Београдске општинске новине

1о иредузеће и миого јеФтиније изврше иа много јеФТпнпје и експлоатпшу, но што би то радила општнна, која би тек имала, да експериментпше. Опасности нема, јер ми данас знамо шта нлаћају друге варошн слпчие Београду, на неморамо усвојити ни једну иоиуду, која бп тражила већу цену за осветлење, но што друге парошн нлаћају. Овај бп начии имао и ту добру страну, што би дотичан терет Сносили само онн, којн хоћеду и могу, да се служе иовпм осветлењем. Шта више, ако би се н поред јеФТине ногодбе, жптељству чинило, да је осиетљење скуно, ми бн радили оно, што су раднлп нашп суседи, Иапченци. Наниш суседпма, чпнпло сеједиогдана да би оспетљење луфтгасом могло битп јеФтпнпје, но што га рачуна иостојећатамо Фабрпка по ногодби са општином. Па ш/а су браћа радили? Све оне нрииатне куће, које су осветљење уиотребљавале, одкажу леио Фабрпци сви заједно, — онн ираве страјк! на шта је била иоследица ? Фабрнка хтела ие хтела. морала је зиатно нопуштатп ц 'ну осветљењу, и тако су Панчевцп дошли домного јеФтпнијег луфт гаса без но муке! Еле, тако би се можда могло иосчупати н са другнм каквим мостројењем и па послетку остало би за општипу, да извршује само оно, 1нго би зајнста било нерацијонално, да се друштву каквом новерн. Рсзултат таквога постунања бпо би чај, да би онда онштина требала мање новаца, мањег зајма, па дакле н мањег лнуитета* Ако бн се тако потребна годишњпна редуцирала на пр. на -полопину. дакле иа 300 до 350.000 динара, тада бн се ова цпфра куд и камо лакше п ираведније могла расноредити п прибавпти. Од ње однале би ире свега доспдањо буџетске цпфре на рачун дотичних установа, а остатак нрибавио бн се путемтакса, што се више може праведпијнх — разуме се, којп би се наилаћивали у ирвом реду од оних, који су вољни и у стању, да се новим устанбвама служе, — а остатак путем онштег можда ирпреза. То је господо, моје скромно мишљење. На послетку и опет само у интересу ствари имам да се дотакпем н .једне врло важие стране комисијског нзвешћа, — напме предлога, да се иотребна сума за одплаћивање годишњпНе „зајма прибави бар од части путем трошарпне варошке, тако званог ос4го1. Ну, то би тек било штетно за нас, и то са више страпа. Колпко је та снстема порезивања као штетна и неираведна осуђена самом теоријом, излиншо је, да ја иовторим, пошто су то већ објаснили неки од г. г. нредговорник. Но ја би специјално

