Београдске општинске новине

393

њем. Није то ситна сгвар задужити се и није то лака ствар подмирити све оне иотребе. које су нобедежене овде у извешћу комисијском и које заиста треба да се подмире. То су врло тешке ствари Ми сшг иризчнјемо да су то потребе неодложнеНи један говорник није рекао ништа иротив тих потреба. Али се сви бојимо дуга и треба га се бојати. Дакле—једно нризнајемо потребе, а друго — бо.јимо се дуга ; н тога радн баш и тражимо начипа да будемо у у овоме боље обавештени. Ма шта радилн и ма како унијали, није вајда, ми ћемо оиет доћи чазда на ту тачку : да се мој^амо задужити. Али сви идемо на то да проучимо све путове и иачипе да нас то задужење не одведе каквој несре^п То ме руководн да опет говорим и да кажем оно пгто се већ једиом казало — је су потребе побројане, адн нису довољно објашњене. Истина, то се и не може свасвим тачно да каже, а треба нам оволико —■ него може да се приближно каже. Нанослетку ћу додирнути говор једног од одборннка, који је рекао, да веома жали што нису ноказанн овде иодатди, које је већ неко покупио о томе : шта данас копгга Београђане намирење ових потреба овако како се опе данас подмирују ? Кад би ми те податке нмали онда би са мирнпм савешћу могли да се решимо за ово илп за оно. Ми знамо да и данас трошимо преко 700.000 динара> на и оиет не нодмирујемо ни једну од ових потреба као што треба. С тога нам је нужно обавештење — и кад будемо о овој ствари добро обавештени, онда ћемо глодати и да је уредимо тако како треба да се уреди. У главном је овде то да не треба да се бунимо. Треба на чисто знати на чему смо. Све су потребе иреке, али, питање је сво у томе: како најлакше да нх подмиримо ? Ми начелно морамо свакако решити на нрвом месту то да нађемо новаца. Шта је извор из ког ће се плаћати тај дуг, поменуло је више предговорника а и сама комисија то је казала. Комисија Је поменула на нрвом месту трошарину. Мени се чнни, а и из свију говора које сам пратно и по могућсгву бележио, излази то даје тај пут најбољи. Да ми дакле израдимо прво то да добијемо законом право увођење трошарине, да тај нриход |нотребнмо, и онда ћемо знати колико се на тај приход можемо задужити. С тога мислим, да о томе треба и даље да говоримо и да се обавештавамо на ондн да дођемо до коначне одлуке. Јер, што је казао једаи од чланова ове комнсије Финансијске, тој комиснји није ни био задатак да изради нројекте, него да сазна приблнлшо и боље наше стање те да знамо шта нам треба; и ја признајем да је тако, али ипак кад нмамо п иројекте, онда бар нрнблнжао и боље знамо шта радимо и шта нам треба. Због

