Београдске општинске новине

383

20 п д.; за чншТтење зграде, где се коље, од једног вода, бивола м краве по 20 п. д., а за остаду ситиу стоку но 10 и. д. дакде на све што је уредбом одређено. А шта идаћају закунци садана? Готово нрема горњнма ништа! Погдедајмо добро цна>ре пдаћања аренде варошких продаваца, и циФре саданских продаваца, иа ће се нрнзнатн : даје очита ненравда. Док саданскн продавац пдаћа само 20 н. д., дотде онај у варошн пдаћа 2У 2 дин . Нека један закдани брав има 10 до 15 кила на садани ће те то купити за 6 дииара, у вароши кошта 9 диеара, дакде са иодовином цене скунље. Ади варошаннн пдатио је аренде заједну овцу равно 2-80 п. дин. и њему је Фактички не могуће да нродаје месо јевтипије од 60 п. кидо. Еада би н варошки кдач ндаћао само онодико аренде, колико онај у атару, и он би могао давати но истој иени месо у вароши, као н они на саданама. Ну, има једна класа људи која нема ирава као остали грађани, то су каФоџпје, гостноничари и млекаџије. Грађанни је слободан купац саланског меса, он може кренути са салаке 100 кила меса, и за то не нлака никакове аренде ; међутим, гостионичари, ако жеде кушгги месо на салани, они морају плаћати аренду од 1 1 / г пара дин. од једног кила, и тако док грађанина кошта кнла меса 40 п. д. дотле њега кошта 47у г п. д , што значи јевтиније ио у вароши 12У 2 п. Овде треба пмати на уму каква је разлика између саланског и варошког меса. За гостионичара није оно месо боље са кога је поскидан сав лој, јер му тада треба више масти нри готовљењу једа; а са друге стране онај штранац, који човек нодноси, није вредан оне сићушне суме која се том куновином уштеђује. Гећи ће нам когод да смо ми овде устали да браннмо варошке клаче стоке, док иа нротив нами је права циљ да ако је могуће изравнамо у неколико предузетнике салаиа са варошанима, и да оиштини што више прихода нринесемо. А други пак већ видимо како се сиремају, казаће нам: салане су за сиротињу. Ми им то нећемо да сиоримо и ми нећемо да застунамо то гледиште да нх треба сасвим укинути, ма да за то имамо довољно равлога, ну хоћемо да нитамо: запгто да гостионичари и механџпје нлаћају ону аренду од 1у нара, кад то остали грађани не нлаћају. Одговор ј.е сасвим лак. То је за огштинсие трошкове (!). . . а друго за то што они шпекудпшу с месом. .Аеп одговар. Дакде они који кунују месо у вароши не шпекулишу, но само они што донесе са салана. Истина зато варошани нлаћају месо 60 пара а онај са садане 47'/, н дпнарских. Лена једнакост.

Ако су саланс занста само за снротпњу, онда је нреко нотребно да се побринемо да од једне сиротиње не направимо две. Јер док с једне стране нотпомажемо, с друге одмажемо. Иомагајући сиротие нородице, убијамо наше варошке клаче и тиме стварамо другу сиротињу ; а у исто време једним грађанима, нанлаћујемо неку аренду а другима ненаилаћујемо ништа. Треба Дакле нзравнати и једие и друге у подношају терета. Да би се помогло и сиротињи и клачима варошким требало би, да се у место клања стоке ван вароши дозволи слободно кдање, и то само у оном времену које је одређено за салане, у самој вароши, и то тако да се садања аренда на ситну стоку снусти на такав минимум који не би оштетио нн онштинске ни грађанске интересе. Овим ностунком избегли би оиу неправИчност коју сада вршнмо над нојединим грађаиима иашим. А сама пак онштина ако неби што корнстила и увећала своје нриходе, не бп заиста ни умалида. Неће ли се тако, онда бн требало ослободити оне грађаие који већ норед једне аренде, коју нлаћају арендаторн садана, плаћају и другу аренду. Једио или друго треба урадити, ради саме нравде и једнакости међу грађанима. У исто време општина бн требала да према нлаћању аренде у вароши удеси и ареиду на садапама и тиме клаче варошке и саланске изједначи. П 0.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Опет конферендија. Седници оиштинскога одбора, која је држаиа у иедељу 8. о. м присуствовао је знатаи број одличних грађана, те је била претворена у конференцију, рад је почет у 4 часа и трајао до 8 а тада је прекипут закључком: да се данас — 10 октобра — у 5 часова но подне (топно) држи други ванредни састанак и на исти опст позову и грађани ван одбора како би се чуло мишљење што већег броја становника. На држаноме овом нрвом састанку било је доста говорника, дебата је текла нотпуно у реду а поједини од грађана изнели су мисли које могу само бити од користи по решење питан.а о зајму и извршењу великих варошких иосдова. Лепо је то кад се грађани одазивљу својој дужности, а није од ште* те да сваки пскаже своје назоре поткрепљене стварним и озбиљним разлозима.

За то треба данас да дођу у одборску седиицу (у 5. часа ао иодне тачно) они грађаии који би желели да чују даљу дебату и да даду своје мишљеље, ако нађу за потребпо. Лјде да прегисмо сви братски п сложно, то да више пе иатимо и не пропадамо, кад — Богу хвала имамо моћи и начина да н ми себп створимо за живот и здравл.с опо што је најпотребније свакој вароиш и сваком поједином становиику п што је по свима другим напрсдним варошима већ урађено. Још до данас није решавано у одору општинском питањс од већега значаја. За то и јесте потребно да се дрЈки ма и иеколико коиФереиција ради оиштег обавештења и споразума. Школе. Извештај стручне комисијс, која проучава питање о подизању зграда за основпе школе предаће се јавности чим буде поднесен. За сада јављамо само толико да ће комисија предложити да се подигпе свега .0 зграда за основ. школе. да коштање сваке од њих пе буде всће од 50.000 динара, да се за израду нланова распише конкурс па кад планови буду готови и усвојепи, опда да се иретходпо сагради у Цалилули једна модел-зграда и тек онда предузме грађење и осталих. Ова последња мисао заиста је на своме месту јер на такав начин, кад се на саграђеној јсдној згради уоче мане, ако их буде, лако их је избећи код осталих, Интересантно. Сазналисмо с поуздаие страпе да се управа прив. нар. банке занима ионудом једнс велике стране Фирме (која има овде свој Филијал) да удеси електричпо осветљење ио локалима банке и да тако исто електричним осветл.ењем снабдева и све остале грађанске домове у оближњим улицама са којпма се иогоди. Уздржавамо се за сада од сваког коментара јер нам изглсда да и само бележење ове новости даје но ссби довољно објасњења. Да приме. Многи од оних, који су молили за службу оиштинску, поднели су уз молбе и своја докумепта. Места која су била празна, нопуњена су, па за то треба да дођу и документа своја приме они који нису могли доб.јти службу.