Београдске општинске новине
382
мустром, те тако не би могао друго иогађати а друго продавати. Што се тиче цене, Нротив ње немам шта. Ћока Николиб. Ја би модио да се у будуће нс дешава тако као што се до сада дешавало, а то ,)е да ме зовете за десет џака зоби јер и ја имам моја носла а за такве ситнице није право сваки час долазити. Зато би најбоље било да лиФерант нредаје кеће количине новише. Светозар Ботори^. У допуну још онога мога говора ако га прими одбор, а то је да се узме мустра и да се запечати имао би још да предложим да ошптина не прима мање од десет хиљада кила. Ако општина нема вере да стоји кл.уч у кога од иожарне чете, то нека узме кључ један кмет. А ако се узима по мало онда се комисија састаје сваки час и дешава се као што се десило и данас да се јечам товари по киши. Дакле да се не узима мање од десет хиљада кила. Димитрије | Борђеви&. Ваљда има одређен кмет који прима то? Предоедник. Има, има. Никола Вулкови&. Знам господо да су и лањске године узели велику суму на су се нанатили грдни пацови. Председник, Ја мислим да можемо казати овако: да буде најмање шест хиљада кила, јер више иемамо где сместити. А ово што је било десет џака то сам казао да се узме зоб за младе коње. Ђока Николијз., Господин нредседннче, онај амбар тамо не ваља шпнта за зоб, јер је илажан и буђав, на ће се сва храна покварити. Даље ја по уговору не видим ко предаје нама храну. Ја мислим да треба да стоји да се храиа општини нредаје и ио томе и до места да донесе, а не као што сам данас вндео да вуку општинска кола. Ја мислим кад сам ја прпмпо лицитацију да морам и донети општини а не опшгииа да носи. Председник. Оида ако је тако, ја вас молим да уговор слободпо преиначимо, и да га питамО иосле оће ли но томе уговору, па ако неће, онда да држимо другу лпцптацију. Оветозар Ботори^. Ја би предложио да се држи друга лицнтација, алп поред овога услова да се стави и услов који сам мало ире казао а то је да се и мус.тра узме. И да се предвнди за подвоз, да сам иревлачи. Раденко Драгови'ћ. Ја сам хтео да кажем да су и условп добри, алп вн немате магазе. Храна је добра ади магазе не ваљају. Мн смо данас гледалп храну н место алп место пије ппкако за храиу, јерхрана за кратко време добра је, алн после прокнсве., Фока Николи!. Ја мислнм да би иајбоље
било да се направи у авлпји један амбар од дрвета. Председник. Ја иримам тај ваширедлог да се начини амбар ; (чује се : добро) Но има овде више нримедаба. Одобравате ли лицитацпју сламе и сена? (Одобравамо). За лицитацију јечма и овса да раснишемо другу лицитацију ако Ђурић не пристане да нрема вашим иримедбама допуиимо услове и уговор. (Прима се, врло добро). (СВРШИЋЕ СЕ.)
ДОПИОИ ГРАЂАНА
Београд 30 септембра. У једном од скорашњих бројева В. 0. II. донеле су поклич на грађапе у коме је на врло леп иачин исказано за што је иотребно да што већи број грађана држи и чита општинске новине. Мн који пратимо шта се у огштинској кућн решава и ради, чинимо то из уверења да је свакога грађанина дужност да се упознаје са општинским дужностима, нословима и теретима. Оиштннски збор решава најважније ствари, које се тичу општих користи, па можемо ли иравилпо решачати и гласатн ; можемо ли нраве интересе и оиштинске н иаше личие застунати, кад не познајемо радњу варошког иредставништва. Тако исто слажемо се са оним што је уредништво изјавило, да ће у лист иуштати све оно што о оиштинскнм пословима имају да кажу и иримете ноједини грађапп. Одиста је тако: више очи — впше виде; више — људи више зпају. С тога гледишта н хоћу да ироговорим о једиоме нитању које засеца у пнтересе и општинске п грађанске. Налазим, да је раснрављању, овакових пптања, допста једино место у „Општииским новннама," ношто је тај лист у тој целн покренут, да бн грађали могли своје локалне ствари, ван иолптичких листова, иретресати и налазнти пута, како да с(( варошке установе удесе тако да доносе стварне користи и њима лично а и општини, .1а овако сматрам: У почетку самог нашег уређања државиог, владе су увађале ре.Форме, које у страиим државама постојаху, а ноказале су се као корисне по Д [>жаву и ошнтину. Општиие, као саставии делови државпих власти, дужне су биле да у сваком ногледу потиомажу државну власт, п за то су њима чињене извесне повластице, давано право иа прибављање ирпхода, који су неносредно унашани у општинску касу. Државиа пак власт дужна је била да свуда штитн онштинске интересе и да снлом своје власти за. општнну врши и наплату. Овака узајамност постављена је бцла иоједишга
законима, који су истипа одређивали иоједине засебне дужности, али по готову, што се тицало целе једне општнне радила је државна и оиштинска власт заједнички. Још годиие 1861. заведено је да се у свакој општини — њеном атару — покрај варошких кланица могу отварати, ван вароши (где и куда то је општииска у споразуму са државном влашћу одређивала) тако зване салане — козаре, гд« се врши клање ситие стоке, оваца и коза. Шта је била главна намера законодавцу, нећемо да испитујемо. Зна се само то да се помоћу салана више сгоке иреко године закоље, и да се на њима месо без лоја нродаје, те се тако лој као засебан артикл добија и извози. Саланске радње не продају целог закланог брава, но само бутове и плећке, остало остављају за пастрму. %ш се салане отворе, читаве гомиле јуре да купе саланско месо, јер је оно „јевтиније" и „боље." Ко годможе да изађе или кога ношаље, неће тада купити у вароши меса јагњећег за живу главу па ма знао да ће на салани добити месо од каквог трогодишњег јарца. Што се од њега мозке иоразбољевати цела породица, то се никога не тнче; главно су оних 20 нара што плати јевтиније. Закуици салана, могу и имају рачуна да дају месо јевтиније но они у варопш за то, нгго неплаћају велику аренду. Самим законом о саланама одређепа је такса и то: од брава оваца или коза 20 п. чар., од краве 4 гр. чар,, од вола или бивола 8 гр. чар , за свинче 4 а за назимад 2 гр. ч. Разуме се то је било у 1861 год. када београдска општина није имала оволиких издатака, данас, даиас је то немогуће. Онштина мора да се стара да варошке и грађанске потребе извртује онако како то треба, и према томе она мора да тражи изворе одакле ће подмирити учињене расходе. Међу тим закон о саланама није мењан, а за варошке клаче сваке године повишава се и уређује. Да би сами читаоци уиознали се одкуда они иродавци иа саланама могу јевтиније давати месо, но ови у вароши, нека погледају у доње сравњење о илаћању такса па ће им бити све јасно. Ево тог прегледа:
ИА САЛАИИ
У ВАГОШИ
за
овпу
20 п. д.
2К дии.
V
козу
20 , .
V V
V
вола
IV дин.
26 ;
п
краву.
1
18 ,
V
бивола
30 „
п
свињу
1
1 в
V
џазимад
40 н. д.
50 п. д.
Покрај овакових такса варошки нродавци морају да плаћају још и ово : за лекара, од једног закдатог вола, краве и бивода 50 п. д.; за осталу ситну стоку по