Београдске општинске новине

255

стиња. Ако се овако не да овој деци издржање. онда им се мора давати као и осталој сиротињи. Не би било Јено, да онштпна уноси у буџет на ове дељи, па носле да каже: педам. Никола МилишиИ. Ја сам за то, да се даје 30 динара месечно. Милован МаринковиК. Ми имамо цифру у буџету за то одређену, а и да немамо, ипак кад су овако мала деца остала без издржања, ми би узели из друге иартије и морали би им дати издржање. Но овде је питање, коме да се то даје? Ред је да се постави стараоц па да се њему издаје, а не овој девојчици, којој може сваки узети па шта онда да ради, а и иначе зар деца знају с парама управљати. Ђока НиколиК. Ми можемо решити и ту ствар , само нек се то питање не оставља за доцније. Коста ГлавиниК. Ова су деца »мислим код неког Тасе послужитеља. Он их је иримио и о њима се стара. Ми смо раније ставили у задатак одбору, да он контролнше ту сиротињу н кад нађе да неко не заслужује, да јој укнне пздржање. Дакле о томе треба да се води рачун. Ми смо го решили, а не знамо води лн когод рачуна и да ли се то решење извршује. Милутин МарковиК. Ја имам само да потиомогнем разлоге г. Милована Маринковића, да заиста кад ова деца немају ни оца ни мајке, треба да се побринемо да им се стараоц постави п сачува морал, и издржање да се даје у руке сгараоцу а не деци. Коста ГлавиниЛ. Ја би предложио, да се умоли г. Сава Сретеновић начел. министарства просвете у нензији, да он ову бригу прими. (Леио је то). НредседавајуКи. Молим вас одредите само суму -(Чује се: 30 дин.) Никола МилишиК. Само нека се огради, докле то да траје; јер ако би остало без тога, девојке би могле остати неудате и за 30 година, иа зар да нм се иенрестано издаје. Милорад Д. ЈанковиИ. Ја сам имао ириликом решавања у одбору за милостињу да приметим, да се једном дегету даје непрестано милостиња као детету, а оно не само није дете, него је и само родило троје деце а има 28 година старости. Таквих случаја има стотину. Ако тако водимо рачуна, онда ћемо дотерати до просјачког штапа. Што каже г. Главинић, да се о томе мало води рачуна, то није тако. Ја сам водио рачуна о томе, па сам скинуо најмање 10, и то онима, који већ имају синове официре, чиновнике и др. Коста ГлавиниИ. Свакојако неће бити с горега ако ограничимо време па да кажемо дотле док се женске неудаду или док се неоспособе за рад. Но с тим ми нисмо ништа много учинили. Гледајмо да испунимо нашу дужност док смо ми овде, а што ће бити после нас за то ми нисмо одговорни као што нисмо одговорни ни за оно што је пре нас било. Никола МилишиК. Ми треба да знамо делу радњу ирошлог одбора. а доцнији одбор треба да зна цела нашу радњу Нужно је да се одреди рок овоме издржању и то дотле док небуду способна да себи издржање зараде. Што ми не би овде могли казати, да им се даје издржање до 15. или 20-те године, кад већ знамо, да су деца од 2—3 год. Ја мислим да мп од тога немамо штете. Ја неразумем за што то гГлавинић неће. М. ЈосимовиК. Ја мислим баш кад би одредили рок, онда би се тек ограничили. Може бити да већ после две године неће бити нотребно да се помоћ издаје. За што би ми казали н. ир. да се даје 5 год. а овамо потреба може много раније да престане.

М МаринковиК. Ми још не знамо на чисто ни колико година имају та деца. Г. Главинић рече, да би она старија девојчнца могла себи зарадити издржање али мора да чува друго двоје мале. То треба знати. И оно што рече г. Јосимовић стоји. Наша је брига да водимо рачуна да ли треба и даље да се даје или да је време да се да на занат, када. му и престаје издржање. Мислим да то треба да траје док та деца не нађу себи парче хлеба. (Да се реши). Др. Марко Аеко. За све оне, који примају од онштине милостињу, стоји то правило. Сад ако се то не контролише, онда је жалосно и за осуду. (Тако је). Нредседавају&и. Усваја ли одбор да се издржање даЈе ? (Усваја). Сад долази на ред предлогг. Пере Видаковића да се одреди помоћ породици г. Јована Николића бившег нашег адвоката. Пошто није предлагач овде, ја мислим да оставимо ту ствар. (Добро) Добили смо један акт од друштва светог Саве којим моли да општина одобри, да може са дувавске обал.е узети песак бесплатно. (Одобрава се). Друштво ће само водити рачуна, да све што се узме њему и преда, а и ми ћемо водити рачуна, да се не би на коју другу страну носило, разуме се без знања друштва. (Тако је). Сад је на реду молба г-ђе Марије Петровића многодишње приватне бабице, да јој се да новчана помоћ. Чујте ту молбу. (Секретар читај. Ћока НоваковиК. Мени је позната ова стара жена, а дрлшм да је и многи од господе одборника познају. То је жена, која је врло дуго уиражњавала бабичку радњу. У тој радњи она је била врло марљива. Она је увек чинила више но што друге бабице чине породиљн. Код сиротиње ишла је па чак и наплаћипала п понуде носила. Сад је остарила тако, да не може да заради издржање, а има и мужа врло старог, који такође неможе ништа да заради. Синове је погубила које у рату које болешћу, па како нема више синова, а нема ништа ни од нмања, она потпуно заслужује ову помоћ. Што има зета, то није разлог да јој се не да тражена помоћ, јер он није дужан да се о њој стара кад му је стање такво, да себе и своју Фамилију с муком издржава. Ја понављам да је она чинила толике услуге сиромашним грађанима наше општине, па да за то има права на помоћ. М. МаринковиК. Ја мислим да су у првом реду дужни рођаци њени да је издржавају ако могу, и тек ако су и они сиромашни, онда тек долази на реду општина. Овај њен зет Милош Сандић —- то је чиновник који ужива 7—800 талира плате годишње, па треба он то да прими. С тога ја држим да општина не може ту помоћи давати. Она шта је коме чипила и вршила службу, добила је за то и награду. Није лепо од Фамилнје њене, да Је терају на терет опшгине. Наравно није хрђаво, кад би општина могла да даје иомоћ онима, који су чннили помоћ у грађанству, али је општини то не могуће. Ово исто гледиште ја заступам и по оној молби другој за бившег општинског правозаступннка г. Јована Николића. Она има два зета имућне људе, она има кћери своје, п тек кад они не би могли да помогну, дошао би ред на општину. Ђока НоваковиЛ. Један од највећих розлога да се да помоћ као што и мало пре рекох јесте тај, што је она вршила једну човечанску дужност авршећи ту дужност док је још у снази била, и не тражећи од општине помоћ до сада, као што су то други чинили и општини на терет пали.она