Београдске општинске новине

394

мисија је иреддожила једие. Ако се они не усвоје, морају да се нађу други. Не може се чекати на то да се ти изворн опробају као што рече г. Деко, јер потребе су потребе које немогу втшеда чекају на своје намирење. К. Главини^. И ја тако мисдим као г. Милојевић, јер чнм бн ми моглн да правдамо код вЛаде и скупштине наш захтев да се одобри трошарина, ако не иокажемо потребу за такав један нриход раДн одужења дуга што смо га учинили у цељи оиштинскнх иотреба? Св. Милојевил. 0 томе постоји закон ие тре.ба нама на ново да решава свуинггнна о трошарнин. Него ово је глапно. Ми имамо извесне нотребе Оиштннске да намнримо. 15а намирење тнх нотреба ја не не иалазим другог излаза него да се оиштнна задужи ; и то сад треба да се реши. Милив. ЈооимовиЈ.. Ми дакле говоримо о оној ствари, која је и.ранпје толико пута нотезана и која се мора нотезатп још много и много нута, сне док не буду пзвршепа сва ова иредузећа која чекају да их општпна иаша изврши. Мн се већ неможемо нзговаратн ничим, на ни сиромаштвом, него морамо да извршнмо та иредузећа баш у нашем соиственом интересу. у интересу нашега здравља. Ми се нећемо угледати у томе на Париз нн Лондон. То ннко п пе тражн од нас. Али мн имамо боље вароши, сличне нашој нрестоннци, и оие не треба да су иас у овом ногледу већ нретекле. Код нас се овако ие сме оставити; — код нас је данас здравствено стање у Београду тако да не може горе Опти. Ако то тако остане и даље ми ћемо сами себе унронастити н здравствено и материјално. Ми дакле ове иотребе морамо да памирнмо Намирење тих потреба кошта новаца, а нема ни разговора да се оне могу да намире редовним буџетом, нити имамо да их нампримо с друге стране сем зајмом, а такве стварн, колико ја знам> није нико готовином иодмирио. Све се вароши, као и државе, и такве потребе задужују баш зато што нпје могуће да се то нодмирн уједанпут а није у осгалом ни право да једна генерацпја наати сав трошак кад се те потребе намнрују за дужи Ш13 годпна Кад дакле нема другог начнна, него зајма, онда је ннтање наших Финапснјера да кажу како и на који начнн да доћемо до тога ? Онн треба да нам кажу каквих има могућиостн да се увећају приходи иашој онштпни. У томе је нразнпна у овоме пзвештају. Овде се нстина сиомнње трошарнна, спомињу се и други извори, али ми који писмо Фпнансисте, немамо могућности да знамо, да ли су иам тн извори довољнн и снгурнп. То Финансисте треба да нам кажу и објасне. Осим тога сви зп?,мо да Београд за 50 годнна

није скоро ништа радио у иравцу намирења ових иотреба које су сад нред нама, Сад мора Београд све ове нослове да посвршава. Али н практичка је и Физичка је немогућност да се овт све уједан нут уради. Него, ми смо почели са водоводом, што и јесте било нај нрече, и за 2 године мп можемо иматн са свим готов водовод, па кад саградимо водовод, плп још и у току овога рада, можемо почеги грађење канала н т. д. — То ће да траје док се све изврши и водовод, н каналнзација" и калдрме, п т. д најмање 10 година. Дакле с те стране узевшн нама ннје ни нужно да сав новац, који нам треба за све те иотребе имамо на располозкењу одмах с ночетка. Па с тога и што још иемамо снгурности да би иам и нрнход од трошарине могао дч иокрива анунтет на 12 мплијона дуга, ја не би бно за то, да се зајам о/"мах н учпнп у толикој сумп, јер апсолутпо за сада не зпам шта ће нам прихода донетн те нове усганове, н кад се све не могу уједаниут да нзврше, ја би бпо задовољан кад би ошнтииа данас учинила зајам рецпмо од 6 мил.јона те да се нзврши грађење водовода и канализацнје иа доцније ћемо лакше моћи да доведемо и друга питања дотле да се могу решнтн иовољно. Ја мислпм чак н то, да бп било непрактпчно да првп нут изнђемо на пијацу европску са тражењењем једнога тако велпког зајма, док још ппсмо ималп ирнлике ни да иокажемо да смо добре нлатнше. Може бити оно, што се тражи да се добије зајам нод понољшлнм курсом да ће ј овој прнлици иснасти са свим иротпвно, кад одмах тражнмо велику суму зајма. Ја бн бно дакле тога мишљења да се сада ограинчнмо на половппу зајма оног који комнсија нредлаже а доцније нмамо времена да нрема нотребн тај зајам увећамо. Што се тиче прихода од овнх грађевнпа, за друге не знам, у колико се сме на истп рачунати, алп водовод ће извесно нокрнватн трошкове којп се на њега учнне н нлаћатн интерес н отнлату свога дуга. Председник. Ја сам и у комиснјп нмао своје нредлоге односно нрихода — п трећи предлог био је онај што га помену г. Бугарчић да се нлаћа на брашно трошарина. Али комисија иије усвојнла да иоменемо делпмпчну трошарину, на ноједпне артнкле, већ је изрекла у онште потрошарину. Сад што се тога тиче, мн, што рече г. Главнпић, н дал>е плаћамо ове паре. адн н. ир. место што ћемо од сад давати на отплату водовода, мн сад нлаћамо сакаџијама, н т. д. Др. Марко Леко. Ја имам да одговорпм г. Милојевићу п г. Главпннћу. Они веле да треба прво решнти да се зајам учинп а извори за отплату зајма, морају се већ после наћи н да чак и влада неће одо-

