Београдске општинске новине

406

стигнуКе прихода, са којим би се дуг од 12 милијона дннара одуживао. Финапсиска комасија предлажо: 3. Увођење трошармне на нзиесне неке предмете (тачка II предлога). Комнснја финанспска нити имепује предмете на које бп се трошарина имала ударити, нптп опет и приблнжно ставља количину прихода од трошаоиие. Но ја не могу ни мнслити да је та Финапсиска комисија и дужна била да то сазнаје п одређује, што је одбор општпнскн у другом путу требао то да ностигне, те бп онда и комиснја Финансиски чистију ствар имала у впду нри својо.ј оцени и одређењу колпчппе зајма. 2. Но ако трошарина не би давала гореноменуту суму ирихода. о чему п «ша финансиска комисија сумња, опда она даље предлаже : да се унеде одсечно плаћање на воду п каналпзацпју (тачка III) па најпосле ако и ово плаћање неби било довољно, онда да се за воду п за каналнзацнју одређена такса плаћа н пре пего бп водовод и канализадмја били готони. Радња ове Фипансиске комисије у колико је по до сад наведеном ухитрена, у толико је онет нејасна јер само такспрање ноде и каналпзацнје изгледа за велику половину грађама као ужасно, за то би ја желио да се о томе објасннмо. Комисија показује да у Београду пма 32 729 локала, који ннсу за шпекуланију а пма 313 локала за шиекулацију. и да ^е ирва количина локала, рачунајућн дневно но 3 паре на један локал, као што је комисија узела, датн ону суму нрнх. да о д 353.473. дннара, а онет онн 313 локала шиекулативни да ће донети — рачунајући дневно но 10 пара — 11.268 дннара. II но овоме излазц да ће један снромашнијп грађанин, кој има само два локала собу и кујну — плаћати месечно 1. дин. и 30. нара, а годишње 21 динар и 80. пара за воду; а кад се тој сумп дода половина за канализацију, плаћао би један сиромах грађанин за воду п канализацију 32. дин. и 40 ир међутим мп знамо да у Веограду има скоро половина грађана, кој због сиротног стања седе по туђим кућама или ако и нмају своју кућу, она је више туђа него његова; а да ова колнчина грађана неплаћа ни ноловипу те суме новападанка државног. Дакле нрп оваквом стању ствари шта нзлази господо, иего то, да ће се једна велика колнчина грађана по1шдом увођења оволиког плаћања или уиропастити пли се разселитп, а своје куће оставити; па како би господо онда то нзгледало ? шта би онда од преднаведене количине прпхода бнло ? нека и спротни грађани, а п они који се за богатије држе размпсле. Даље; Кад комнсија предла;ке одбору да се општина задужп 12 м. динара за извршење

својнх установа, требало би веровати да је та сума новаца и довољна за пзложену цел ; и ја сам браћо међу иргима, кој би пристали да се задужимо н да дамо обвезу на одилату 12. мпл. динара. само дч нам се све у нитању стојеће установе изврше, и то не Вог зна како велнколепно, али само тако, како бп те установе потребн данашњег времена одговарале. Али госиодо ја бн рекао да јеФннансиска наша комисија од ока ту цнфру зад)жења одредила, што се внди из тога, што она нпје пред собом имала нррцсну појединн установа за уводење конх се овај за.;ам тражи. II према оваквом стању стварн, а поглавито према садањим нриликама у свету; према сиротном стању ведиког дела нашег грађанства, на које бп но смислу комиснског извешћа такође и равномерно снадало плаћање за воду и за канализацију ; према ономе што ни нриходн опгатинскп за одужпвање овога дуга нису јасно оиредељенп, и најпосле што је невероватно да бн се сви ови оиштинскп пословн са сумом означеног задужења пзвршнтн могли, нсго би се општина морала упуштати и у Друго не мање задужење, или би извођење ови општински установа нропало, —Ја госнодо нисам мишљења да се учинп зајам у 12. мплиона дннара, како Финансиска комнсија предлаже, него сам у цели неодложног нзвршења свију најнуЖппјнх установа, овога мпшљеЊа: 1. Да се пзда наредба, одборским компспјама, да оне све послове, претходне, којн се послови односе на ова иатања што ире иретресу и свој предлог поднесу одбору на даљн поступак. Но да се уједно тпм комисијама примети, да ти иројекти буду према нриликама п могућству општнне удешенн. Осим тога да се тим комнсијама и то каже, да оне изишту од опгатинског суда сппсак целе непокретности општинске и онда размнсле п оцене и то: не би ли за општппу корисније било, да се н. п. за подизање школа или за које друге најнужније установе, отуђн што од непокретпе имовине онштинске, која имовниа можда никакав илн нрема вредности врло мали приход даје. 2. Да се одредп једна комиспја која би размислнла п гато нре одбору предложпла на даљу радњу, на које предмете може опгатнна и са но колико увестп трошарину, а н друго шта да се уведе, чпме би се прпход општппски увеличао. За. основ пак тога, да се пма у виду то, што је Београду као престоној г. трговачкој вароши нужно нанредовати н у питању стајаће установе уводити у чему са садашњнм само пр ^ходом нп.;е јој могуће успети. 3. Да се одреди комисија, која би ноказала успегаан начпн на којл бп се вода иа