тога држпм да овди треба баш то н да нас руководн да у ову ствар уђемо брижљпво обавештени шта нам и кодпко нам треба те да можемо пзвршитп задатке који нас очекују , онако , како заисга треба да се нзврше на да буду од користп. Председник. Ви се сећате госиодо да сте једаннут решндн то пптање како да оппггнна пзвршн ове радове а и оида сте одреднлн ову компснју Финансијску. '1 о је за општииу свакојако нрактнчннје п кад она осигура Финанспрање у једном нредузећу она је онда госнодар тога нредузећа. То треба пас овде да руководп. Др. Маркс Леко. Менп се чини наиротив, кад ми будемо имали нројекте и знамо шта ће да нас коштају тн радови које имамо да пзирпшмо; и кад, с друге стране знамо ирпходе, којима можемо да отплаћујемо учнњени зајам, онда ће ствар бнтп дадеко чистпја и онда тек моћићемо да закључимо н уговор о зајму са повољним условнма. Зато сам ја одсудно протпв гога да закључујемо ми и одобравамо зајам пре док не сазнамо кодико ће нам битн нови ирихода, које намеравамо уводитн. М. Велизари^. Ја сам противан томе, да се пајнре израде иројекти и предрачунп, на да се према њима одреди коликп да буде зајам, јер оно што ми хоћемо да нредузимамо, може да кошта н сувише много, а може да се изврши п са доста скромним издатцима. Кад би ми хтеди да наш кеј буде као што је иештански, не би нам, само за то, било доста ни 20 милијона. То исто вреди и за остале наше носдове. Боље је да ми одредимо најпре, према терету шта можемо да сносимо, колнки да буде зајам, па да према одређеном зајму, одредимо оно што хоћемо да нзвршимо, а за тим да ту нашу оддуку предамо стручњацима, да у границама зајма нраве пројекте н предрачуне. Мислим да је то природније, онако исто као што нриватан човек да стручњаку, да му иаради неки пдан, одредившн унанред канитал, који у то предузеће може да утроши Предоедник. У томе може да буде разздике : хоће ли се више или мање потрошити на ову иди ону иотребу н. пр. што се тиче, канализације, ја нпсам истина у томе стручан, али по мојој намети држпм, да се по једној системн моме утрошити на то В а по другој и 13 милијона. Но ја држим, да код нас и канализацнју треба да извршимо према ппиликама и саобраћају у појединим улицама. У споредним улицаца извршиће се и канализацпја у мањем размеру него у главним удицама, а то, односно коштања, нрави разлику. К. ГлавиниЂ. Ја кад сам казао дајекомисисија требада да прецизира суме које

су нужне за поједина предузећа, нисам јој замерио штг> то није изложила и у извевештају, него што то нико од стране комисије ннје овде објаснио. У осталом ја мнс.шм да је комнсија свој задатак добро извршида. Менн се чинп да је и одбор донео решење такво, кад је ову комисију одредио : да онизнађе изворе из којих ће се исплатитн канализацпја, водоводн п т. д. а узгред да нрпблнжно означи и цпФру која је за то нужна и нокаже начпна како да се до те цнфре дође. (Тако је) Комиснја је тој дужности нотнуно одговорпда. Она по свом умењу и иахођењу каже: треба нам 730 000 динара годишње на пме ау" ннтета. Сад смо се ми састали- у ову ванредпу седницу за то да о томе добро размислимо, алн мн нити можемо нптн хоћемо ову ствар да свршимо у данашњој седницн. Ја се у главном слажем са мишљењем комисије, друга се господо не слажу ; алн и ја долазим у ред оних који кажу да не знају што ће да се радн ако седпгне цео зајам у једанпут. Ми све у једанпут не можемо да радпмо. Председник. Овде се сад у начелу тражи одобрење одборско да се за ове иотребе може учинити зајам а то је нужно за то да би по том могли издејс/гвовати и одобрење збора за то задужење, јер и да иема у закону прониса да се зове збор за ову ствар, онет ношто је то тако важна ствар, ми не би мог.ли без збора нншта да предузимамо. А кад збор то у начеду одобри, °нда ће пред одбор доћи погодба о зајму на деФинитивно решење и тада ће одбор моћи да учини расиоред шта да се прво уради и како да се употребљава тај зајам. Ов. Милојеви^. У везн говора г. председника нмао бн да кажем још ово : да се уговор о зајму начини он ће доћи на одобрење нред одбор и тада у уговору може се ставитн да се не новуче свих 12.000.000 у један но постепено. Др. Марко Леко. Ја ипак кажем да је овде гдавно иитање то, хоће ди да правимо зајам пре пего шго имамо извора из којих ће да га ндаћамо ? Та иитања треба ирво да се рашчисте па тек онда да даље раднмо. Св. Милојевић. Ја се не могу сложити са мишљењем г. Л.ек"е — Јасхватам ову ствар овако. Одбор треба са^ да реши да лп он увиђа потребе ове које општина треба да подмири и да ди увиђа н то да их онштпна не може подмирити другчије иего зајмом. Па, ако одбор тако сматра, онда треба да реши да се те потребе зајмом и подмире. Зато држим да не треба да дође прво оно што хоће г. Л.еко, т. ј, да се осигурају извори, него прво да уговорпмо зајам а кад то буде онда ошптина мора да изнађе изворе за отплату. Сад какви ће бити ти извори друго је питање — ко-