад. 0 Божићу и о Ускрсу видим многе овде који долазе и приме у име милости ио којн данар, и ако би моглн сами да зараде, иа онда иду и напију се, на нолупају гдаве. На то треба пазнти да се таквим људима неиздаје , а што се тиче оваке нејачи и убоге сиротиње, општина има и дужност да се побрине како о њином издржању тако и да остану у моралу, јер би то крајње нечовечио било оставити нејаку децу да пре кремена нропадну. Ја вас молим, да овде неогреншмо душу. Милован МаринковиК. Кад је тако, онда ја не могу да недам. За то сам да им се да номоћ из нартије за потпомагање сиротиње. Никола МијајловиК. Господо, и мени су нозната та деца и њнхови родитељи, и сасвим је потреба да се укаже иомоћ, нарочито и с тога, што је њнхов отац служио по-

сцштину више година па кас убоги сиромах умро и уз нрикупљепе милостиње сарањен. Сетите се каква је то беда кад деца малена остану н без оца и мајке и без сваког издржања а самп га зарадити не могу. Њнма предстоји извесна иропаст, а може ли н сме ли онштина знајући све то, бити равнодушна. Ја мнслим, да то онштина и кад не би имала дужност да се иобрпне, не бн дозволила, а кад би то учннила, каква би онштина изгледала у очима света. Око старије девојчице општина не би млого ви дуго трошила, јер би ову чим иристигне могла удати, а оно двоје мале кад иристигну да најмању зараду могу заслужити, могла би нх дати у службу. — Разуме се да оиштина треба о њима да водп очпнску брнгу док дођу до тога да ее могу на службу упутптп. Не треба госиодо, ни говоритн о овоме много већ да им се одреди неко за стараоца, па да им се издржање одреди и издаје. Милов гн ШаринковиК. За Бога браћо нмају ли та деца стараоца ? (Ннко незна). Живан БугарчиК. Колико год имамо прихода у овој општини , сав би се приход могао издати само на овакве ствари. За то треба о томе строго воднтн рачуна Општина одиста чреба да номогне у оваквој нужди, но то из партије одређене за те сгвари н то са 30 динара месечно, а никако ни сам за то да им се одрећује нензија, јер онштина нема права ни ио каквом закону да одређује иензнје, а и сама држана не даје својим чнновиицима пензије кад \мру, не10 они за живота улажу сами од своје плате, па носле из тога њихова нородица добнја нздржање. У Београду има вазда сиротиње, на ако би им одређивали и давали нензију, општина неби могла својим ириходом само то покритн, а где су друге потребе. Ја сам дакле нротиван да се иеизија у општини заводи. Милорад Д. ЈанковиК. Ов /1е ностоји одређен један одбор којп оцењује заслужује ли ко милостпњу нли не. Њему се је требала ова жалба и упутити , а не одбору. Ја не знам како је и могла ова молба доћи овде. За то сам да се та молба тамо унутн, а ја сам у том одбору, па ћу имати на уму, II ако тај одбор нађе да треба Дати, он ће и цифру одреднти. ПредседавајуКи. Мн имамо у буџету две партије. Једна из које се издаје издржање на сиротнњу у опште, а друга која се даје на издржање сиротињи оиштинских часника. Ја знам кад се већало о тој нозицији, онда је говорено, да се то даје за то, да се људп за опшгинске послове боље труде и раде а то је у интересу општине. То није пензија, него нросто милостиња, коју онштипа ио нужди чинн нзвесној сиротињи. Живан БугарчиК. Ја знам да се новећа „сума издаје на те пензпје. Ја не знам по ком закону то сме да буде. Ја сам одсудно противан томе. Општина може да даје милостињу крајње сиротним п изнемоглим и то колико да имају парче хлеба. Чујем да жена онога што је био секретар овде, има знатну пензију и из општпнске касе прима. Ио ком закону се сме то издавати. Не могу да иојмим да часник оппгпшски може да има пензију п ако ништа није улагао. Нека се онп самп побрину за своју Фамнлију на. нека улаже у какву штедионнцу, а не да падају на терет ошптинн. Све то што ми чиннмо незаконо је, н држим да ће код власти насти.Председавају&и. Молим вас господо. Доста је о овој стварн говорено. Да решимо о њој. Ми имамо у буцету иозицију за оваЈ издатак. Одбор јс то решио и министар одобрно. То није иензија него мило-