постоје^нм чесмам и у колпчини и каквоћи ионраЕила, да грађаиство н за даљс не кубурн у ппју1.ој води. као што ,,е то н сада а п од поеј неколнко годнпа било, а нарочито од кад се је почело радИти иа доводење нове воде у Београд И на то навац Трогапгп. Што немамо воде на чссмама п гаго је ова у времр кигано мутна, пма се приппсатп оргаипма општпнским, јер се никакав предлог код одбора за нонравку чесмени водовода не наодп, нптп се одбору извештава о пуждп, коју грађанство у води трпи. Са 2000 динара у буцету одрађени заиста се не могу толики канали и толнке чесме ноправитн н у добром стању одржаватн. Но, госиодо, бага да бп одбор општипскн и нрнмно предлог Финанснске комиснје за задужење наше општпне норед осталога н у цели доводења нове воде у Београду, ниак је ово, што о нонравки чесмени водовода рекох, неоиходно нужно; јерје питање: ш га ће грађаиство радити без воде, докле се нова вода ие доведе, а то ии за три п впше годнпе унанре не бн се могло ностићн. У ВеоГраДу је до ире 20 И виШе Годииа било довољно воде на чеСмама, ндти сеје грађанство тужпло иа оскуднцу у чесменој водп. Водоводи чесменн само да се оправе н да се аузн чесмени начнне, давалп бн п сада нужну колпчнну воде, бар докле се опгатина небп видила у стању да модеј.ннм нутем воду доведе у Београд п варош каналпзира. Ностојећа пак чесмена вода нека би онда служпла као резерва, нарочнто за удаље „Ије крајеве варогаи, у које се це 6п могла нова вода лако довести, ннтп би нмало места и могућности да се и тц крајеви каналнзирају. 4. Да се затнм, п што се што скорије уведе трошарпна, дакле пошхо се прнход опгатннски поднгне од трошарнне бар на 300 хнљ. дннара иродужи извршавање и преображна нова установа ио реду нужности. Тако, иошто се предходно поправе чесмеии водоводн и удесе чесме тако, да вода узал.дио не тече, да се даље исте две годнне увећаног нрнхода ноднгну нли најнужннје школе, нли сместишта за есиаие трговачке. Са подпзањем школа знатна бн се уштеда иостигла, јер се за школе у ириватннм кућама ностојеће плаћа годншње за кнрпју 28.000 динара, а на станове учнтељске илаћа се такође преко 2. г > 0(Ји дннара годишње. Свом дакле овом уппедом и приходом од трошарине ие мање приходом од антрнода, ако ба се установа антрпода претходно увела, II умалењем бар у половини оне буџетне суме од 43.787 динара одређенп па непредвиђеие трошкове, пмала би оиштина доста велику суму цоваца за увођење о