у односу иа наш Београд рекао да је она двогубо штетна! Ево зашто! Госиодо, ви знате, да се цела економна важност Београда оснива на том што је нахна варош главни иосредник увозне трговпне целе краљевнне Србпје. Београд може имати пекада — под повољнијпм условпјама — и извозне трговине; алн је за сада иема! Нека Београд изгуби дакле свој чоложај као главни ■иосредпнк увозне трговине, па смо онда свршили. Вн знате госиодо, да пам у овом ногледу п нначе прети опаспост. Би знате, колико се Београд све ви111 е оштећује, што странн агенти неумсрпо крстаре но впутрености Србије, одвраћајућн купце са наше ирестоннце, — ви знате даље и то, како се са пзвесне стране наваљује, да се нашпм жељезиицама натурн тако зваиа дцФеренцнјална тариФа наштету Београдч, јер бп по овој иодвоз еснапа пеносредно за внутреност стао куд п камо јеФтипијп, но кад бп се есиап довео прво у Београд, а затим у такозваном ломљеном „саобраћају" одавде нредао за дотичну штацију. Нека дакле свнма тпм околностнма и тенденцијама прндође још и трошарина, па ћемо, бојнм се, пре доживети изсељавање пз Београда, но порашћење његовог житељства! Вп ћете пптати: у каквој је свези трошарнна са наведенпм незгодама. Ево одговора: Један од господе, којн су за трошарину, прочитао пам је нз књнге г. дг. Владана, неки статнстпчки иреглед о томе. колико се разних за трошарииу снособних артикала увозн преко царннаре у Београд, иа је доказпвао, како бп се оптерећењем тих артнкала трошарином добила лепа сумица! То је све лепо! Али је, чини мн се, нрн овој статистаци Заборављено, та околност, што се један део тпх еснапа извози даље из Београда — за внутреност. На тај начпн, нрема оваком предлогу оптеретпо би се и опај еспан, који само нролази кроз БеОград, а којп је иредмет провозне трговине. Нека се дакле заведе то, и поред оних незгода, које мало час споменух, — па изволте сами израчунатг, ко би имао п бољгт рачупа ч да у Београд долазн н одавде своје потребе иодмирује! На послетку стојп и то, дв би сам надзор на варошки.м баријерима нојео бар 35 проц. II 40 ако не н 50 ироц целога прпхода трошаринског, па носле сво муке шта би од тога имали? Ако дакле нншта а оно ваља одбацити и сваку номисао иа трошарину. Завршујућн, господо, дозволите ми да повторим да иам иема другог нзлаза, сем тога:

Да комисија иста илИ појачана, нмајући у ввду све ирнмедбе, које су вечерас пале, поново узме нитање о овим реФОрмама у оцену; затим, да издвоји она нредузећа, која се рацијоналнпје могу извршнтп нутем концеспје, па ће оида добптн далеко мању суму новаца, која остаје на терет општнне, тај пак терет нек распореди онако како сам пређе рек'о, на сам уверен да ће онда н комнспја и одбор наћи бољег одзпва, п да ће тада и грађанство с драге воље пристатп иа задуживање и овако даће Бог, те ћемо једном доживети, да се Београд пење на онај ступањ, који му по нраву н положају прниада! Андра Хор^еви$. Молпм вас, госнодо, доиустите н мени да кажем неколико речи Бићу кратак, јер вндпм да сте већ заморени говорима рапнјпх предговорннка. Овде су посгављена два нптања: да ли нам требају установе, које се номињу у извештају Фниансијске комисије; и, како ћемо 11 х остваритп? 0 нрвоме пнтању је управо пајвише и говор но, колпко није ни требало говорити, почем свп из реда иризнајемо, да су нам оне установе неопходне, н да их, према томе, морамо и подмирити. Важннје је оно друго иитање: како те све неопходне нотребе да подмиримо ? То је главно п о томе ва.ља управо и говоритн. Прелазећи пак на то, ја држим да овде -|реба разликовати две врсте иотребе. Једне су чисто наше, локалне, као што су: водовод, капализација, осветљење и школе ове оиштине; а друге већ то нису, јер на пр. антрпоти, сместишта за робе п др. то су установе, које јако задиру у привре- нн интерес целе земље. И кад је реч, о овим другим нотребама и установама, ја мнслим да инје право да сви трошкови за то падну само на терет вароши Београда. Њих ваља, дакле, са свим издвојптн, и у договору с државом заводптп. Ограничимо се, дакле, за сада, само на оне прве потробе и устапове, које се ис кључнво наше општине и тичу. За задовољење чих наших локалних нотреба, за остварење тих установа, Финансијска комиспја предлажс нам задужпвање. И ја држнм, да се општина мора за ове установе задужити. Алн, сада је питање: како ће се то задужпвање извршити? Истииа, комиспја нам у своме нзвештају ириближно одређује суму задужења, и површно онредељује изворе одуживања. У те пзворе комнсија је уврстила и потрошарнну, а што се ње тнче, ја се потнуно слажем с оном г. г. предговориицима, који и с паучног и практичног гледишта одбацују ону средњевечну, већ нреживелу порезу. На кратко, и ја држим, да је извештај Финансијске комисије веома непот-