Београдске општинске новине

286

Одобј ана ли одбор ово осуство. (Одобрава) Ја ћу дакле госнодо сазвати за ионедељак ванредну седницу ради извештаја водоводног пододбора о стању његових радова и накнадноме кредиту. Састанак је закључен. Састанак овај трајао је до 9 часова по подне.

САСТАНАК одбора општиие београдс^е (по степограФСким белешкама) држаи 10. Јула 1889. год. у Београду Почетак у Е часоза по подае Прнсуствовали: Председник оишгине г. Ж. Карабиберовић, члан суда г. Коста Томић, чланови одбора г. г. Н. II. Мпхајловић, И. Цветановић, М. Велизарић, Н. Крстић, Ј. Бајлоип, В. Виторовпћ, М. Обркнежевић, Р. Драговић, Ст. Петроваћ, Н. X. Поиовић, ;Др. М. Т. Леко, М. Јосимовић, Др. Г Б. Димитријевнћ, Ђ. С. Новаковић, X. Д. Азријел, Н. Л. Милишпћ, Св. Караиешић, С. Боторић, Г. Миленковић, К. Д. Главипић. М. Р. Маринковић, Гл. Јосииовић. II. Д. Видаковић, Ђ. Ннколић и Ј. Илијћ.

Садржина : 1. Молба Боже Ћеловића да се ослободи од дужаости црквеиог тугора ; 2.) Изиешгај комисија о истраживању воде ; 3.) Оддука о земљишту које је Уирава дувааског моаонола иримила под закуп; 4.) Набавка коња за иожарну чету, мртвачки вола и Фијакера ; 5.) Подизање дркве иа новом гробљу ; и 6.) Стојан Крстић да више расхопану калдрму поврати у ирвобитно стање.

Лредседник. Састанак је господо отворен. Изволте чути иротоко.1 иоследњег састанка. Секретар чита. Има ли ко да нримети шта! Коста ТомиК. Ја пмам да приметим то, да је односно оних 500 дпнара казано, да та сума служи за гаранцију онога вишка што је нредузимач калдрму нокварио. а то није требао учинити. У нротоколу то нијеЈасно изказано, и треба исправити. Председник. Ја сам то овако разумео. Ако предузимач одустане од уговора, онда ова сума од 500 дпн. да гарантуЈе ; а у нсто време ако калдрму добро не израдн, да му се та сума одбнје. Коста ГлавпниК. Г. Томић има у неколнко нраво што је ово напоменуо, јер је иредузимач раскоиао више ио што треба. Он мора ту калдрму да [доведе у првобитно стање. Ако недоведе, онда да се са овнх 500 дннара општина накнади. Председник. Њему је казано, да ће инжнњер нремер1ии и онда тек да може раскопати. Он то ннје чекао, него је сам раскоиао н те више но што је требало. Сад разуме се да оно што је више раскопано, мора пронастн. Коста ГлавиниК. Ја мислим да са тих 500 динара општина оправи ону калдрму ако је он не би оправио како треба, а разуме се п за онаЈ вишак што је раскопан. Главно је да се прибележи то, да предузимач нема права на онај

нростор што је више одконао, и за то да је онтодужанпоправитн без нкакве накнаде. (Тако је). Дредседник. Добро. Прима се исправка Има ли још ко да што примети ? (Нема ).ј Молим г. Јоспмовића да ирочита извештај комнснје о водоводима, ко,и гласи : ИЗВЕШТАЈ Одбору онштине Београдске о стању предходних радова за будући иварошки водовод, Одбор оиштиие вароши Београда, на своме ванредном састанку од 3/\Т. 1888 год., образовао је технички одбор, који ће у друштву ц у споразуму са г. Смрекером извршити иотребне нредходне радове за водовод. Извештајем својим од 26. X. 1888 год. техничкн одбор изнео је резултате тога рада до нрошле јесени, којим је констаптовано, да је у обдасти Белих Вода нађен јак ток подземне воде. Услед тога одобрен је нов кредпт, како бн се започета истраживања могла довршитн, т. ј. како би се поуздано могло конетктовати, да ли је нађзна иодземна вода такве каквоће, да се може за водовод препоручити, као и да ли нађени подземнп ток воде може са сигурношћу да даде толпку количнну, колика је потребна за редовно подмиривање иотреба становништва Београдског, како сада тако н за известан ннз годнна у напред. Посао овај, који се састојао дакде из два задатка (један за одредбу каквоће, а други за одредбу колнчине воде) имао је да буде завршен иочетком ове године, као што се тада рачунало. То међу тим из разних узрока ннје било могућно, као што у опште, ни код којих иредходпих радова ц испитивања за ведике грађевинске иослове овакве врсте, ннје могућно да се, бидо трајање посда, бидо трошак око истога, одреди у наиред ма и приближно тачно.

За одредбу количнне воде, рад у нољу имао је да се састоји у извршењу једнога бунара и у бушењу извесног броја руна, у правцу уиравном на ток нодземне воде. Из бунара имала је за дуже време да се црпе стално новећа количина, а посматрањем ннвоа воде при томе, и у бунару и у поменутим руиама, да се нрикупе потребна дата за теорнјскн рачун. Овнм рачуном тек сазнаће се на коју количину воде може у онште да се рачуна, као н у којем размаку могу да се распореде бунари, који ће доцније бити нотребнн за вађење захтеване колнчине воде. При томе, да би се постиглп што поузданпјн резултати, иоказало се у току рада да је нотребно, да се у окодини бунара избуше више рупа но што се у ирви мах намеравадо. (Избушено је свега 26 руна , који имају на 600 т' укупне дубине). Сем тога и набавка свега прнбора и махинерије, за потребну инсталацију на бунару, бида је са обзиром на наше ирилике скопчане са много већпм тешкоћама и више дангубе, но што се могло мисмти.