брити увођење нових оишт. 1 рихода, док се не учини зајма за нзершење извесннх општинских нослова. Ја то никако не увиђам п држим да је ирнродније прво оспгурати пзворе за отл/ату зајма па тек носде с ноузданијим I одатцима о приходу н т. д. приступпти зајму. Ра«уме се да би се сви ти ноао уведеин оиштиискн прн- ^ ходп нмали једино, да употребе за водовод, каналмзацију н друге саннтарне онштинске потребе. Под такгим уеловом влада ће без сумње одобрити увођење извесних нових општпнскпх ирнхода и по тнм нрешто само тако може онштнна доћи до најповољнијега зајма. Никола X. Попови^. Ја мислпм дајевечерас о своме довољно говорено, алн /1а има још много да се говори о овој саварн на пошто је већ доцкан, то да одложимо ову седницу. (Одобравање.) II Предоедник. Добро, ни сам нротнван. Алп модим вас да свршите један иредмет о школама, који је хптан. Морамо да узмемо куће за врач. осн школе, јер пначе деца немогу ићи у школу од 1 иовембра — Изволте чутн пзвештај комисије, која је за ту ствар одређена н из кбга ћете видети да комиспја нреддаже да се кућа Брајерова задржи п даље по цену оо 9 дук. а Розелту отказ учнни, пазакупе две куће: К. Ђукића н Ден. Стојановића за мес. цепу 170 дин. с тпм да у једној од тих зграда један учитељ добиЈе стан. (Прочитан извештај. Председник. Ја мислпм да овде немамо шта много да говоримо. И са материјалне стране бол.е да се ирими овај извештај а и за децу је бднже по што је до сад бпло. (Усваја се ) Усвајате ли да учинимо тако како је извештајем речено ? (Усваја се) — онда смо готови. Састанао је закључен .— у 8 сахати по нодне.

САСТАНАК одвора општине веоградске (По етенограФским белешкама) држлп 2». Сеитембра 1К8!> год. у Веограду. Почетак у 67 2 часова по нодне Нрисутнп : председонк г. Ж. Карабиберовић ; ч 1ан суда: Коста Чуинћ, одборппци г. г. Милутин Марковић, Никола X. Ноповић, Жпван Бугарчић, Милорад Д. Јанковић, М. Белизарић, Коста Петровић, Станко Нетровић, Коста Д. Главпнпћ, Светозар Боторпћ. Нлија Цветановић, Раденко Драговић, Др. Марко Т. Леко, Н. Вулковић. Садржај : 1.) Цена хлебу да се довиси ; 2.) Лицитадија аренде саланеке уетупљена Јов. Ћуковићу ; 3.) Избор комисије за преглед мајдана „Бела Марама4.) Одобрен,е фирми „Петровић - Карамарковић" да могу сировести воду преко општ. земљишта; 5.) О укидању неких еалана на недозвољеном месту. Председник. Молим вас госиодо, састанак је отворен. Изволте чути ; Имамо дна