Београдске општинске новине

400

Фшансијска комисија и који се односи на те ведике општинске послове. (Нрочитан — види бр. 36 ои. новииа. Молим вас господо. Овај је иредлог био, којц је Финансијска комисија изнела у ванредној седници 19. септ. ове године. Та ванредна седннца госиодо трајала је готово пуна трп сата. Ја сам истина председник ове Финанснјске комисије, и морам признати, да су господа одборници моји другови, имали право кад су казали да им није ствар довољно јасна. Према овоме Финансијска комисија задржала је нраво дашто треба објасни п пошто није то могла учинити у ирошлој ванредној седнпци, то ће сада бити слободна да објаснн. Најпре господо , настунају питања: за што 12 милијона; хоће ли то битн доста за извршење свију тих ведиких предузећа, н шта ће који посао по себицо да кошта? Ја сам у једној ранијој сеДннци рекао да нисам у стању да кажем шга ће да кошта, јер цена по коју се закључи посао то ће бпти право коштање, пошто ни ирорачун пије право коштање; но казао сам, да смо имали неку основпцу у рачунању и нриближно нашли да нам треба заиста 12 милпјона. Ако уленшамо Београд и таме оспгурамо здравственост, и с друге стране ако п ипаче за трговински нанредак што урадимо онда ћемо ићи упапред, а ако то не учинемо, онда ћемо трпети и даље овако као данас и шгетнти се све више. Дакле молим вас господо одборницп а и 1ш господо грађани чујте шта смо имали за базис кад смо казали 12 мнлијона. Ми смо узели да ће нал! требатн за воДоводе 2,у 2 милиоиа; за канализацију 3; за школе, варошки суд и за кланицу, (за коју нам је министарство наредило да је: из варошн уклонимо) 2 милијона; за Фабрику електричпог осветлења мислимо, да ће бити доста но милијона; даље смо узели за нпвелисање вароши (ово је предузето већ и морамо исплаћивати или зајмом или разрезом) но милијона; за антрпоте, утврђивање обале (ке) свега 2 милиона. Све су ове потребе иреко нужне. Наша је варош н као престолница позвана да буде прва у краљевини. По природном положају своме пак њој припада да буде и главпа трговачка варош, не само за нашу земљу, него и за скоро читаво балканско нолуострво. Сматрам да је ово нитање које се сада решава за Србију и за њену престоннцу од жпвотног значаја држим да и ви свн делите то мишлење. Погледајте само Земун, а да и ие кажем за друге вароши — II он је већ правио ке и непрестано утврђује обалу дуиавску. (Чује се: за то вам хвада)

Најпосле господо за сталну каддрму узели смо 1 и ио милијон. То је истнна мало, адн ми ие можемо сву калдрму у једанпут начинити, а не можемо све у једанпут ни свршити Све горе нобројане потребе износе 12 милијона еФективно. Ту треба готов новац. Ви сте виднди да смо ми иредложнли зајам. Еад узмемо господо 12 милијона по курсу од 90, онда добијамо свега 10,800.000. Овај новац општина не би наједанпут узеда, него кад се буде од одбора начелпо одобрило поделиће то тако, да се сваке годнне прима извесна цифра колико кад треба, и тако да повуче тај зајам за неколико година. Наравно господо, ми желимо, да се све ове иотребе што пре изврше те да се наша трговина унапреди, да неморамо наше нроизводе носити на туђим пијацама и продавати како други хоће, већ да нривучемо странце, да они самн дођу овде на њ\шу пијацу, а и наши пропзвођачи неће морати иродавати своје производе ирекупцнма него ће их овде допети, и тако бити осигурани да пронзводе нод повољнијнм ценама нродају. Над свима радовима господо вршпће одбор строгу контроду те се немамо бојати, да ће се тај новац развући. Нас је у комисији руководида та мисао и жеља, да једанпут иривучемо централну трговину у Београду — а тиме да створимо иашој вароши и сталну будућност за живот. Ја не знам госнодо, да ли сам довољно објаснио кад смо казади, да мп тражимо од збора овлашћење да се можемо на пме свију овнх потреба задужити 12 милијона, а одбор неће тај зајам узетн уједаннЈТ, него у ратама, нрема потреби Држим да ће збор одобрити оно, што општински одбор од њега тражи у интересу самог унапређења вароши. Истина но нашем извештају могдо бн се мисдптп, као да ће одбор одмах узети тих I 12 милиона ; али у стари ннје тако, већ онако како сам напред казао. Ми овде иемамо новчани завода и иапира, да би моглн са новцем правнти операције да не губимо на интересу. Ја на то не би пристао, а пи одбор надам се то неће. Овде Фалн до 12 мил. један мплијон и 200 хи 1 ада. Бара венеција представља нрилнчну вредност кад се начини кеј и утврди обада савска. Кад ми осцгурамо обалу и наспемо то земљнште, онда од тога земљпшта ако не би толнко добили, могди бн на врачару код г. митронолитове баште продати онај простор и допуннти 12 милијона. Сад на другом месту добили смо питање, шта су то локади ? Ја господо замишљам собе, т. ј. свако засебно оделење ја сам сматрао зч један докал.

