Београдске општинске новине

407

стали установа, само да се корнсио унотреби. Раауме, се госнодо, да је аа калдрмисање варошл, аа ноправку постојећи кавала н ћупрнја, аа опраику друмова и за грађење н очплату коцкасге калдрме одређена у буџету сума од 158 хнљада дииара, довољна за постунно унанређење у оном иогледу, само кад се зрацп нравде на сне крајеве варошн равномерно раснрост.нрали буду. И на овај начин могла бн онштнна за мало година иреобратпти ноложај своји установа а без даљег задужења, јер оиштина пма п дуга што ћете носле видпти, и без увелнчавања прирезе. Општпиа би наша пмала онда од доста велнке вредносги ненокретиог пмања, а с друге сгране н колпчина ве1ш прихода постпгла бп се несумњ"во, н онда бн тек могла оиштпна на основу таквог стања зајам учинити, на бн тпм нутем могла доћн општнпа и до што скорнјег уређења осталпх модерни установа, доводења воде и канализацијеа без великог оптерећења грађанства. Овакав начин радње пстпна је госиодо снорпјп, алп бп бпо спгуран за уснех, јер ако би општнна наша, учинившп овај зајам, отпочела радњу на водоводу и на каналпзацијп, а једновремено н на осталпм устаповама, ја сам убеђен, да са сумом опом, која би се добпла за 12 милисна динара задужења не бп општнпа могла ове послове ни у иолак свршити Менн је нзвесно п дај боже да се у том случају ја преварим, да бп наша оиштина у радњи тој остала, ппо се каже, на сред пута илн би се морала јошт толпко задуживатп, ако бн се то одобрило. Ми се, господо, не смемо варати, мп ие смемо р: дитн н закључења чннпти у претпоставцн да ћемо замшнљене ириходе у показанпм колпчинама мо1(,п пматн, па се према томе задужпватп. Нема господо међу пама ниједног, који не би желпо да се све н одма ностнгне, нема нн једног који би био нротнван увођењу н онн установа које су корисне и за здравље и за \ годност грађана; алп госиодо мн не смемо наглитн: мп се морамо најпре п добро размнслптн, а н сиремпти за успешно увођење њиово. Зар, господо, онај, којн би нам позајмпо 12 милноиа динара — н ако бн у место 12. дао нешго впше од 10. мнлиона — не би расинтао о извесностп нашп црихода и какво имовно стање има наша општпна па бп у том нуту сазнао и за онај дуг иа којп се управнн Фондова 20.822 динара ннтереса и отплате плаћа, а ја не знам господо. на би рекао да п већа половина одбориика не зна п не видн користи, које су са задужењем тнм ностигнуте. Овако, господо, ја мислим, па тако са убеђењем и говорим, а уједио вас молнм

да мп пе замерите што сам вас мало дуже са мојим говором теретно. Милутин МарковиБ. Има госнодо већ внше од једне деценије година, како претставништво вароши Београда н унрав цео Београд непрестано мислн н говори како да подмири потребе, о којима ми сад говорнмо. За све то време било је готово сваке године но неколико седница одборских, а сазивано је и грађанство, алн се никако није дошло до резултата. Последњих пет годнна општина је не само, разбирала како да подмирн ове потребе, него је већ почела н да ради и да троши на прибирање иодатака, зарад иодмирења тпх потреба. Општина је у такој бризи за те установе изашиљала и комисију по Европи, која је доста коштала. Тако исто онштина је снпмнла целу варош. И то кошта општину скоро 100.000 динара. После тога онштина је чинила и друге разне издатке у том погледу не би ли дошла до могућности да ове установе иостави на таком основу, да буду дуготрајне. После тога настала је једиа пауза и онштина је засгала на томе раду. Од пре једне године и нешто више општина је онет почела да ради на томе и да троши на прибирање сретстава и нодатака. Тако пре једне годипе, општина је решнла илн унрав одбор ,је решио, да се учинн издатак око истраживања воде. Пошто раније општина није нмала података, да ли нма достч воде било у варошн или даље у близинп варошн, она је об])а,зовала комисију за нсграживање воде п ово истраживање воде било је скопчано са велпкпм издатцима општинским. У тој ирилпци, кад је одбор решавао те нздатке, којн износе 50—60 хиљ. динара, донешено је вишео длука одборских у којпма је одређен и нлан како да се до тих потреба дође. Те одлуке биле су у новембру прошле године. Мислим 12 новембра. Тада кад је комисија поднела извештај о водоводима; псти је овде у одборској седници нрочитан н објављен грађанству. Том прпликом одбор је решпо, не само да се сазна, да лп нма довољна колпчина воде, него је изабрао компсију, која ће се старати да нађе сретства и начина како да општина подмпри главпе своје потребе, да ли зајмом на страни или у земљп илп другојаче и ка>;о По том иачелном решењу одборском постала је ова Фннансијска комисија, која је данас, и која је иоднела овај извештај. Кад је том приликом изабрана комисија, онда је начелно решено и то да општппа за нзвршење тога, треба да учпни неке издатке, и око нзвршивања и истраживања тих података општина је такође издала

50—60 хиљ. Динара, али кад узмемо Све што је утрошено досад износи скоро 200 хиљ. динара. Кад би се узело гледиште г. Николе X. Ноповпћа, онда бп се могло ставити то питање да лп је преставннштво онштине донста мислило раније о овом питању и да лп је што радпло ? Ја велпм, да ово питање инје тек даиас изнешено на диевни ред и није то нитање тако, које ће се тек данас нрви иут да решава. Дакле наиомена г. X. Поповићева да се сад тек пита да ли треба да се задужимо, и.е би могла да остане у овоме смислу, кад се зна, да постоје толике одборске одлуке, по којима је општина учинпла издатке. Носле толико учињених издатака сад госиодо настаје време да приступимо самом делу. Ја мислим дл, је Фпиансијска комисија казала све шта се има да учинн но овој ствари и како да се дође до зајма и нрема томе да је њен извештај потпун. С тога сам, да овим придружимо онај ранпјн рад нретставииштва варошп и да ћемо тако радећи одговоритн и својој дужности и савести. То .је што сам имао у овој нрнлици да кажем, а одиосно другнх појединостн, ја ћу као члан одбора доцннје говоритц. Светооар Боторић Ја би молио г. председпиче, да иретворите седннцу у коНФеренцију да чујемо грађане. Председник. Ја сам разумео г. X. Иоповића, да он замера Финансијској комисији, као да је она прекорачила границе свога задатка; за то молим нека се прочита одлука одборска о томе у седнпцн од 23. пов. 1888 год. па ћете видетп да је решено да комнсија нађе извора за све главне послове. (Прочитана). Дакле господо, ми смо овлашћени да то радимо, ани смо својевољно радили и сматрам за дужност да ову замерку скинем са себе и мојпх другова. Никола X. Поповић. Нисте ништа објаснили одпосно задужења. Прздседник. Ја само имам то да кажем, да ми нисмо ништа радили изван овлашћења. Г. Марко леко и г. Главинић тражили су реч. Молнм нека још ц они даду своју реч ; па онда да претворимо одборску седннцу у конФеренцију, (Добро). Има реч г. Др. Марко Леко. Др. Марко Леко. Као што сам и прошлога састанка иапомеиуо и сад понављам, да се у дебати неудаљавамо од предмета, већ да се придржавамо извештаја, који нам је иодпела наша Финансијска комисија. Ми дакле имамо пре свегада решимо : хоћемо ли овај извештај да усвојимо овакав као што је, или с неким изменама и доиунама, плп да га сасвим одбацимо.