Београдске општинске новине

426

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Госпођа ДРАГИЊА пок, Станојла Петровића бив. члана Државног Оавета у пенсији, подарила је 150 динара с налогом да се та сума подели саротињи београдској приликом шестомесечног парастоса п. Отанојла. Е а оваком племенитом сећању и помагању оскудних, ивјављује се госпођи Драгињи најдубља захвалност, Од страве суда општине вар, Београда 8. новем.бра 1889, год, БВр.

Молимо све оне који нам што дугују, да положе паре разносачима листа, који ће им признанице предати, Нова претплата из унутрашњости може се слати непосредно уредништву, али је боље предплаћивати се код пошта. За све нове претплатвике из Београда или унутрашњости, лист кошта до краја ове године само 1-50 дин.

РАДБА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА

ВАНГЕДНИ САСТАНАК ОДВОРА ОПШТИНЕ ВЕОГРАДСКЕ (По стенограФским белешкама држан 8. Септембра 188!) год. у Београду. Почетак у 6'/ 2 часова по иодне. (ОПРШЕТАК) Аврам Озерови^. Господо, ја пе!.у да се упуштам у доказнвање од колпке су потребе сва она ностројења, о којима се води дебата. Сувнше је јасно скоро свакоме, да

је крајње време да се пгго у овомпогледу предузме. Алн, ако се нпак иојављује опозиција нека, то је одевидио томе узрок зиатан терет, који је са овим предузећнма скопчан, као и окошост, коју је већ наиоменуо г. Цукић, а то је, што је комисија оиитинска предлог сиој у ногледу детаља израднла доста скучено, а са молсда недовољннм ироучавањем иојединости. Имамо пред собом тежак задатак, да нзвршимо знатна ностројења, — али, да у исто ВЈ >еме необтеретимо сувише наше суграђане,те тако олакшавајућн с једне стране услове живота, неоитеретпмо га сувише великим наметима. С друге стране нрава је несрећа, што неирестано морамо имати на уму, да Београд за сада нема шше од 40.000 жнтеља, од кога јошт броја знатан једап део је доста слабог иа и сиромашног стања Код нако слабог броја житеља сваки се иов терет јаче осећа. Говорећп о томе, дозволнте ми, да мало изближе уђем у ову тему о мнозкењу нопулације у нашем Београду за то, пгго ми се чпни да је ово иитање подоста у свезн са питањем о нотребним реФормама. Зајиста не може се довољно жалити што број жптељсгва београдског не миче се скоро никако наиред, док се друге вароши у исто време могу иохвалитн велпкпм често п огромцпм порашћењем житељства. Ја нећу да говорпм о великпм варошима као што су н пр. Париз, Берлин, Беч и т. д. — тамо постоје сасвпм друге прплике, са којима се ми не можемо равнати; али уочите н. пр. неоспорно велики напредак Букурешта и Со<1>ије, на, да се занитамо: зашто се у овим суседним нам престоницама из дана у дан множц житељство, а у Београду не ? Где је томе узрок н шта бн био лек ? Ја би рекао, да су узроци нашег застоја двојаки. Прво ,је можда узрок то, што су у нас економне прилике, дакле услбви зараде не баш са свнм иовољнн, — а друго очевидпо то што се у Београду није скоро ништа предузело у пптересу ностигпућа боље здравствености п удобпијега пачна живота. Ну, из овога тим пре следује дахитамо те да накпадимо, опо, што је до сад иропуштено, — али, да прп томе што внше можемо — пазпмо, да иаше реФорме у Финансијком погледу буду што сношљивије. Прелазећи сада иа ово последње, т. ј. на чисто Фпнансијеко иитање, другим 1)ечима на начпн пзвршења реФорама, сматрам пре свега за дужпост, да изјавим, да сам и сам добро рачуиао своту интереса, која би се плаћала но нредлогу комисије, па

сам пагаао, да зајиста стоји нрпмедба г. Лека, т. ј. да бн се но предлогу плаћало од прилике б'/ 3 нроц. год интереса, докле се по закону може илаћати пајвише 6 ироц. колико паплаћује управа Фопдова Иредлог дакле прекорачује закон. Затнм — морам и сам да нриметнм, да је предложепасума од 720.000 динара годишњег нлаћања ануитета, и сувише велика за наше прилике. Г. Мплојевпћ нде шта више још даље; он каже нека. те нове установе коштају на послетку н милпон дпиара годишње, па мнрна крајина! Да, госнодо, лако је изговорити велике ове цпФре, алн ће бпти теже ирибавш п и иокупљатп их. Имајте само на уму, да Београд сада у име државнога данка једва плаћа 400.000 динара годшпње, а пређе је плаћао ваљда .100—150 хиљада дннара мање. Па ииак каква је поиика и на владу и на скунштине, које су то новишење пореза доиеле, какка је мука, док се п та ццфра покупи! Замислите сада, шта бп било кад бп нове реФорме захтевале јошт дванут онолиио, кошко н.цгосн цео тај државнп норез ?! Та, одбор рискира, да му предлог о новим установама тотално иропадне на општем гласању, које свакако мора да иредходн сваком задужењу оиштине! Каква би оида била вајда од целог тог нрипремног рада одборовог? То је госиодо, тако, ако хоћете нстини да ногледате у очп! Саданастаје питање: Ја шта ћемо, кад се по нредлогу комнсије ие може? Госнодо, кад сам био тако слободан, да донекле критнкујем нредлог комнеије, осећам, да С1м морално обв .^зш, да н против предлог учнпнм, — тпм пре што сам с.ам жељан да што пре дожпвимо нреустројство иаших оиштннскнх установа. Ево, господо, какво је моје немеродавно мишљење. Главно је, да треба гледати, да смањуемо ануитет, који бп жнтељству пао на терет, п то бн се овако могло иостпћн. Баља И1Двојити поједииа предузећа за себе, па бар нрибли.кно, а на основу већ постојећнх нодатака израчунати, шта бн коштало свако пово постројење за себе. За тнм би требало издвојитн оне конструкцнје, које се са бољим рачуном могу иоверитн једном домаћем илн страпом друштву, а да. их ненраии општина у соиотвеној режији. Ја сам ево иримера ради, мншлења, да ће бпти куд и камо иаметније, ако осветлење гасом или електрнцнтетом нредамо каквом друштву илп нредузимачу. Има друштава, која се искључиво тиме баве, која су и сиремнија н способппја, да