Београдске општинске новине

40!

Кад би се решидц за потрошарнпу ми Ои могдц добити од свињских касапница најмање 150 хиљ. дине.ра. Ево како. У Београду се закоље 11.308 крупних свиња; 4.898 тако званих прасади. То је што је пријаељено. А гди је оно, гато није пријављено. И то је заклано, али ми немамо нрихода од тога. Та трошарина кад би се завела онда би се иостнгла прака цељ. Овако није ираво, јер сиротиња која не може да куии у цело иде на касаппицу и узме месо и разуме се тада плати и потрошарину, и корист касапину, а богатији узимају из прне руке, закољу сами н ненлаћс«ју ништа. То није ираво. Кад узмемо у рачуи нриход од трошарине но такси од 10 д. пара на кило онда добијамо око 118 хиљ. динара рачупећи само 32 хиљ. на оно што није иртгављено. Ја сам узео округлу цифру од 150 хиљ. Други артикли што би се оптеретили, бпла би пнћа. Ми трошимо у Београду пнћа 5 943.722 литара. Каже се да пма код нас сиротпње, а мени се чинп да толпко убога спротиња не би оволико иила, па за то кад хоћемо да пијемо, нека и илатпмо. Ја сам узео оно што је рапија комисија одредила по 4 паре од литра и у прорачуну ставио округло па ииће 210 хпљ. дпнара. Сад долази трећи предмет а то је тугаљив предлог ТЈ Ошарпие м иа брашно. Брашио је најнужније срество за живот, као што је II вода. Одборпици ће од тога свакојако водити рачуна. Ако се заведе трошарииа и иа то, онда сам ја узео, да ће бити прихода на 120 хиљ. динара. Ево зашто. Београд трошн 30 хиљада кила хлебова дневио. Ио једну пару од киле то чинн 108 хиљада дииара годпшње. Ово није велики терет, а доносн много, па се може комотно н на ово ударити трошарина. Свега на ова три артикла изашло би годпшњег прихода 480 хиљ. /, пнара. Сад даље долази на : рибу, суво месо, ајвар, шунке, саламу и т. д. све то плаћа, пошто не би ираво бнло, да нагаи, који овде кољу на сне нлаћају, а онп, који доносе са стране да ие илаћају. Даље долази трошарина на: шећер, кафу, вино, дуваи, гас, свеће и т. д. на сва горућа сретства На ово се можо добити годишње 240 хнљ. динара. Све госиодо што иобројах може бити да пам неће ни требати да оптерећујемо трошарииом после две годнне, јер нам за ово време могу стићи водоводи, кош ћ« нам доносити годишње 120 хиљ. дин. ако само нару на локал тражимо, а ако више онда разуме се више, и тако ћемо постепено поскидати терете са свију артикала који су за сиротињу неопходно нужни. Кад се узме на водоводе и канале по 2 ] / 2 наре од локала то чигш свега 300 хиљ. динара и тада нам трошарина треба да да још

400.000 и толико ћемо само од меса и пића добпти. Све ово у извештају додирнулисмо за то, да би могли добити повољан зајам, јер знате, сваки има ирава, којп даје зајам, да тражи доиољно гаранције за своје паре, и кад ми све ове изворе имамо, онда ће нам сваки дати и ми се можемо иогађати, да пам да новац под најповољнијим условима. Дакле госиодо, ја мнслим да нам прве године неће требати више од 2 милијона. Ако их нађемо под овпм условима, ми ћемо толико узетн, а разуме се, ако ненађемо, не смемо се под другим условима задужиги без одобрења збора. За 2 мнлијона требаће нам да дајемо интерос и отилате 120.000. Сад ако приход нзиђе внше него што ми држимо, онда ће тај ићи на олакшање другога тако, да временом ненлаћамо ништа. (Чује се : Тако је.) Држим госнодо, да сам овим на положена питања од иоједииих ради објаснења, дао довољио одговора. Аке би Ко још што хтео да се објаспи, ја сам готов да објасннмуколико могао будемо. (Чујесе: Брло добро.) Желилн ко да говорн ? (СВРШИЂЕ св.)

ШТО ПРЕ П0ТРЕ6Н0 Одавна јс прпзнате да је иаша варош веома заостала само за то, што се у своје време, у добу првог полета њеног као престонице обновљене државе српске, није одмах разумно иоступало и без оклеваља уводило све опо од чега зависп папредак сваког места. Међу основним потребама, као главпи услов за развитак једне вароши, стоји несумњиво на првоме месту грађевински закон. Али и ако се за то знало и зна одавна, ипак ни до данас ми немамо такав вар. закои, и по томе не треба се чудит и што се Београд до сада развијао и дизао без системе да смо незадовољни и регулапијом центра, и*нивелацијом улица, и подизањем грађевина и грађењем тротоара као и свима осталим техничким јавним приликама. Ово зло у свеколиком пространству његовом има се у крајњој линији приписати у кривнцу опет нашој ваздашњој и општој немарности. Да је немарност та само у једном по-

гледу дала бп се најзад и разуметп и трпети, али је она тако разграната у свима правцима, тако нас је апатија према ошитим стварима увек до дапас кужила, да се једпом оал.а озбиљно забрипути и свима сплама раднти ?да прилике пођу на бољс. Могло Јби се рећи: ,,па што сте чекали ви надлежни ; што се нисте по дужностп за времена старалп; зар хоћете да становништво (грађани) воде бригу о нотребппм проплсима п законима?" Оваква питап.а бацала би сву одговорност на општинску упрапу, алп би то било погрепшо. Архива оппггинска тврдн да је на ир. за грађевписки закои бпло не колико представака општинске управо, али је све то пролазило без успеха: вазда је за Народпу Скупштину било иречих државиих ствари. Једпом је, пе тако давно, Владп од стране нреетоницо нредложеп и детаљни пројект за грађаиски ред у нрестоници, па је п тај нокушај остао без икаквог уснеха. Далеко би отишли набрајањем оних мпогобројппх разлога који налажу да се час пре пропише грађевинскн ред у престоници, ако смо ради да у будуће јавни технички нослови п приликс пођу па боље. Такво доказпвање је нсиотребпо јер пико до сада ппје пи порицао саму потробу, него се ннје хтело нрегнути да се она једном п оствари. Нитање данас може бити само о томс како да се час пре помогнемо? Свака година чекања наносила бн све то већс штете, и за то бн трсбало још на овоме ванредном сазиву Народпе Скуиштинс издејствовати начслно одобрење да се иропишо грађевински ред за престоницу, којн бп имао силу закона. Ово је у толико иотребније што од дана самоунраве онштинске грађевинска полиција у ирестоници имаће мпого ширп круг иослова и то неаосредне надлежпости