Но то ме је руководило ово. Ја живим овде близу 60 година па добро познајем наше људе. Има богаташа, који су тврдице, а има и снротнње, која. нема. Са овим се хоће да иостагне "у вароши здравственост. Сирома грађанин он би хтео, да преко недеље купи неколико сака воде, али нема пара, а тврдица опет нећедатроши. Дакле кад тврдица живи у више локала он ће илатити од једпе до три паре Ми смо хтедп овде да ограннчимо докле највише може ићи такса на докале на смо казалн од 1 до 3 иаре, а то значи, да ие сме више бити од три паре. Ако увндимо нак да нетреба узпмати ин толико онда не ћемо узимати ни једну пару, али то ће можда наступптп после негог времена. Ире мене хтедо се то да да једној с:раној комианнјп на да се на свакн 100 литара воде плаћа 80 нара. Ми то нисмо иримиди, иего смо од тога одстуиили, и тражили сами воду па је п нашлп. Ми дакде хоћемо да дајемо на докале зато, да може и спрома добити воде. То се неће даватп на меру, него колико коме треба. Сирома чонек којн има 7—8 душа у кући идатиће за једаи илп два локада по једну или две паре свега рецимо четирп, или по 3 паре 6 нара, а г. Снаснћ нди другп и трећи, који пма.ју велике куће они ће плаћати на 60 локала, гко буде ио једна пара од локала 60 п. а ако буде више онда до 180 пара. Кад ово постигпемо и имаднемо воде доста, онда смо постигли у варошн здравственост и неће бпти овако честнх болестп, као сада. Што се тиче канадпзацнје, вн сте впдили у томе нредлогу стоји 3 милијона а' ми смо нредложили иодовину такса које се нредлажу за воду, Јер тај терет грађапство не радо ће еносити, а мора се спосити; јер и данас цдаћа за пснражњивање помијара и иужничких јама. Господа моји другови који су предложнли трошарину, дали су могућносг, да таксе за воду и канале не буду веће од једне до две и по паре. Што се тиче увођења трошарине ви знате сви да је и данас плаћамо на пр. на говеђе месо, алн да пепдаћамо тако, ми би морали за вар. потребе плаћати на други начин, а то је већнм непосредиим прирезом. Ово дакде што се наплаћује сваки дап лакше је и неосетно. Кад за говеђину илаћамо по 15 пара. за свиљско по (старом закону) по један динар (па ма колики брав био), за прасе иола дннара — онда за што и на друге ствари да не буде, кад нам сада треба. Кад је право да плаћамо па месо право је да пдаћамо п на друге ствари. Знамо на пр. да у неким паданкама (и ако нема закона) наилаћују на свињско месо по 10 пара на кило.